Čak i da hoćemo da budemo protiv Evrope i protiv Zapada, moramo da budemo konstruktivno protiv njih, jer nismo dovoljno jaki da ih poništimo ili promenimo. Naša megalomanija pokazala se devedesetih ali i kasnije na uverenju da smo mi nezaobilazni, da smo mi ti koji mogu da dovedu do promene odnosa snaga među silama – poručio je istoričar Čedomir Antić jedan od govornika na tribini "Građani Srbije između Istoka i Zapada: Poreklo i uzroci dilema" koju je organizovao Atlantski Savet Srbije pod pokroviteljstvom Ambasade SAD u Medija centru.

Na početku svog izlaganja Antić je poručio da je teško govoriti o istorijskim korenima tako složenih fenomena, poput naklanosti ili nenaklonost prema čitavom jednom delu planete zemlje. Kada je reč o Srbiji, on je istakao da bi bilo nepošteno reći da je ona ikada imala neki autohtoni anti-zapadni pokret.

- Srbija i srpski narod nalaze se na jednom prostoru koji je sticajem okolnosti, geopolitički smeštan i bio je neka vrsta objekta u odnosima velikih sila. To gde će se srpski narod naći u civilizacijskom smislu određeno je mnogo pre nego što je on stupio na istorijsku scenu. Sukob oko ovog poluostrva, ove oblasti, nastao je još u vreme podele Rimskog carstva i pre podele crkava – podsetio je Antić.

Kada je reč o dvadesetom veku, on je naveo da su Srbi učestvovali u oba svetska rata na ispravnoj strani i dodao da su u jednom ratu uspeli da ujedine Srbe i Jugoslovene po modelu zapada. Antić je rekao da nije moguće naći neki istočnjački ili ruski model u Srbiji devetnaestog veka i da je sve bilo zapadno, uključujući zakon o statusu crkve, koji je Knez Miloš prepisao od Holandije.

- Ipak, Srbima se stalno zamera što su nekakvi istočnjaci. Činjenica je: živeli smo mnogo duže u zajedničkoj državi sa Damaskom nego sa Zagrebom. To je istorijska činjenica, to ne možemo da prenebregnemo – naveo je Antić.

Prema njegovoj oceni, nakon stvaranja Jugoslovenske države, srpske elite su očekivale nešto što se nikada u svetu nije dogodilo: da narod koji je slabiji u ekonomskom pogledu i kulturnom razvoju, bez obzira na veliki uspon tokom 19. veka, asimiluje u novu zajednicu srodne narode. Kada je reč o devedesetim godinama, Antić je ocenio da je jedan od najvećih problema bila srpska megalomanija.

- Ne bih želeo da hvalim Miloševića, ja sam bio njegov veliki protivnik, i danas sam naravno. Mislim da nas je skupo koštao. Mislim, međutim, da taj put nije bio najgori kojim se pošlo. Ali, ono što je bilo najgore u tom putu je ta megalomanija i na njoj je i zasnovan taj naš anti-evropski put – zaključio je Antić.

Tribina "Građani Srbije između Istoka i Zapada: Poreklo i uzroci dilema" jedan je u nizu događaja koji će u narednom periodu organizovati Atlantski savet Srbije.