Srbija između NATO i Rusije - Realnost protiv emocija

Rusiju volimo, ali bismo mahom želeli da živimo u zemljama koje su članice Evropske unije (EU) i NATO, pokazuje većina anketa koja je u minulih nekoliko godina napravljena u Srbiji. Možda ovakav "raspored" osećanja i želja deluje pomalo konfuzno, ali je sasvim logičan za zemlju u kojoj praktično i nije vođena javna debata o pitanjima vezanim za njen međunarodni položaj i u kojoj se i dalje u donošenju odluka i zaključaka u velikoj meri uzimaju u obzir emocije. 

Srbija između NATO i Rusije - Realnost protiv emocija

Srbija između NATO i Rusije - Realnost protiv emocija

Rusiju volimo, ali bismo mahom želeli da živimo u zemljama koje su članice Evropske unije (EU) i NATO, pokazuje većina anketa koja je u minulih nekoliko godina napravljena u Srbiji. Možda ovakav "raspored" osećanja i želja deluje pomalo konfuzno, ali je sasvim logičan za zemlju u kojoj praktično i nije vođena javna debata o pitanjima vezanim za njen međunarodni položaj i u kojoj se i dalje u donošenju odluka i zaključaka u velikoj meri uzimaju u obzir emocije. 

autor teksta
Dragan Janjić | Demostat | Beograd 18. Aug 2017 | Dijalog

 

U stvarnosti, Srbija se približila NATO više nego ikada u istoriji. U proteklih pet godina održane su, recimo, čak 44 vežbe sa SAD, a sa Ruskom federacijom samo šest. U okviru saradnje Partnerstvo za mir, Srbija je učestvovala u ukupno 23 vežbe. Sve vežbe održane su na teritorijama članica NATO, a za iduću godinu planirano je da prva takva vežba bude upriličena na teritoriji Srbije. Od 2014. godine iz zemalja članica NATO, Srbija je dobila ukupno 12 miliona evra pomoći, a poslednja donacija iz Rusije bila je 2014, i iznosila je 52.000 evra.

Vladajuće garniture u proteklih desetak godina upadljivo izbegavaju da govore o stvarnom nivou odnosa sa NATO, sa jedne, i Rusijom s druge strane, strahujuću da bi to moglo loše da utiče na njihov rejting u značajnom delu biračkog tela koje gaji pozitivne emocije prema Rusiji. Zaglavljena izmedju emocija i želje za takozvanom bezbednosnom, odnosno vojnom neutralnošću, javnost u Srbiji i dalje nema jasan odgovor čak ni na bazično pitanje, kakvo je, na primer, da li NATO zaista želi Srbiju u svom članstvu. 

Pomenute brojke o donacijama i vojnim vežbama u najmanju ruku pokazuju da je Srbija potrebnija NATO nego što je potrebna Rusiji, ali to ne znači i da je neophodna tom vojnom savezu. Najvažniji motiv da NATO primi Srbiju u svoj sastav nije u samoj Srbiji, nego van nje i tiče se suzbijanja uticaja Rusije u regionu. Ukratko, čak i ako NATO nije stalo do Srbije kao takve, važno mu je da, kroz njeno uvlačenje u svoje okrilje, spreči dalji prodor ruskog uticaja.

Jer, zašto bi bilo koji vojni savez ostavljao mogućnost da neka država, koja je već uveliko i u potpunosti okružena njenim članicama, postane vojni saveznik sile koju taj savez vidi kao jednog od najozbiljnijih potencijalnih vojnih protivnika? Zar ne bi bilo logičnije da takva država bude uvučena u savez kojim je okružena, i da se na taj način napravi važna barijera prodoru uticaja potencijalno neprijateljske sile? Naravno da bi bilo, i naravno da svako ko se ozbiljno bavi međunarodnim odnosima i bezbednosnim pitanjima uzima u obzir ovaj aspekt. 

U međunarodnim odnosima, da parafraziram jednog bogatog trgovca nekretninama, najvažnije su tri stvari - prva je interes, druga je interes i treća je interes (za nekretnine kažu da su najvažnije lokacija, lokacija i lokacija). Srbija ima "lokaciju" zbog koje je veoma zanimljiva svima, ali oskudeva u kapacitetu da realno raspravlja o stvarnim interesima, kao i o mogućim dometima strategije vojne i političke neutralnosti za koju se opredeljuje. Političke elite već godinama se drže lagodnog pristupa da "narod nešto ne želi", što ih, makar na prvi pogled, lišava odgovornosti za odluke.

U vojnom smislu pozicija zemlje okružene članicama nekog vojnog saveza koja se, posredno ili neposredno, prikloni nekom drugom vojnom bloku, je potencijalno veoma rizična i teško održiva. Jer, u slučaju eventualnog sukoba ta dva potencijalna protivnika ta zemlja bi bila prva meta i imala bi sve izglede da bude uništena. To se ne bi dogodilo samo u sličaju da već na samom početku eventualnog sukoba njeni saveznici na brzinu pregaze NATO članice u okruženju i u potpunosti poraze protivnike, što nije realno očekivati. Istovremeno, okruženost članicama NATO i geografska udaljenost čine gotovo nemogućim stvaranje vojnog saveza sa Rusijom.

Srbija se deklarisala kao vojno neutralna, i u slučaju eventualnog šireg sukoba ne bi trebalo da bude napadnuta. Stvari tako stoje u teoriji, dočim u praksi često krenu sasvim drugim tokom. S obzirom na geografski položaj, činjenicu da je siromašna i da nema ni ekonomsku ni političku bazu (saveznike) na koju bi mogla da nasloni vojnu neutralnost, treba pažljivo i ozbiljno da razmotri sve potencijalne opcije i proceni da li i koliko dugo može da "solira", ne samo u vojnom, nego i u političkom smislu.

Valjalo bi, takođe, podsetiti da je Srbija u bliskoj prošlosti na svojim plećima teško iskusila sukobe interesa najvećih zemalja sveta. Bombardovanje kome je bila izložena 1999. godine je obavljeno uz glasne proteste Rusije i Kine, ali je obavljeno do kraja, odnosno dok Beograd nije prihvatio uslove koji su mu postavljeni. Ruskih raketa i avijacije bilo je samo u medijskim izveštajima kojima je podizan borbeni duh nacije, ali ne i u stvarnosti. Bombardovanje se uzima kao glavni razlog za negativan stav pema NATO, ali i to su emocije. Jer, malo je zemalja u Evropi koje se nisu međusobno bombardovale, ali ih njihovi interesi sada usmeravaju jedne prema drugima.

U savremenom svetu vojna i politička pitanja formalno nisu izjednačena, ali suštinski je reč o dve strane istog novčića. Dakle, ukoliko ste se strateški opredelili da budete članica jednog velikog političkog saveza (Evropske unije), čije su članice već u NATO, teško da možete da izbegnete i opredeljivanje u vojnim pogledu. Vojna neutralnost, naime, podrazumeva moćnu ekonomsku bazu, a Srbija nema ni naftu kao Norveška, ni trezore i banke kao Švajcaska. Ostaju joj, dakle, politički i ekonomski saveznici, a oni su u EU. 

Zadatak političkih elita je da vode računa o međunarodnoj poziciji zemlje i svim potencijalnim pretnjama kojima može da bude izložena. Pri tome je najvažnije politiku voditi tako da se zemlja ne nađe u bezizlaznoj situaciji, bez relevantnih saveznika, izložena pritiscima i napadima koje naprosto ne može da preživi na nogama. Ukratko, umesto inata, emocija i prikupljanja spoljnih i unutrašnjih neprijatelja, prikupljanje saveznika. Umesto galame, ozbiljna javna rasprava o realnosti u okruženju i postavljanje realno dostižnih ciljeva.

Populisti će reći da je Srbija u dva navrata junački stala pred daleko jačeg protivnika, prvi put u Prvom, a drugi put u Drugom svetskom ratu. No, tada su Srbija i Jugoslavija bile deo pobedničkog saveza, tada su postojale dve strane između kojih se moglo birati. U moderno vreme, stvari stoje drugačije, što se jasno videlo tokom bombardovanja, odnosno sukoba sa NATO. Naprosto, već su izgrađeni i učvršćeni neki novi politički, a time i potencijalni vojni savezi, i napravljena je preraspodela moći. Srbija više nije "dvorište" između dva potencijalna globalna protivnika. To "dvorište" sada je Ukrajina, a Srbija je duboko u teritoriji jednog od potencijalnih protivnika.

Suštinsko pitanje je, zapravo, da li je Srbiji potreban NATO, a ne da li NATO želi Srbiju. Crna Gora je, na primer, upravo postala članica NATO, što joj pruža mogućnost da o otvorenim pograničnim pitanjima sa susedima (a ima ih i sa Albanijom, i sa Kosovom, i sa Hrvatskom) pregovara kao članica najvećeg vojnog saveza u svetu, a ne sama i bez saveznika. Izvesno je da značajan procena tamošnjeg stanovništva nije želeo ulazak u NATO, ali je postojao i postoji interes. Situacija je u tom pogledu sasvim uporediva sa Srbijom, kako zbog otvornih pograničnih pitanja, tako i zbog drugih problema za čije rešavanje su joj potrebni moćni saveznici.


Narod je svakako taj koji treba na kraju da bira i odlučuje, ali narod takođe zaslužuje da mu se ponude jasni i otvoreni argumenti, kao i objašnjenja o mogućim posledicama ovakve ili onakve odluke. Narod zaslužuje respekt, a ne manipulaciju nacionalnim emocijama, ličnim tragedijama koje je veliki broj ljudi preživeo tokom bombardovanja, i opštim osećanjem nemoći kome je stanovništvo tada bilo izloženo. Narod zaslužuje da bude deo cele priče, a ne predmet manipulacije emocijama, sa ciljem da se dobije neki procenat glasova.

 

 

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

Dijalog
"Virus" vršnjačkog nasilja - bolest našeg doba
"Virus" vršnjačkog nasilja - bolest našeg doba

Nakon dve godine iznuđenog povremenog razdvajanja učenika usled mera prevencij...

Poker velikih, ulog - sudbina sveta
Poker velikih, ulog - sudbina sveta

Sada se svi, i stratezi od formata i običan svet, pitaju kako će, kada i gde s...

Spinovanje proročanstva: Kako su dopisivani Tarabići
Spinovanje proročanstva: Kako su dopisivani Tarabići

Političke vlasti su se, kroz celu nama poznatu istoriju, interesovali za proro...

Srpska stvar u Francuskoj
Srpska stvar u Francuskoj

Dok se u domaćoj virtuelnoj čaršiji imitira rasprava o padu podr&scaron...

Srbija litijumska i daleko bilo Papua litijumska
Srbija litijumska i daleko bilo Papua litijumska

U novogodišnjem broju Nina, Dejan Tiago Stanković na kraju teksta &bdquo...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

jastuci smrtovnice

2022. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti