DEMOSTAT: Pozvali ste Srbiju da se pridruži sankcijama Evropske unije protiv Rusije i da ne bude „crna rupa” kada je reč o evropskim sankcijama. Kako vi vidite politiku Srbije prema ratu u Ukrajini?

Tolkač: Današnja Rusija ne predstavlja pretnju samo po Ukrajinu, već i po celu Evropu. Pošto svi mi vidimo svoju budućnost u ujedinjenoj Evropi, onda štiteći našu nezavisnost i teritorijalni integritet, štitimo evropske vrednosti, na kraju krajeva Evropu, samim tim i Srbiju koja je integraciju u Evropsku uniju definisala kao svoj spoljno-politički prioritet.

Naš odgovor na rusku pretnju, odgovor Evropske unije, zemalja kandidata, uključujući i Srbiju, mora biti jedinstven i snažan. Radi se o zaštiti našeg zajedničkog slobodnog izbora, naše budućnosti.

Zahvalni smo na političkoj podršci Srbije koju je pružila i pruža Ukrajini u okviru UN i drugih međunarodnih organizacija. Međutim, deklaracije i politička podrška neće zaštititi Mariupolj, Vinicu, Kremenčuk, Buču i mnoge druge gradove, a pre svega naše žene i decu, roditelje od potpunog uništenja. Stoga računamo na jačanje podrške od strane svih onih koji žele da žive u slobodnom svetu, posebno Srbije. Podrška podrazumeva i uvođenje sankcija ruskim osvajačima, ubicama i silovateljima.

Slaba reakcija sveta i Evrope na postupke Putina 2014. godine dovela je do toga da se rat sve više približava granicama kako zemalja EU, tako i Srbije. Sposobni smo da zaštitimo sebe i vas. Međutim, potrebna nam je podrška, potrebno nam je oružje protiv hiljada tenkova, projektila i topova ruskog zločinačkog režima.

^{Foto: Printscreen Youtube (WION)}

DEMOSTAT: Srbija je u Ujedinjenim nacijama podržala rezoluciju kojom se osuđuje ruska agresija i osudila je kršenje teritorijalnog integriteta Ukrajine, ali nije uvela sankcije Moskvi. Da li verujete da će se politika Srbije prema ratu u Ukrajini promeniti kada bude formirana nova vlada i u kom smeru? 

Tolkač: Iskreno se nadam da hoće. Podsećam samo da je rastojanje od Harkova, koji se nalazi na prvoj liniji fronta, do Užgoroda, koji je na zapadnoj granici Ukrajine, oko 1300 km. A udaljenost od Užgoroda do Subotice je samo oko 500. Toliko o važnosti zajedničkog otpora i blizine opasnosti.

DEMOSTAT: Na koji način bi odnos Srbije i Ukrajine mogao da se unapredi? Prema Vašem mišljenju, u kom smeru bi, pored sankcija, mogla da ide podrška Srbije Ukrajini? 

Tolkač: Danas je poboljšanje ukrajinsko-srpskih ekonomskih odnosa od ključne važnosti. S obzirom na malu udaljenost i postojanje važnih industrijskih grana u našim zemljama, imamo šta da ponudimo jedni drugima. Tome bi doprinelo organizovanje zajedničkih privrednih i poslovnih događaja i, naravno, potpisivanje Sporazuma o slobodnoj trgovini. Takvi sporazumi su već na snazi sa drugim zemljama balkanskog regiona i pokazali su se korisnim za sve učesnike.

Pre svega, zahvaljujemo Srbiji što pomaže i podržava naše izbeglice. Srbija im pruža pristojne uslove za život i obezbeđuje sve što im je potrebno. Bili bismo zahvalni Srbiji ako bi uvela sankcije kao stvarno priznanje Ruske Federacije kao zemlje agresora, terorističke zemlje. Posebno su bolne za naš narod izjave pojedinih političara, javnih ličnosti i medija kojima se otvoreno podržavaju zločini Putinovog režima nad stanovništvom Ukrajine. Naši građani, posebno oni koji su bili prinuđeni da u Srbiji potraže utočište od ratnih užasa, ne razumeju kako je moguće da se na ulicama jedne evropske zemlje, kandidata za članstvo u EU, mogu naći fašistički natpisi, nova svastika koju koristi vojska zemlje agresora. Sigurni smo da ćemo pobediti i zato već sada tražimo pomoć za obnovu naših gradova i infrastrukturnih objekata. Sa zahvalnošću ističem da je predsednik Aleksandar Vučić već izrazio spremnost da učestvuje u obnovi Ukrajine.

Naravno, ne smemo zaboraviti da rat u Ukrajini i dalje traje. Ljudi se i  dalje nalaze u okupiranim gradovima ili ukrajinskim gradovima koje je delimično uništila vojska osvajača, milioni građana bili su primorani da napuste svoje domove. Svi ovi ljudi imaju ograničen pristup osnovnim potrebama: vodi, hrani, sredstvima za higijenu. Stoga podrška naših prijatelja u vidu humanitarne pomoći ostaje izuzetno važna za Ukrajinu.

DEMOSTAT: Nedavno istraživanje Demostata pokazalo je da više od 65 odsto građana Srbije ne pripisuje odgovornost za rat Rusiji, već NATO. Takođe, 80 odsto građana misli da Srbija ne bi trebalo da uvede sankcije Rusiji. Da li vas to zabrinjava? Mislite li da takav odnos građana može da se promeni?  

Tolkač: Odgovor je vrlo jednostavan, ruska državna propaganda je, nažalost, široko prisutna u informativnom prostoru Srbije. Proruski mediji i mediji koje kontroliše Kremlj, uključujući televizijske kanale, aktivno utiču na javno mnjenje, a to nije pluralizam mišljenja, nije sloboda govora. Kremlj je odavno ubio svaku slobodu govora u Ruskoj Federaciji. Ovo je državna ruska propaganda koja truje svest igrajući se temama koje su bolne za Srbe. Stoga ovakvi rezultati ne bi trebalo da nas iznenađuju.

^{Novi Sad/Foto: printscreen Radio 021}

DEMOSTAT: Rekli ste da su Ukrajinci u Srbiji šokirani ruskom državnom propagandom u medijima i otvorenom glorifikacijom „terorista i ubica” ruskog predsednika Vladimira Putina, navodeći da takvoj propagandi nije mesto u zemlji koja je izabrala evropski put. Rekli ste i da niste srećni kada vidite slovo Z na srpskim ulicama. Kako vi vidite odnos Srbije i Rusije?

Tolkač: Mogu reći nešto o našem iskustvu. Nažalost, niko bolje od Ukrajinaca ne zna šta znači kada vas Rusi izaberu za „bratski narod“. U Srbiji se na svakom koraku može videti propaganda „jedinstva Rusa i Srba“. Ovo podseća na Putinovu propagandu o „jednoj naciji Rusa i Ukrajinaca“. Ali znate kuda je to dovelo. U Moskvi ovo „jedinstvo“ shvataju na svoj način. To su prilično ubedljivo demonstrirali u Ukrajini uništavajući i ubijajući, osvajajući, silujući. Njihov koncept jedinstva uključuje jednu zastavu u Kremlju i Kijevu, jedan ruski jezik komunikacije, jednog vladara i diktatora na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza, sutra Varšavski pakt, a prekosutra...? Da li mislite da će koncept „bratstva“ i „jedinstva“ biti drugačiji za Srbiju? Da li će se današnji „ruski mir“ za vas sutra razlikovati od onog koji su doživeli Ukrajinci.

DEMOSTAT: Više od pet miliona Ukrajinaca napustilo je zemlju od početka ruske agresije. Jedan deo izbeglica je i u Srbiji, a Vi ste sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem početkom juna posetili izbeglice u Vranju. Imate li podatke koliko je ukrajinskih izbeglica u Srbiji? Da li smatrate da su zbrinuti na adekvatan način?

Tolkač: Od početka sveobuhvatne agresije preko teritorije Srbije emigriralo je oko 40 hiljada državljana Ukrajine. Za status privremene zaštite se prijavilo 607 lica, a na teritoriji Srbije nalazi se 2171 raseljeni građanin. Uz pomoć lokalnih vlasti, svi građani Ukrajine dobijaju neophodnu pomoć. Iskreno smo zahvalni Srbima, Vladi i predsedniku Vučiću na gostoprimstvu i saosećanju. Možda su to prave crte bratske pomoći jedni drugima u nevolji. Upravo to smatramo zajedničkim evropskim vrednostima.

DEMOSTAT: Rekli ste da je EU zajednički cilj Srbije i Ukrajine i da dve države na tom putu treba da se ispomažu. Ukrajina je nedavno dobila status kandidata za članstvo u EU. Kako vidite evropski put Vaše zemlje? Da li je, prema Vašem mišljenju, podrška EU Ukrajini tokom agresije Rusije zadovoljavajuća?

Tolkač: Ukrajina je jasno definisala da je naša budućnost u Evropskoj uniji. Potrudićemo se da što pre prođemo ovaj put. Nijedan korak na ovom putu nije bio lak. Uostalom, prva krv je prolivena u Kijevu kada je Janukovič pokušao uprkos volji naroda i svojim predizbornim obećanjima da odustane od integracije u Evropu. Okupacija Krima i Donbasa nije mogla da nas zaustavi na ovom putu. Verni smo svom izboru. Takođe suštinski i jasno podržavamo evropski izbor Srbije. Vidimo nas zajedno u Evropskoj uniji koja će zahvaljujući nama postati jača i moćnija.

DEMOSTAT: Rat u Ukrajini traje skoro 150 dana. Kako Vi vidite trenutnu situaciju? Možete li da prognozirate kada će se i kako rat završiti?

Već sam pomenuo da je agresija Ruske Federacije na Ukrajinu počela pre 8 godina, krajem februara 2014. godine. U početku je ruska vojska privremeno okupirala Krim. Zatim je izvršila invaziju na Donbas. Između ostalog, i sami ruski militanti tvrde da bez njih ne bi bilo rata, žrtava i krvoprolića.

Nažalost, reakcija sveta i Evrope 2014. godine bila je prilično blaga. Ponovila se situacija iz druge polovine 30-ih godina prošlog veka, kada svet nije na vreme prepoznao i zaustavio Adolfa Hitlera i na kraju dobio Drugi svetski rat. Nedostatak odlučne reakcije 2014. godine Putin je shvatio kao slabost Evrope. Odlučio je da kupovinom pojedinih evropskih političara, plešući sa njima na svadbama, može da radi sve šta hoće. Nakon svega krajem februara otpočeo je novi talas brutalne agresije na Ukrajinu.

Trenutno je važno zaustaviti Putina i sprečiti ga da se učvrsti u Ukrajini koju vidi kao koridor za napad na Evropu.

Više od 90 odsto građana Ukrajine veruje u našu pobedu i ne želi privremeni „mir“ u zamenu za naše teritorije. Mi nemamo drugu državu i nismo mi napali Rusiju.

Rat će se završiti kada naša zemlja bude oslobođena, kada budu osuđeni svi koji su odgovorni za zločine nad Ukrajincima, od onih koji sede u Kremlju do onih koji su silovali i ubijali po ukrajinskim gradovima i selima, kada se obnovi sve što su uništile ruske ubice i teroristi. Nisu se džabe ruski vojnici čudili našim kućama. Mi znamo da gradimo, uzgajamo useve i brinemo o porodicama. To je ono što nas spaja sa slovenskim narodima Balkana.

Ali da li će Rusija moći da vrati desetine hiljada ukrajinskih građana koje je ubila? Rane koje ruske ubice zadaju Ukrajini su iz dana u dan sve veće i veće.... Nažalost, one sada krvare... I neće se skoro zalečiti.

Koristeći ovu priliku, pozivam vas na izložbu fotografija pod nazivom „Pozdrav iz Ukrajine“, posvećenu savremenom rusko-ukrajinskom ratu. Otvaranje izložbe fotografija održaće se 25. jula u 19 časova na adresi: Endzio HAB, Dobračina 4, Beograd.