Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sa Aljbinom Kurtijem 15. juna nastavlja Briselski dijalog, a na agendi posete američkog predsednika Džozefa Bajdena Evropi je i „pojačani zajednički angažman SAD i EU na Zapadnom Balkanu“.

Istovremeno je na zajedničkoj večeri francuskog predsednika Emanuela Makrona sa makedonskim premijerom Zoranom Zaevim poručeno: „Vaša zemlja zaslužuje da započne pregovore sa EU. Vreme je da konkretizujemo odluku koju smo doneli. Tu sam da pronađem rešenje sa Bugarskom“, rekao je Makron iznenađujući mnoge imajući u vidu da je upravo on pre dve godine blokirao početak pristupnih pregovora Brisela sa Skopljem i Tiranom.

Kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, Vašington zahteva i pojačani angažman SAD i EU u dijalogu o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, dok u međuvremenu mediji pišu da će se, „ako bude potrebe“, šef diplomatije EU Žozep Borelj na samitu EU i SAD konsultovati sa Džozefom Bajdenom o ishodu razgovora Vučića i Kurtija. 

Sve to upućuje na jednu novu mentorsku ulogu u dijalogu, predvođenu Vašingtonom, suprotno onome što svi tvrde, da je ipak EU glavni medijator, ali svakako u ovom trenutku sve ovo deluje i nekako mistično, te otvaranja pitanje – da li se zaista Vašington, ponovo kroz Prištinu, na „široka vrata“ vraća na Zapadnom Balkanu i koliko će to uticati na ishod, ako se uopšte u ovom trenutku može govoriti o tome, pregovora između Beograda i Prištine.

S druge strane, odjednom bugarski predsednik Rumen Radev poručuje da njegova zemlja principijelno i dosledno podržava evropsku integraciju Republike Severne Makedonije, bez preciziranja tokom sastanka sa predsednikom Evropskog parlamenta Davida Sasolija, da li će Sofija na predstojećem Savetu EU zakazanog za 22. juna odblokirati put Skoplja za početak pristupnih pregovora. 

Da ne zaboravimo, to istovremeno znači i otvoreni put za Albaniju, jer, svakako, ova zemlja čeka da se Skoplje i Sofija dogovore, te da bi rame uz rame sa svojom makedonskom braćom krenula ka Brisel.

U tom kontekstu i čuveni ekspert za Zapadni Balkan sa Univerziteta Džon Hopkins u Vašingtonu Danijel Server tvrdi da ća Bajdenova administrija izvršiti snažan pritisak na Bugarsku kako bi oslobodila put evropske integracije Severne Makedonije.

Ovo je definitivno neko novo poglavlje u odnosima EU i Zapadnog Balkana. Da li je to prouzrokovano Bajdenovom posetom Evropi - ostaje da vidimo. Jer i dalje su otvorena pitanja poput koliko je zaista Brisel zainteresovan za ubrzanu integraciju zemalja na Zapadnom Balkanu; dok, s druge strane, koliko je u suštini evropska integracija Zapadnog Balkana pre svega strateški interes Sjedinjenim Državama, te će Brisel, u svojstvu „mlađeg i nestabilnijeg brata“ u evroatlantskoj zajednici pristati na Vašingtonske smernice, pritom zanemarujući stav građana EU po ovom pitanju.

U svakom slučaju, ovo će biti još jedno, veoma vruće leto na Zapadnom Balkanu, uz brojna očekivanja, ali i brojna razočarenja. Jer mnogo toga treba razrešiti, a vreme je sve kraće i kraće, dok su narodi na Zapadnom Balkanu sve nestrpljiviji – kao najbolju, politički korektnu reč, u zameni za sve probleme sa kojima se suočavaju ovdašnji građani.

Zapravo, možda će procese na Zapadnom Balkanu biti i prva „velika“ spoljnopolitička aktivnost Dzozefa Bajdena, jer kakvi god da su rezultati ili možda posledice po državama u regionu, to nikako ne može suštinski da našteti aktuelnoj američkoj administraciji, ni približno koliko bi to bilo u slučaju rešavanja otvorenih pitanja na Bliskom istoku, u Aziji, sa Ruskom Federacijom... Bilo kako bilo, ovo će konačno biti signal o tome šta se može očekivati u naredne dve godine, dok Bajden ne uđe u izbornu 2024. godinu i dok se Vašington ponovo na tren „ne vrati kući“.