Kada govorimo o perspektivama za širenje vojnih operacija i okupaciju Ukrajine od strane Rusije, koja dobija obeležja Trećeg svetskog rata, želim posebno da se osvenem na sledeće.

Tekući rat Rusije protiv Ukrajine ima ozbiljne posledice i po ukrajinsku ekonomiju i globalnu bezbednost hrane, posebno stvarajući krizu u zemljama u razvoju.

Globalizacija sveta dovela je do značajne zavisnosti zemalja jedne od drugih. Dakle, prekid postojećih veza, posebno humanitarnog karaktera, dobija karakteristike katastrofe. Jedna stvar je kada je uvođenje sankcija osmišljeno da zaustavi neprijatelja, kada su zemlje prinuđene da zaustave korišćenje prirodnih resursa, uključujući energente kako agresoru ne bi dali mogućnost kupovine i stvaranja oružja za ubijanje civila. Druga stvar je kada okupator blokira snabdevanje hranom zemlje kojima je to preko potrebno.

Ruska vojska sistematski napada ukrajinsku poljoprivrednu infrastrukturu, uključujući luke, skladišta žitarica i transportne mreže. Od početka rata, više od 105 lučkih objekata je oštećeno usled ruskih napada, što je ozbiljno poremetilo izvoz žita.

Luke Odese, Čornomorskog i Pivdenog koje su bile ključne za ukrajinski izvoz žitarica, suočavaju se sa značajnim operativnim problemima nakon što se Rusija povukla iz Crnomorske inicijative za žito u julu 2023.

Ruska blokada crnomorskih luka naglo je smanjila mogućnost Ukrajine da izvozi žito. Pre rata, otprilike 90% ukrajinskog žita je izvezeno ovim morskim putevima. Blokada je dovela do skoro potpunog zaustavljanja izvoza žitarica tokom prvih meseci invazije, što je izazvalo skok svetskih cena hrane. Treba napomenuti i značajno povećanje troškova prevoza, koji takođe pada na pleća onih kojima je ova hrana posebno potrebna.

Iako su alternativni putevi uspostavljeni od avgusta 2023. godine, one su i dalje ranjivi na ruske napade i zavise od materijalno-tehničkih problema.

Tekući rat Rusije protiv Ukrajine stvorio je globalnu prehrambenu krizu zbog rasta cena osnovnih namirnica.

Posebno su pogođene zemlje u razvoju, koje u velikoj meri zavise od uvoza ukrajinskih žitarica.

Rat je uticao na neposredan izvoz i stvorio dugoročne probleme ukrajinskoj poljoprivredi. Zbog sukoba i oštećenja infrastrukture velike površine plodnog zemljišta ostaju nezasejane i minirane. Neretki su slučajevi pogibije naših seljaka u polju za vreme setve tokom žetve. Ovo je njihovo „bojno polje“. Dakle, sve ovo ima negativan uticaj na buduće žetve. Ova situacija ugrožava ne samo ukrajinsku ekonomiju, već i globalnu bezbednost hrane, jer se zemlje bore da zadovolje svoje potrebe za hranom usred rasta cena i smanjene dostupnosti.

Međutim, Ukrajina se prilagodila izazovima ruske blokade svojih crnomorskih luka tako što je stvorila nekoliko alternativnih puteva za izvoz svojih poljoprivrednih proizvoda.

Dunav je ponovo preuzeo značaj arterije života. Reni, Ismail i Kilija su glavne luke na Dunavu. Pošiljke iz ovih luka su se učetvorostručile u odnosu na prethodne godine, što je doprinelo značajnom obimu izvoza žitarica uprkos trenutnim izazovima. Ali i oni osećaju napade ruskih projektila i dronova.

Ukrajina koristi železnički i drumski saobraćaj za transport žitarica u susedne zemlje kao što su Poljska i Rumunija. Odatle se žito šalje na međunarodna tržišta, prvenstveno preko rumunske luke Konstanca.

Dok ovi pravci funkcionišu, suočavaju se sa logističkim izazovima i ograničenjima koje nameću susedne zemlje, koje su ponekad ograničavale protok ukrajinskog žita na njihova tržišta.

U avgustu 2023. Ukrajina je uspostavila novi „privremeni izvozni koridor“ duž zapadne obale Crnog mora, koja se zbog plitkih voda smatra relativno bezbednom od ruske pomorske pretnje. Ovaj koridor omogućava brodovima da putuju kroz rumunske i bugarske teritorijalne vode, olakšavajući dalji izvoz poljoprivrednih proizvoda uprkos blokadi.

Uspostavljanje ovih puteva bilo je od presudnog značaja za izbegavanje nestašice žita iz Ukrajine, kao glavnog svetskog snabdevača žitom u uslovima stalnih vojnih izazova.

Osim toga, Ukrajina je, kao odgovoran međunarodni igrač, pokrenula humanitarnu inicijativu „Grain from Ukraine“ usmerenu na jačanje globalne prehrambene bezbednosti. U Kijevu je upravo završen treći Samit ove inicijative.

Ova inicijativa funkcioniše u saradnji sa međunarodnim partnerima, uključujući Svetski program za hranu UN, i doprinosi isporuci ukrajinskog žita u zemlje koje su najviše pogođene krizom hrane. Tokom prošle godine, Ukrajina je poslala značajne količine žitarica u zemlje kao što su Etiopija, Sudan i Jemen, direktno podržavajući milione ljudi.

Inicijativa se tiče dva važna pitanja. Prvo, pomaže u ublažavanju gladi u ranjivim regionima kao što su Etiopija, Sudan i Jemen, gde se milioni suočavaju sa uslovima gladi. Drugo, jača posvećenost Ukrajine globalnoj stabilnosti uprkos ratu koji je u toku. Ovo pokazuje da Ukrajina ne samo da štiti svoj suverenitet, već i ispunjava svoju odgovornost kao ključni igrač u globalnoj bezbednosti hrane.

Mnoge zemlje i međunarodne organizacije pružile su finansijsku i logističku podršku da podrže ove napore.

Inicijativa je dobila široku podršku iz mnogih delova sveta. Na njega se gleda kao na svetionik nade i otpornosti, koji pokazuje kako međunarodna solidarnost može da prevaziđe globalne izazove. Više od 20 zemalja i Evropska unija dali su finansijski doprinos inicijativi, a više zemalja želi da se pridruži. Ova podrška je odigrala važnu ulogu u obezbeđenju da žito stigne do onih kojima je najpotrebnije.