Svi članovi biračkih odbora ispred opozicije treba da funkcionišu na biračkom mestu kao jedan tim i da kroz zajedničku saradnju spreče bilo kakav oblik izbornih nepravilnosti i neregularnosti. Ova zajednička borba protiv izborne krađe predstavlja jedan od najbitnijih oblika opozicione saradnje na sledećim izborima - ističe u razgovoru za Demostat Boško Obradović, prvi čovek Pokreta Dveri, u serijalu intervjua sa predstavnicima opozicije u susret predstojećim izborima. 

Da li je moguća i koliko po vašem mišljenju može da bude učinkovita zajednička lista opozicije?

To zavisi od političkog trenutka. Nekada je izlazak kompletne opozicije na jednoj izbornoj listi pun pogodak za stvaranje referendumske atmosfere i najbolji put za pobedu nad nedemokratskom vlašću. Međutim, to može biti i promašaj jer jedna lista može više da odnosi nego što donosi. Razlog je protivljenje dela birača određenim kompromitovanim imenima ili strankama na toj zajedničkoj listi, što vodi u apstinenciju. Ti birači, bez obzira što su opoziciono orijentisani, ne žele da podrže zajedničku izbornu listu jer je na njoj taj i taj. To, međutim, postaje nevažno kada se vladajući režim toliko ogadi opozicionim biračima da više ne gledaju ko je sve na jedinstvenoj listi opozicije već traže smenu vlasti po svaku cenu.  

Prema mojim iskustvima sa terena, a podsetiću vas da sam već tri meseca u predizbornoj kampanji pod sloganom „Od porodice do porodice” i da sam za to vreme obišao preko 20 gradova i opština u svim krajevima Srbije, Beograđani su bliži ideji jedinstvene izborne liste opozicije, dok su birači u unutrašnjosti za više opozicionih kolona. To je moj utisak, ali ovu odluku ne treba donositi na osnovu utisaka, već na osnovu istraživanja javnog mnjenja. Kako nam građani kroz ankete i fokus grupe sugerišu da treba postaviti način izlaska opozicije na izbore, tako treba i uraditi, bez mnogo soliranja i filozofiranja, jer treba gledati isključivo učinak. 

Da li ste za razdvajanje izbora i na kojim nivoima bi trebali da budu razdvojeni?

Da je Srbija demokratska zemlja i da se poštuju demokratski standardi, izbori na različitim nivoima bi se održavali u odvojenim terminima. To je najbolje za demokratiju jer u tom slučaju građani mogu da se posvete svakom od izbornih ciklusa pojedinačno, bez uticaja drugog izbornog nivoa. To, pre svega, znači da predsednički izbori treba da budu odvojeni od svih drugih, jer kada su predsednički izbori spojeni sa drugim izborima oni postaju dominantni i bacaju u drugi plan sve druge izborne nivoe. Takođe, parlamentarni republički izbori treba da idu samostalno, a uz njih možda jedino ima smisla radi uštede vezati pokrajinske izbore, mada i oni mogu ići u odvojenom terminu. Svakako je veoma važno da lokalni izbori budu u posebnom terminu mimo predsedničkih i parlamentarnih jer tek u tom slučaju birači mogu da se posvete lokalnim temama i programima, kao i izboru najboljih lokalnih kandidata, a ne da se na lokalnom nivou glasa pod republičkim pritiskom. Za ovu temu je značajna i promena izbornog sistema koja bi konačno omogućila i glasanje za kandidate za poslanike i odbornike po imenu i prezimenu, a ne samo za zatvorene izborne liste sa unapred definisanim redosledom kandidata. S obzirom da Srbija odavno nije demokratska zemlja, teško možemo da očekujemo razdvajanje izbora za vreme mandata ove vlasti. Čak mislim da će to biti tema oko koje oni uopšte neće želeti da razgovaraju. Posebno je sporno što se pozivaju na primer iz bivšeg režima kada su svi izbori bili spojeni u isti termin, jer se radi o prethodnom režimu koji je stalni predmet kritike sadašnje vlasti dok se samo u ovom slučaju, kada im to odgovara, pozivaju na njega. Ako je nešto bilo loše u bivšoj vlasti, a bilo je, onda ga treba promeniti i prilagoditi demokratskim standardima, a ne zadržavati istu lošku praksu pod izgovorom da je tako bilo i ranije.

Ukoliko bi izbori bili rapisani pre kraja godine, da li biste na njih izašli?

To je već nerealno iz dva razloga. Prvi je što dijalog između vlasti i opozicije nije završen ni na koloseku u Narodnoj skupštini gde se vodi bez stranih posrednika, niti na drugom koloseku uz posredovanje delegacije Evropskog parlamenta. A jedino što je, na moj predlog, do sada dogovoreno na oba koloseka dijaloga jeste da prvi sledeći izbori u Srbiji mogu biti organizovani tek najmanje šest meseci posle postignutog dogovora i njegove primene. To u praksi znači da ako dijalog na oba koloseka bude okončan i primenjen najkasnije do kraja septembra meseca, kako je i planirano, izbori ne mogu biti pre 1. aprila 2022. godine. Kako stvari trenutno stoje, to bi onda bili svi izbori u istom terminu: i predsednički, i gradski izbori u Beogradu, i vanredni parlamentarni izbori. Srpski pokret Dveri insistira i na vanrednim pokrajinskim izborima za poslanike Skupštine AP Vojvodine, kao i na vanrednim lokalnim izborima u svim gradovima i opštinama Srbije. Argument za to je veoma jednostavan: kao što je besmislen republički parlament bez opozicije, isto tako su nedemokratski i neodrživi i svi drugi parlamenti u Srbiji na nižim nivoima, pa se zato zalažemo za vanredne izbore na svim nivoima koji bi bili u odvojenim terminima do kraja sledeće godine.

^{Foto: Printscreen Youtube (Nova.rs)}

Da li je sudelovanje Dveri u Savezu za Srbiju pokretu donelo više štete ili koristi?

Mišljenja su veoma podeljena i u našim redovima i u javnosti. Određeni broj građana smatra da Dveri treba da idu samostalnim putem jer nikada nisu bile na vlasti i da im ne treba mešanje sa predstavnicima bivšeg režima. Drugi deo birača zagovara saradnju u opoziciji po svaku cenu, bez obzira na ideološke i druge političke razlike između nas, jer niko samostalno ne može da sruši ovu vlast, što se doživljava kao prioritet. Priznaćete da nije lako ugoditi i jednima i drugima, i da kakvu god odluku donesemo biće određeni broj onih koji će joj se protiviti i u našim redovima i u javnosti.

Prošlo je nešto više od godinu dana od vašeg štrajka glađu ispred Skupštine. Da li biste se, sa ove vremenske distance, na isti ponovo odlučili?

Apsolutno. To je bio poslednji ozbiljan pokušaj da se zaustave nedemokratski izbori koji su dolazili. Da su mi se tada na skupštinskim stepenicama pridružile druge kolege narodni poslanici opozicije i ostali lideri opozicije, potpuno sam uveren da bismo sprečili održavanje lažnih izbora, i to na jedan potpuno miran način. Da je 30-40 najviđenijih opozicionara u Srbiji stupilo u kolektivni štajk glađu, kao što smo imali dogovor između sebe u jednom ranijem trenutku, to bi bila najveća medijska vest ne samo u Srbiji već i u regionu i svetu. Pod takvom medijskom pažnjom i rizikom za zdravlje ljudi iz opozicije vlast ne bi mogla da na silu izgura svoj naum o lažnim izborima. Samo je bilo potrebno malo spremnosti na ličnu žrtvu. Ono što je zanimljivo, svi ključni zahtevi kolege Ivana Kostića i mene iz tog našeg jedanaestodnevnog štrajka glađu počeli su polako da se ostvaruju nakon godinu dana. RTS je otvorio svoj informativni program za gostovanje predstavnika opozicije, započeo je dijalog između vlasti i opozicije o slobodi medija i poštenim izborima, otvorena je i tema statusa Srba i zaštite imovinskih prava SPC u Crnoj Gori, kao i tema Kosova  i Metohije. Jedini od pet naših štrajkačkih zahteva oko koga vlast još uvek ne sme ni da razgovara jeste rad pravosuđa, odnosno samostalnog tužilaštva i nezavisnog sudstva koji su korumpirani i ne rade svoj posao. Iz ovog ugla gledano, taj štrajk je i te kako imao smisla i pokazao je pravac kojim treba da se rešavaju najvažnija nacionalna i državna pitanja.

Kakav je vaš stav o rešavanju kosovskog problema?

Pregovori o Kosovu i Metohiji u Briselu doživeli su krah. Vreme je da se tema statusa KiM vrati u Savet bezbednosti UN, gde joj je i mesto. Ako toga nema, onda naš zahtev treba da bude da se i Rusija uključi u dalje pregovore radi postizanja ravnoteže u dijalogu. Takođe, država Srbija treba u potpunosti da se posveti poštovanju svoga Ustava i Rezolucije 12 44 SB UN, koja podrazumeva i mogućnost povratka do 1.000 pripadnika srpskog državnog osoblja na teritoriju AP KiM. To treba da bude i zahtev naših vlasti prema SB UN, jer te odredbe Rezolucije 12 44 još uvek nisu ispunjene. Što se Srpskog pokreta Dveri tiče, mi smo uvek raspoloženi za razgovor sa predstavnicima albanske nacionalne manjine koja živi na KiM. Oni treba da imaju zagarantovana sva manjinska prava po najvišim evropskim i svetskim standardima koja isključuju separatizam. Ne vidimo logiku u formiranju druge albanske države na Balkanu kada albanski narod već ima svoju matičnu državu Albaniju, koja je takođe u svoje vreme veštački napravljena od strane velikih sila. Posebno je licemerno i zasnovano na apsolutno duplim standardima da se sa brojnih zapadnih adresa podržava nezavisnost Kosova, a traži unitarna Bosna i Hercegovina. Kako onda iste te zapadne diplomate ne traže i unitarnu Srbiju, sa KiM u njenom sastavu, kada to traže za BiH? Ili, ako je njihova ideja pravo na samoopredeljenje i otcepljenje, zašto to pravo onda ne pripada i Srbima u Republici Srpskoj Krajini ili Republici Srpskoj?

Da li bi evrointegracije bile ubrzane kada bi Srbija postala članica NATO-a? Da li biste podržali učlanjenje Srbije u Alijansu?

Apsolutno smo protiv pristupanja Srbije NATO alijansi koja je poznata po kršenju međunarodnog prava, bombardovanju nezavisnih država i brojnim zločinima nad civilima. Uprkos tome što smo kao narod i država bili prve žrtve NATO genocida u svetu, sadašnja vlast je napravila sve korake na putu Srbije u NATO. Ostalo još samo formalno učlanjenje, što je neprihvatljivo iz moralnog, istorijskog, geopolitičkog i ekonomskog ugla. Srbija ne može biti deo osvajačkih vojnih saveza koji su nas bombardovali i okupirali nam deo državne teritorije, a posebno ne onih koji su usmereni na opkoljavanje i sukob sa Rusijom. Druga opcija bi mogla da se razmotri tek kada bi se NATO povukao sa KiM i priznao suverenitet države Srbije nad tom teritorijom, što bi istovremeno bilo i priznanje da je bombardovanje SRJ bilo velika istorijska greška. Ucenjivanje puta Srbije u EU prethodnim učlanjenjem u NATO je izvesno u slučaju da se evrointegracije nastave. Međutim, one su postale mrtvo slovo na papiru. Evropski put Srbije je odavno zaustavljen i nema daljeg proširenja EU barem u narednih pet - deset godina, dok se postavlja pitanje kako će EU posle toga uopšte izgledati. Moguća je redefinicija briselskog koncepta u pravcu država EU prvog, drugog i trećeg reda, dok bi za Srbiju i zapadni Balkan bila ostavljena najgora, četvrta kategorija. Čemu ispunjavanje bilo kakvih pritisaka i ucena iz Brisela i ako nam nude učlanjenje, a kamoli ako nikakve perspektive učlanjenja zapravo nema? Srpski pokret Dveri, u svetlu raznih novih geopolitičkih i ideoloških strujanja u Evropi, nada se vraćanju Evropi nacija i suverenističkom konceptu u kome svi evropski narodi i države sarađuju ali ne na uštrb svog nacionalnog identiteta i suvereniteta. Budućnost Evrope je u strateškoj saradnji sa Rusijom, a ne u vazalnom i kolonijalnom odnosu sa Amerikom. Srbija je na veoma važnom geopolitičkom mestu u Evropi koje spaja Istok i Zapad, rimokatoličanstvo i pravoslavlje, ali i pravi vododelnicu između Rusije i NATO, islama i hrišćanske Evrope, kineskog i evroatlantskog uticaja. To je tragični geopolitički krst naše nacije i države, ali i veliki diplomatski potencijal za mudre državnike.

Da bi kontrola izbora bila efikasna, stranci ili pokretu neophodno je 8.000 kontrolora na nivou cele Srbije. Sa zamenicima, taj broj se udvostručuje. Može li vaša organizacija da obezbedi makar minimum od tog broja?

To smo samostalno ostvarivali već nekoliko puta na parlamentarnim i predsedničkim izborima, i mogli bismo to ponovo uraditi. Međutim, važnije pitanje od pukog popunjavanja svih biračkih mesta sa članovima biračkih odbora jeste njihov kvalitet, odnosno obučenost i moral. Tu nam je preko potrebna unutaropoziciona saradnja. Svi članovi biračkih odbora ispred opozicije treba da funkcionišu na biračkom mestu kao jedan tim i da kroz zajedničku saradnju spreče bilo kakav oblik izbornih nepravilnosti i neregularnosti. Ova zajednička borba protiv izborne krađe predstavlja jedan od najbitnijih oblika opozicione saradnje na sledećim izborima. To je samo jedan od oblika komunikacije i saradnje unutar opozicije za koji sam se založio u svojoj novoj platformi. Predložio sam i javno obavezivanje da posle izbora nema saradnje sa SNS, kao i da nakon promene vlasti nema povratka na bivši režim, već idemo na promenu kompletnog korumpiranog sistema. Takođe sam predložio dogovor o međusobnom nenapadanju unutar opozicije, kao i zajednički poziv svim biračima da glasaju protiv aktuelne vlasti i za bilo koju opozicionu opciju po njihovom izboru. Istovremeno sam pozvao na dogovor oko vođenja posebne predizborne kampanje za povećanje izlaznosti jer veća izlaznost može da odgovara samo opoziciji. Konačno, izrazio sam spremnost Srpskog pokreta Dveri za dogovor o načinu izlaska opozicije na sledeće izbore, nakon što se zajednički izborimo za slobodne i poštene izborne uslove. Odluku o broju opozicionih kolona treba doneti na osnovu istraživanja javnog mnjenja koja će nam najbolje pokazati da li treba ići na jednu zajedničku izbornu listu ili više ideološki profilisanih opozicionih kolona koje će biti pametno spakovane da nijedna ne ostane ispod cenzusa. U ovoj stvari se ne treba rukovoditi ličnim simpatija ili antipatijama već isključivo matematikom ko se sa kim dobro spaja, čuva i donosi glasove, a šta bi u spoju više odnosilo nego što bi donelo, jer se ne sme dozvoliti da se lošim spajanjem određeni deo opozicionih birača otera u apstinenciju ili ispod cenzusa. Posebno je važno imati u vidu da opozicija mora da se obrati i dosadašnjim biračima vlasti jer bez prelaska dela tih birača na stranu opozicije nema pobede nad sadašnjom vlašću. Zato je ključno da im se ponudi kako će izgledati ta buduća vlast i kako će putem promene sistema biti ispravljene brojne nepravde koje su građanima nanete u vreme bivše i sadašnje vlasti. Samo jedna takva platforma otvara put za pobedu opozicije.