Panel diskusija "Srbija i NATO - Nova Vlada(e) - Novi trendovi?" u okviru međunarodne konferencije "8. Beogradska NATO nedelja", pod sloganom "Ovo smo mi", koju je organizovao Centar za evroatlantske studije, održana je u ponedeljak u Palati Srbija. Usled situacije sa Kovidom 19, većina panelista govorila je putem video-linka. 

Saša Kostić, savetnik u Odeljenju za NATO i Partnerstvo za mir u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije, naveo je da odnosi sa NATO kroz program Partnerstvo za mir za Srbiju predstavljaju važnu oblast spoljne i bezbednosne politike. On je objasnio da su ti odnosi jasno definisani, te da se zasnivaju na partnerskoj saradnji u skladu sa politikom vojne neutralnosti Srbije, bez pretenzija za članstvom u Alijansi, ali istovremeno uz otvorenost da se dalje unapređuje saradnja u svim oblastima od zajedničkog interesa. Kostić je poručio da vojna neutralnost ostaje jasna, temeljna i prepoznatljiva politika Srbije. 

- Kao što mi uvažavamo opredeljenje naših suseda i drugih zemalja za članstvo u NATO ili u drugim vojnim savezima, očekujemo razumevanje za našu saradnju sa zemljama koje nisu članice NATO saveza. Takav naš stav je jasan, svima ga prezentujemo i uvereni smo da je dobro razumljiv. U tom smislu, visoko cenimo što naši NATO partneri takvu poziciju Srbije razumeju i poštuju. Na žalost, Srbija se nedavno našla pod snažnim i neutemeljenim eksternim pritiscima, da odstupimo od politike vojne neutralnosti i odustanemo od učešća na ranije planiranoj međunarodnoj vojnoj vežbi u Belorusiji. U cilju očuvanja naše principijelne pozicije, Srbija je početkom septembra ove godine donela racionalnu i u datim okolnostima jedinu moguću odluku: da privremeno, na period od šest meseci, suspenduje sve aktivnosti međunarodne vojne saradnje, uključujući i vojne vežbe sa svim partnerima - podsetio je Kostić. 

Karmen Romero, zamenica pomoćnika Generalnog sekretara za javnu diplomatiju NATO, poručila je da je Srbija od ključnog značaja za stabilnost na Zapadnom Balkanu, te da je stabilnost u regionu povezana sa stabilnošću u evroatlantskoj oblasti. Prema njenim rečima, NATO i Srbija žele mir, bezbednost i prosperitet za svoje građane i kroz partnerstvo aktivno rade zajedno kako bi to postalo stvarnost. 

- Ovaj panel se odnosi na procenu odnosa Srbije i NATO-a u svetlu važnih događaja koji su se nedavno odigrali. Jedan je naša borba protiv pandemije Kovida 19, što je izazov koji nikada nije viđen i koji i dalje ima veoma značajan uticaj na naša društva i ekonomije. NATO je na Kovid 19 odgovorio na dva načina: prvo kroz zaštitu naših snaga, da bi ostale spremne za suočavanje sa svim bezbednosnim pretnjama i osiguravanjem da ova zdravestvena kriza ne postane bezbednosna. Drugo, tako što smo pokazali snažnu solidarnost i podršku civilnim naporima. NATO je olakšao prenos medicinske opreme, osoblja i pacijenata, kao i izgradnju poljskih bolnica. Pokazali smo solidarnost sa članicama Alijanse kao i sa partnerima - naglasila je Romero. 

Vesna Marković, zamenica predsednika odbora Narodne skupštine Republike Srbije za spoljne poslove i poslanica Srpske napredne stranke, podsetila je na činjenicu da najveću spoljnotrgovinsku razmenu, sa preko 60 posto, i najveće investicije, Srbija ima sa zemljama Evropske unije, te da je većina tih zemalja članica NATO-a. Marković je dodala da upravo te zemlje građani Srbije vide kao idealna mesta za život i školovanje svoje dece. 

-  Posebnu pažnju treba da posvetimo podizanju svesti stanovništva o važnosti međunarodne i regionalne saradnje zbog stabilnosti i bezbednosti. Smatram da je od obostranog interesa, kako za državu Srbiju, tako i za NATO, saradnja pre svega u borbi protiv terorizma, iregularnih migracija, sajber napada i upravljanju vanrednim situacijama, a u ovom trenutku se dešava jedna od njih, to je pandemija koronavirusa. Brojni su razlozi za unapređenje naše saradnje i ja verujem a ćemo mi nastaviti da je razvijamo - naglasila je Marković. 

Endru Mihta, dekan Džordž S. Maršal centra na Fakultetu za međunarodne i bezbednosne studije, na početku svog izlaganja osvrnuo se na uticaj pandemije koronavirusa na NATO i transatlantsku zajednicu. Prema njegovim rečima, prva i najvažnija stvar jeste konsenzus o moći Kine u Evropi. 

- Kovid je skrenuo veliku pažnju na ulogu Kine i njeno ponašanje u međunarodnom sistemu. Sjedinjene Države gledaju na Kinu u političkom i ekonomskom smislu. Kina se vidi najviše iz ekonomske perspektive na drugim mestima. Došlo je do nekih promena, do jednog racionalnijeg pristupa u tome kako se Kina ponaša u Evropi. Trenutno postoji radna grupa koja ovo razmatra u NATO-u i tim pitanjem moramo da se bavimo - istakao je Mihta. 

Suzana Grubješić, direktorka Centra za strateške analize i prognoze i bivša potpredsednica Vlade Srbije za evropske integracije, otvorila je temu vojne neutralnosti i konstatovala da je Srbija u okruženju članica NATO-a, kao i da članstvo u Evropskoj uniji podrazumeva prihvatanje zajedničke odbrambene i bezbednosne politike. Ona je zaključila da se samim tim nameće pitanje održivosti koncepta vojne neutralnosti jedne države. 

- Vojna neutralnost može da se s jedne strane pokaže kao jedna od prepreka za pristupanje Evropskoj uniji. Sa druge strane, nije nemoguće da status Srbije kao vojno neutralne države u perspektivi bude suštinski prihvaćen od drugih država. Pitanje je samo da li je to u interesu Srbije i da li je izvodljivo, s obzirom na objektivne okolnosti u regionu kao i nove bezbednosne izazove, na koje neutralnost ne može do kraja da odgovori - ukazala je Grubješić. 

Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije, govorivši o nalazima poslednjih istraživanja javnog mnjenja, istakla je da je 46 posto građana Srbije reklo da treba nastaviti evropske integracije u slučaju da Evropska unija postane i odbrambena zajednica. Ona je navela da argumenti oko vojne neutralnosti i NATO-a nemaju toliko veze sa neutralnošću. 

- Mi možemo deset, dvadeset godina da pričamo "hajde da zaboravimo prošlost, da se okrenemo budućnosti", možemo dvadeset godina da pričamo "NATO je dobar za ekonomiju". Ne vredi. Srbija je poseban slučaj zbog bombardovanja iz zbog pregovora o Kosovu. Takođe, možemo da pričamo koliko god hoćemo o načelnoj borbi protiv dezinformacija. U Srbiji godinama vlada hibridna operacija koja dolazi od ljudi sa vrlo važnih i uticajnih pozicija profesora beogradskog Medicinskog fakulteta, vrlo podržana od Sputnjika i Rusije, a bogami sve više i mladih producenata dokumentarnih filmova koji idu po celom svetu i to promovišu - navela je Milić.

Konferencija je deo CEAS-ovog redovnog programa Beogradska NATO nedelja, koji od samog početka pre osam godina uživa podršku NATO odeljenja za javnu diplomatiju (NATO PDD).