Nigde danas u Evropi vlast i opozicija ne pregovaraju o izbornim uslovima. Jedino u „zlatnom dobu srpskog sveta“ mi treba da pregovaramo o tome da li da poštujemo zakon. Da li da poštujemo baš sve što piše u zakonu ili samo neke delove ili ne moramo ni to - poručuje u razgovoru za Demostat Miodrag Gavrilović, potpredsednik Demokratske stranke, u serijalu intervjua sa predstavnicima opozicije u susret predstojećim izborima.

Da li je moguća i koliko po vašem mišljenju može da bude učinkovita zajednička lista opozicije?

Demokratska stranka već više od godinu dana insistira na ujedinjenju opozicije sa zadatkom da se mobilišu sve stranke, pokreti i pojedinci, jer samo zajedno možemo da pobedimo ovaj režim. Mislim da niko nije mogao da pretpostavi da ćemo se 2021. godine umesto takmičenja u znanju i vrednoći boriti za opstanak normalnog života, države i naroda. Svakim danom potezi režima su sve strašniji i beskrupulozniji i doveli su do skoro nepremostivih podela u društvu. U takvoj atmosferi jedina ispravna odluka je da se ujedinjeni suprotstavimo režimu, zato hoću da verujem da je ukrupnjavanje opozicije neminovno. Potrebna nam je jedna nova koalicija „Zajedno“.

Da li ste za razdvajanje izbora i na kojim nivoima bi trebali da budu razdvojeni?

Ukoliko se opozicija, pokreti i građani ujedine razdvajanje izbora ne bi ni bila tema. Zato je to prvi uslov – da svi shvate da zajedno i ujedinjeni pobeđujemo ovaj režim. Sa jedne strane bi imali ujedinjene stranke, pokrete, građane i smisao – a sa druge razjedinjeni režim i besmisao. Ako stvarnost bude takva da ne vide svi nužnost ujedinjenja i zajedničkog nastupa, onda tema neće biti samo razdvajanje izbora, nego i programske koalicije. Inače, demokratska praksa i tekovina je da izbori na lokalnom i nacionalnom nivou budu razdvojeni. Tome treba da težimo i to da zahtevamo.

Ukoliko bi izbori bili rapisani pre kraja godine, da li biste na njih izašli?

 Uslovi za izbore nisu poboljšani, već su i pogoršani. Toliko laži, manipulacija, afera i kriminalnog ponašanje od strane režima malo ko je mogao da pretpostavi. Znate, danas je ponovo aktuelno etičko pitanje - da li je dobro jače od zla. Nažalost. Izlazak na izbore u Srbiji je u vezi sa izbornim uslovima. Nigde danas u Evropi vlast i opozicija ne pregovaraju o izbornim uslovima. Jedino u „zlatnom dobu srpskog sveta“ mi treba da pregovaramo o tome da li da poštujemo zakon? Da li da poštujemo baš sve što piše u zakonu ili samo neke delove ili ne moramo ni to. Da li bi vi pregovarali sa svojim poslodavcem da Vam isplati 15% ili 35% plate od iznosa koji se nalazi u ugovoru o radu, koji ste oboje potpisali? Kako možemo uopšte da pregovaramo o tome da li da se poštuju usvojeni dokumenti? Demokratska stranka sve vreme insistira da se poštuju zakoni ove zemlje. Da li shvatate apsurd da uopšte postoje pregovori u vezi sa tim koliko treba da se poštuje zakon ili Ustav? Ako režim, uprkos svemu, u takvoj atmosferi raspiše izbore, ne samo do kraja godine, nego bilo kad – to su već vanredne okolnosti. A vanredne okolnosti zahtevaju vanredna rešenja.

U nedavnom intervjuu izvinili ste se svim građanima koje je Demokratska stranka izneverila. Mislite li da je to dovoljno?  

Svaki član Demokratske stranke vrlo dobro zna kako se živi danas u Srbiji. Osećamo iste nedaće i znamo šta je nepravda – baš kao svaki prosečan građanin Srbije. Iznevereni smo i izdani – baš kao skoro svaki državljanin Srbije. Vraćamo tuđe dugove koji su uzeti u naše ime, a da nas nisu pitali – baš kao svaki stanovnik u Srbiji. Danas, ovog meseca jula, kada se rodi dete u Srbiji, ono je samim svojim rođenjem dužno preko 3.000 evra. Koliko će neka beba koja se rodi sledeće godine biti dužna, zavisi od nas – da li ćemo dozvoliti da ovaj režim ostane na vlasti i da se bezgranično zadužuje ili će glasači shvatiti da se ova vlast hitno mora promeniti. Svaki demokrata danas može da pogleda svakoga u oči. Prošli smo sito i rešeto. Pored svih problema i pored svih nedaća ostali smo verni ideji slobode, demokratije i solidarnosti. Imamo veoma bolna iskustva, veoma teška. Oni koji su se napili od sreće kada je ubijen (streljan) predsednik Demokratske stranke i premijer države – nikada se nisu izvinili za svoju zluradost. Ja sam se izvinio jer smo propustili šansu da ozbiljno promenimo na bolje ovo društvo. Uradili smo mnogo, ali ne i dovoljno. Mislim da je očita razlika u sistemu vrednosti koju zastupaju demokrate i oni koji su danas na vlasti. Čitaoci će, nadam se, to dobro razumeti i proceniti. Članovi Demokratske stranke su gladni Demokratske stranke. Građani su željni da vide promene u nama. Da vide iskrenost i odgovornost. Zato sam se izvinio – jer smo dugo čekali da se opametimo.

^{Foto: Tviter/arhiva DS}

Koliko je Demokratska stranka izgubila odlaskom penzionisanog generala Srete Malinovića, koji je na Skupštini DS-a povukao kandidaturu za potpredsednika stranke?

Demokratska stranka se nalazi u periodu kada je manje važno ko je u stranci, od toga šta Demokratska stranka zastupa i za šta se bori, šta su njeni ciljevi. Prosto, možda smo jedina stranka u Srbiji kojoj su važniji ciljevi od toga ko su promoteri naših političkih poruka. Neću da kažem da nije važno ko su ljudi koji predstavljaju stranku, ali hoću da kažem da to nije najbitnije. Demokratska stranka je jedina stranka u Srbiji koja ima svoju istoriju dužu od jednog veka. Baštinimo mnoge ideje, iskustva i ljude koji su izgrađivali Demokratsku stranku da bi bila onakva kakva je danas. Jedan od njih je i Sreto Malinović. Moramo shvatiti i kao ljudi i kao društvo da su lični i privatni postupci i odluke manje važni od procesa i organizacija u kojima se nalazimo. Demokratska stranka je institucija koja je trajala i koja će trajati, bez obzira na naše lične afinitete.

Kakav je vaš stav o rešavanju kosovskog problema?

 Nema rešavanja ni jednog problema, pa ni kosovsko-metohijskog dok Srbija ne bude demokratska država, dok se u njoj ne budu poštovali Ustav, zakoni i institucije. Doktor Zoran Đinđić je zagovarao direktne pregovore sa Albancima, pa je ubijen. Oliver Ivanović je zagovarao direktne pregovore sa Albancima pa je ubijen. Ovde se u Srbiji ubija svako ko želi da razgovara, da stvara atmosferu poverenja, da stvara ambijent tolerancije i razumevanja. Na vlasti je sada ista ona crveno-crna koalicija koja nas je odvela u ratove i pustošenja i koja je potpisala kapitulaciju u Kumanovu. Isti oni koji su pretili da će ubiti 100 za jednog, danas glasno uzvikuju fašističke parole: jedan narod - jedna država - jedan predsednik! Isti ti su vlastima u Prištini dali i energetsku mrežu, Gazivode, Trepču, obrazovanje, zdravstvo, telefonski međunarodni pozivni broj... Kako u takvoj atmosferi da rešavate bilo kakva pitanja?  A posebno izuzetno bolni problem KiM? Da li iko zna šta je sve ovaj režim potpisao u vezi sa KiM? Šta je obećao? Šta je dao, a nije morao da da? Šta je odbio, a mogao je da dobije? O čemu pregovara? Ono što mogu da kažem je sledeće – bez revizije svega potpisanog, bez uvida u dokumenta u vezi sa pregovorima o KiM ne može se tačno ni reći kakve su nam sve realne opcije ostale u vezi sa našom južnom pokrajinom. U svakom slučaju – treba da se zalažemo da se stvore uslovi za ravnopravan dijalog – da bi se kasnije uspešno i valjano taj dijalog vodio kao i pregovori (i direktni i uz posredništvo EU i UN). Mnogo su veći problemi na KiM osim pitanja nezavisnosti - nestajanje jednog naroda i njegove kulture pred očima sveta.

Da li bi evrointegracije bile ubrzane kada bi Srbija postala članica NATO-a? Da li biste podržali učlanjenje Srbije u Alijansu?

Nismo mi velika i moćna država koja može da se igra rata i zvecka oružjem. Mi kao država treba da se ponašamo odgovorno i prema svojim interesima i prema svojoj istoriji i svojoj kulturi, pa u skladu sa tim Srbija već ima najviši nivo saradnje sa NATO, koji može da ima država nečlanica. Članstvo u NATO ne bi ubrzalo ulazak u EU, jer i samo članstvo u NATO ne bi bilo brzo. NATO ne prima nove članice čija teritorija i granice nisu jasne – dakle i ovde bi uslov bio KiM, tako da redosled poteza mora biti: prvo, demokratska država Srbija; drugo, demokratski i ravnopravni uslovi za rešavanje svih nagomilanih problema; treće, korišćenje dijaloga, pregovora korišćenje institucija i pravnih instituta; četvrto, pa onda realizacija dogovorenog i  rešavanje problema jedan po jedan. 

Da bi kontrola izbora bila efikasna, stranci ili pokretu neophodno je oko 8.300 kontrolora na nivou cele Srbije. Sa zamenicima, taj broj se udvostručuje. Može li vaša organizacija da obezbedi makar minimum od tog broja?

Demokratska stranka, iako najbolje organizovana opoziciona stranka, trenutno je u situaciji da može pokriti većinu biračkih mesta, ali ne sve. Druge organizacije su (po mojim saznanjima) ispod tog nivao, jer su još mlade i bez potrebnog iskustva. U ovim uslovima svako biračko mesto je važno. Zato nam je i potrebno ujedinjenje, saradnja i ukrupnjavanje. Ne smemo stvari da gledamo samo svojim željama. Moramo biti realni i proceniti svoje mogućnosti i kapacitete. Kako mi, tako i druge organizacije. Nije to pitanje broja članova. To je pitanje biračkih mesta po celoj Srbiji. Morate imati u svakom mestu, u svakoj opštini ljude koji će da prate izbore. Ne možete očekivati da iz Beograda kontrolori dolaze u Surdulicu ili Tutin. Morate baš tamo, u toj opštini, imati pouzdane ljude koji će ceo dan da „čuvaju kutiju“. Demokrate imaju potrebno znanje i iskustvo da budu motor i za kontrolu izbora i za promenu sistema.