Politička scena se deli po tri apela

Istraživači Demostata smatraju da se nakon beogradskih izbora višepartizam u Srbiji mora resetovati

U Srbiji politička scena ne odražava podelu i raspored snaga u društvu. Podela nije partijska, nego po tri liste podrške.

Orlović: Vlasti je potrebnija opozcija zbog pregovora sa Prištinom i Ustava nego obrnuto

Politička scena se deli po tri apela

Politička scena se deli po tri apela

Istraživači Demostata smatraju da se nakon beogradskih izbora višepartizam u Srbiji mora resetovati

U Srbiji politička scena ne odražava podelu i raspored snaga u društvu. Podela nije partijska, nego po tri liste podrške.

Orlović: Vlasti je potrebnija opozcija zbog pregovora sa Prištinom i Ustava nego obrnuto

autor teksta
Jasmina Lukač | Danas | Beograd 14. Mar 2018 | Dijalog
Prva je lista Apel sto ličnosti koje su podržale Sašu Jankovića za predsednika, druga je Apel 650 za Aleksandra Vučića, koja je mutirala u Apel hiljadu plus, a treća su potpisnici Apela za odbranu Kosova i Metohije, ocenio je Zoran Panović, kolumnista Danasa i programski direktor Demostata.
Prema njegovim rečima, jedino Apel hiljadu za Vučića ima manevarski prostor, dok su pozicije ostala dva zakovana.
– Srbija i dalje ostaje duboko podeljeno društvo. Za odluke koje nam predstoje, pregovori sa Prištinom i Ustav, potreban je širi konsenzus vlasti i opozicije. Verovatno će Vučiću, građanima Srbije i međunarodnim akterima više trebati opozicija nego obrnuto, zaključak je Slaviše Orlovića, profesora Fakulteta političkih nauka i člana istraživačke grupe Demostata “Tri decenije višepartiztma u Srbiji”. Članovi ove grupe predstavili su u Medija centru svoj pogled na ishod beogradskih izbora 4. marta i izložili svoje objašnjenje njihovih posledica i nove podele moći na političkoj sceni. Jedna od tih posledica, po Orloviću, je pomeranje “gravitacionog centra” opozicije od DS ka Draganu Đilasu (sa Jankovićem i Vukom Jeremićem).
– DS neće propasti, ta stranka ima svoje verne birače samo su se oni na ovim izborima, opredeljivali tako da njihov glas protiv vlasti ne bude bačen, smatra Milan Jovanović, profesor FPN i član istraživačke grupe. On je dodao da se došlo u fazu da se ne zna gde su DS, LDP, DSS, Narodna stranka, i da je to deljenje proizvod hipertrofije liderstva, odnosno da je to količina liderstva koja se ne može izdržati. Jovanović je podsetio da je početkom 90-tih DS nastala kao izrazito nacionalna i građanska stranka i da nije uspeo pokušaj Borisa Tadića da je socijaldemokratizuje, i to još sa ultraliberalnim ekonomskim programom koji je pisao Vladimir Grigorov. On je ocenio da je vreme ideoloških partija u Evropi prošlo, ali je pitanje da li je to tako i u Srbiji, budući da višepartizam kod nas traje tri puta kraće, nešto manje od sto godina. Jovanović smatra da, kad 30 godina nakon obnove višepartizma, još raspravljamo o biračkom spisku, manipulacijama na biračkim mestima i slično, sve to govori u prilog da je potreban veliki redizajn politike i veliko resetovanje izbornih pravila. I da se o tome mora otvoriti društvena rasprava.
Jovanović je ocenio i da je pobedom SNS na izborima u Beogradu zaokružena homogenizacija, koncentracija i hegemonizacija vlasti, a takva moć je izazov demokratiji. Po njemu opozicija mora primeniti koktel lekova – penzionisanje istrošenih lidera, lansiranje novih političara, ukrupnjavanje u jaku, stabilnu partiju, a ne u široke saveze bez identiteta, kao i suočavanje sa istinom da osnovni problem nije Aleksandar Vučić i SNS, već birači.
„Nikada neće pobediti ako ne ubede značajan deo naprednjačkih birača da glasaju za njih, a za to je potreban program, nova politika i ponašanje koje ni po čemu neće ličiti na estradizaciju i tabloidizaciju politike“, rekao je Jovanović i dodao da s biračima mora da se razgovara neposredno, a ne preko medija.
Ovu tezu zagovara i glavni istraživač Demostata Srećko Mihailović koji je pročitao deo iz intervjua Aleksandra Vučića NIN-u, objavljenog juna 1996. U tom navodu Vučić kaže da u Srbiji ne postoji ni jedno sredstvo informisanja na koje se možete osloniti, budući da svi samo izveštavaju o uspesima SPS i JUL. Nas nema ni u jednom mediju, osim ako nas ne napadaju i ne objavljuju deiznformacije. Ipak, mi se nećemo predati, defanziva ne dolazi u obzir, mi razgovaramo uživo sa biračima na tribinama, delimo letke i radimo na neposrednom kontaktu, ispričao je Vučić u tom intervjuu. Mihailović i sadašnjoj opoziciji preporučuje neposrednu komunikaciju sa građanima, ukazujući da se lideri opozicije ne mogu ponašati tako da čekaju da dođu televizije i da ih snime, nego moraju da rade sa građanima.
Objašnjavajući zašto su najranjivije grupe i prekarni radnici glasali protiv svojih interesa je kao neke od razloga naveo stvaranje nepoverenja prema političkim strankama i posredno stimulisanje antipolitičkih raspoloženja građana, ali i da većina opozicionih partija nije shvatila da su izbori u Beogradu mnogo više od lokalnih izbora.
„Umesto da budu ‘za nešto’, pa makar i ‘bilo šta’, opozicione stranke su uglavnom svu svoju predizbornu aktivnost svodile na to da pokažu kako su ‘protiv Vučića’, što je ovom dobro došlo da bude ‘sam protiv svih“, rekao je Mihailović.
Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

Dijalog
"Virus" vršnjačkog nasilja - bolest našeg doba
"Virus" vršnjačkog nasilja - bolest našeg doba

Nakon dve godine iznuđenog povremenog razdvajanja učenika usled mera prevencij...

Poker velikih, ulog - sudbina sveta
Poker velikih, ulog - sudbina sveta

Sada se svi, i stratezi od formata i običan svet, pitaju kako će, kada i gde s...

Spinovanje proročanstva: Kako su dopisivani Tarabići
Spinovanje proročanstva: Kako su dopisivani Tarabići

Političke vlasti su se, kroz celu nama poznatu istoriju, interesovali za proro...

Srpska stvar u Francuskoj
Srpska stvar u Francuskoj

Dok se u domaćoj virtuelnoj čaršiji imitira rasprava o padu podr&scaron...

Srbija litijumska i daleko bilo Papua litijumska
Srbija litijumska i daleko bilo Papua litijumska

U novogodišnjem broju Nina, Dejan Tiago Stanković na kraju teksta &bdquo...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

jastuci smrtovnice

2022. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti