srpski english deutsch

U fokusu / Beograđani ne misle da bi trebalo ratovati za Kosovo

Beograđani ne misle da bi trebalo ponovo ratovati sa Albancima po cenu odbrane Kosova i Metohije, pokazalo je Demostatovo istraživanje javnog mnjenja građana u Beogradu.

Beograđani ne misle da bi trebalo ratovati za Kosovo
Foto: Medija centar Beograd

U fokusu / Beograđani ne misle da bi trebalo ratovati za Kosovo

Beograđani ne misle da bi trebalo ponovo ratovati sa Albancima po cenu odbrane Kosova i Metohije, pokazalo je Demostatovo istraživanje javnog mnjenja građana u Beogradu.

autor teksta
Ivana Petronijević Terzić | Demostat | Beograd 28. Dec 2022 | U fokusu

 Sa tvrdnjom „Ukoliko bi to bila cena za odbranu KiM trebalo bi ponovo ratovati sa Albancima” nije saglasno 70 odsto ispitanika, dok se devet odsto slaže, pokazalo je veliko istraživanje Demostata u kojem su građani odgovarali na pitanja u vezi sa političkom orijentacijom, mogućim izborima, organizacijom privrede i javnih usluga u glavnom gradu, ali i sa odnosom prema Kosovu i Metohiji, Evropskoj uniji, ratu u Ukrajini i Rusiji.

Sa tvrdnjom da je „Kosovo i sada nezavisno, samo to nećemo da priznamo", saglasilo se 37 odsto ispitanika, dok 30 odsto ispitanika veruje da to nije tako. 

Glavni istraživač Demostata, sociolog Srećko Mihailović, smatra da je to značajan pokazatelj da većina ispitanika dobro razume kosovski problem. 

Foto: Medija centar Beograd

„Gotovo dve petine kaže da je po nekim praktičnim implikacijama Kosovo i sada nezavisno, ali Srbija i gradjani to neće da priznaju", rekao je Mihailović na konferenciji za novinare na kojoj je predstavljeno istraživanje.

Kada je u pitanju rat u Ukrajini i odnos prema Rusiji, 19 odsto ispitanika smatra da Srbija treba da uskladi spoljnu politiku sa EU i uvede sankcije Rusije, dok 44 odsto smatra da sa Rusijom treba zadržati dobre odnose po cenu odustajanja od EU.

„Ovo je slika i prilika političkog vidjenja i savremenog sveta, ali i unutrašnjih odnosa u Srbiji, jer relacije gradjana prema Rusiji, Kosovu i EU odredjuju ne samo status Srbije u svetu danas, nego i celokupno javno mnjenje građana Srbije", istakao je Mihailović.

Blago pomeranje javnog mnjenja ka politici okrenutoj ka EU

Kada je reč o ulasku Srbije u EU, za pristupanje je 30 odsto građana, dok 31 odsto nije. 

„Na jednoj strani imate pristalice partija vlasti, apstinente i pristalice partija desnice, koji su u manjoj meri za ulazak Srbije u EU, taj broj se kreće između jedne petine i jedne četvrtine. Na drugoj strani izborne pristalice partija centra i levo od centra, gde su dve trećine građana za ulazak Srbije u EU”, objasnio je Mihailović.

On navodi da su nalazi dobijeni u istraživanju u regionu Beograda drugačiji od nalaza za celu Srbiju, ali da se pokazuje blago pomeranje javnog mnjenja ka politici koja je okrenuta ka EU i ka razumnijem odnosu prema pitanju Kosova.

Kad je reč o odnosu prema mogućim prolećnim izborima u Beogradu, trećina Beograđana smatra da bi trebalo raspisati izbore na proleće u Beogradu, 23 odsto da ne treba, dok 45 odsto ispitanika ne zna. 

Apstinenciju je najavilo 57 odsto ispitanika, među kojima su oni koji još nisu odlučili da li će izaći na izbore, verovatno neće izaći ili još ne znaju. Od 43 odsto opredeljenih, svaki drugi je rekao da bi glasao za neku partiju na vlasti. 

„Dakle, SNS, SPS i ostali na vlasti imaju polovinu glasova. Trećinu glasova možemo vezati za partije centra i levo od centra, a jednu šestinu za partije desnice”, rekao je Mihailović.

On je zaključio da je istraživanje pokazalo konfuziju, protivrečnost i anomiju u javnom mnjenju, jer većina građana navodi da je društvo puno laži, licemerja i da se u tome normalan čovek teško može snaći. 

„U isto vreme smo i za demokratiju i za autokratiju, ne znamo gde smo i kada je reč o vrednostima i kada je reč o spoljnoj politici. Stalno smo negde na sredini i to se ovog puta očito pokazalo. Da li je to dobro ili ne, reći će političari, ali ja lično ne verujem da je neopredeljenost neka politička vrlina", rekao je glavni istraživač Demostata.

„U isto vreme smo i za demokratiju i za autokratiju, ne znamo gde smo i kada je reč o vrednostima i kada je reč o spoljnoj politici. Stalno smo negde na sredini i to se ovog puta očito pokazalo. Da li je to dobro ili ne, reći će političari, ali ja lično ne verujem da je neopredeljenost neka politička vrlina", rekao je glavni istraživač Demostata, sociolog Srećko Mihailović novinarima u Beogradu.

Panović: Porazan odnos prema političkim partijama, velika autoritarnost 

Programski direktor Demostata Zoran Panović rekao je da anomija znači raspad i krizu drušvenih vrednosti, koja stvara konfuziju i malodušnost u javnom mnjenju Srbije, a to se reflektuje i na biračko telo Srbije.

Foto: Medija centar Beograd

On je rekao i da je autoritarnost u Beogradu veoma velika, jer samo trećinu ispitanika obeležava odsustvo ili niska autoritarnost, četvrtinu osrednja, dok dve petine građana obeležava visoka autoritarnost. 

„Rezultati su vrlo zabrinjavajući i to reflektuje i odnos prema određenim političkim opcijama”, naveo je Panović. 

Kako je naveo, i odnos prema politici i političkim partijama je vrlo porazan. 

Naime, 36 odsto ispitanika navodi da ih politika ne interesuje, 44 odsto ima negativan odnos prema političkim partijama, 56 odsto građana u Beogradu smatra da se stranke samo svađaju narod, dok 49 odsto veruje da partije samo utiču na interese vođa i rukovodstva. 

„To su vrlo deprimirajući podaci, jer 43 odsto ispitanika smatra da njihov glas ne može ništa da promeni. To stvara depresivnu sliku”, naveo je Panović. 

Govoreći o beogradskim izborima, Panović navodi da se pokazuje da su tačni raniji nalazi Demostatovih istraživanja, te da u Beogradu postoji pata karta vlast i opozicije, da vlast dolazi do prednosti zbog finansijskih i manipulativnih resursa koje poseduje, dok opozicija ima nekoliko problema, među kojima su ideološka neprofilsanost, slabost kad je reč o ujedinjenju i nesposobnost da iskontrolišu izborni proces.

Petronijević Terzić: Beograđani najnezadovoljniji kvalitetom vazduha 

Novinarka i analitičarka Demostata Ivana Petronijević Terzić kazala je da je 54 odsto Beogradjana nezadovoljno komunalnim uslugama u Beogradu, 27 odsto jeste, dok su ostali delom zadovoljni, delom ne.

Foto: Medija centar Beograd

Beograđani su najnezadovoljniji kvalitetom vazduha, kvalitetom zaštite životne sredine, čistoćom ulica, urbanizmom i legalizacijom, dok je samo u tri slučaja veće zadovoljstvo od nezadovoljstva – po pitanju grejanja, Hitne pomoći i kulturnih ustanova. 

Istraživanje je pokazalo da pristalice partija na vlasti imaju pretežno najpozitivniju percepciju kada je reč o životnom standardu, dok ih redom prate apstinenti, pristalice desno orijentisanih stranaka, a najmanje pristalice partija centra i levo orijentisanih.

Ona je navela da su Beogradjani vrlo svesni u kakvom gradu žive, svesni zagadjenosti i koliko je to hitno pitanje koje vlast mora da rešava.

Dve trećine građana navelo je da je njihov najveći lični i porodični problem životni standard, potom zdravstvo, zatim životna sredina. 

„Značajan je i nalaz da je na pitanje o najvećim i najvažnijim problemima Beograda i beogradskih opština 80 odsto ispitanika navelo jedan ili više problema, dok je 20 odsto reklo da nema većih problema”, navela je ona. 

Takođe, većina ispitanika vlast ocenjuje kao neuspešnu (čak 53 odsto) dok tek 12 odsto ispitanika smatra da je aktuelna beogradska vlast uspešna. 

Jedino pristalice partija na vlasti misle da je beogradska vlast više uspešna (30 odsto) nego što je neuspešna, mada to misli 27 odsto ispitanika koji za sebe kažu da su pristalice vlasti. Svi ostali ispitanici češće daju negativne ocene – apstinenti 49 odsto, pristalice partija desno od centra 67 odsto, pristalcie partija centra i levo od centra 88 odsto.

Kako je dodala, istraživanje je pokazalo da pristalice partija na vlasti imaju pretežno najpozitivniju percepciju kada je reč o životnom standardu, dok ih redom prate apstinenti, pristalice desno orijentisanih stranaka, a najmanje pristalice partija centra i levo orijentisanih.

Petronijević Terzić je istakla da je 67 odsto ispitanika navelo životni standard kao njihov najveći problem, i naglasila da su Beogradjani velo svesni u kakvom gradu žive, svesni zagadjenosti i koliko je to hitno pitanje koje vlast mora da rešava, odnosno da 74 odsto ispitanika visoko vrednuje ekološke probleme.

Stojiljković: Ljudi sluđeni krizom, perspektive su sive

Redovni profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković rekao je da je glavni utisak istraživanja da su ljudi sludjeni krizom, a da su im persektive sive.

Foto: Medija centar Beograd

Naglasio je da kod nezadovoljstva radom institucija i organizacije postoji konsenzus i da dve trećine ispitanika nije zadovoljno odnosom prema životnoj sredini, ekonomskoj i socijalnoj sigurnosti, medijima i pravosudjem. Oko polovine Beograđana nije zadovoljno zdravstvom, privredom, stanjem demokratije i obrazovanjem.

„Gotovo je izjednačen broj pristalica stranaka vlasti oko zadovoljstva i nezadovoljstva što otvara problem kako se masovno nezadovoljstvo pretvara u političku promenu. Tu vrstu energije koja je spoj umeća interpretacije koja dođe do ljudi i mobiliacije nesto sto je osnovno a mislim da nam je opozciija izvan tog kanapatite I bez načina kako da ubede ljude da je ono što ona predlaze a ne samo kritijue ubedljiveije od donoga sto radi vlast”, naveo je Stojiljković. 

Prema njegovim rečima, istraživanje je pokazalo i da je u Beogradu daleko najnezadovoljniji beogradski prekarijat, odnosno ljudi koji su na dnu lestvice koji su nesigurni, te da je ključno pitanje kako taj prekarijat zadovoljiti.

„Beograd je sredina u kome se malo bolje živi u odnosu na ostatak Srbije, ali je očigledno da ima veoma nezadovoljan prekarijat", kazao je Stojiljković. 

Kad je reč o demokratiji, Stojiljković kaže da su građani Beograda za demokraturu, odnosno vođenu demokratiju u kojoj veliki broj ljudi misli da to treba prepustiti političarima, odnosno vođi, kojeg treba slušati. 

„Demokratija jeste dominantna, ali još nije jedina igra u gradu”, rekao je Stojiljković. 

Istraživanje je sprovedeno terenski, licem u lice, sa 1.200 ispitanika tokom decembra 2022. godine. Intervjueri su doživeli veliki broj odbijanja, uspeli su da uđu u svako četvrto domaćinstvo, što je loš rezultat.

Istraživanje nije obuhvatilo pitanja koja se tiču pukotina u naprednjačkoj sabornosti, postizbornog rasula opozicije, kao i najavljene reinkarnacije SNS.

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

U fokusu
Đorgović: Srbija je 1914. bila Ukrajina
Đorgović: Srbija je 1914. bila Ukrajina

Knjiga „Ko je ubio Jovana Skerlića” prikazuje srpskog književnika ...

Živulović: Rusiji odgovara zamrznuti konflikt
Živulović: Rusiji odgovara zamrznuti konflikt

Živulović je za televiziju Tanjug rekao da ima utisak da je i Beogradu i Pri&s...

Šargarepa i štap evropskog predloga
Šargarepa i štap evropskog predloga

„Velika petorka” prenela je predsedniku Srbije na sastanku u Beograd...

Ko će staviti potpis na francusko-nemački predlog?
Ko će staviti potpis na francusko-nemački predlog?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je de facto godinama glavni pregovara...

Briselski sporazum - šta su pre skoro deset godina potpisali Beograd i Priština
Briselski sporazum - šta su pre skoro deset godina potpisali Beograd i Priština

Briselski sporazum, prvi sporazum o principima koji regulišu normalizacij...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

2023. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti