U zemljama centralne i istočne Evrope, migracije u nastavi su uglavnom zastupljene na pojedinačnim kursevima, u okviru pojedinačnih naučnih disciplina: socijalne demografije, geografije, zatim prava, političkih studija i studija bezbednosti. Uglavnom se sprovode na nacionalnom jeziku i takoreći nema kurseva na stranim jezicima. Teritorijalno, uglavnom se odnosi na prostor nacionalne države, ili eventualno na neki evropski prostor - navela je profesorka Mirjana Bobić sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, koja je predstavila rezultate projekta "Analiza nastave migracija u Srbiji i Evropskoj uniji", na konferenciji "Unapređenje znanja i razvoj veština u nastavi migracija". 

Bobić je govorila o prvim rezultatima na projektu, koji su vezani za izradu nacionalnih izveštaja. Prema njenim rečima, jedan se odnosio na mapiranje dosadašnje ponude kurseva i programa na visokoškolskim institucijama na svim partnerskim univerzitetima, dok je drugi nacionalni izveštaj bio malo kompleksiniji i odnosio se na istraživanje i analizu nacionalnog konteksta, to jest statistiku migracija, normativni okvir vezan za upravljanje politike u oblasti migracija i integraciju migranata. 

- Posebno smo sproveli jedno istraživanje sa vladinim i nevladinim sektorom u zemlji, kao i naši partneri, koje je bilo vezano za ispitivanje spremnosti diplomiranih stručnjaka u oblasti migracija da se uključe na tržište rada, odnosno da vidimo šta je to što su prednosti i dobre strane, a šta je to što nedostaje u njihovom univerzitetskom obrazovanju - objasnila je Bobić. 

Ona je navela da je kao rezultat ta dva izveštaja nastao jedan komparativni izveštaj na nivou konzorcijuma, koji je zapravo ukazao na te dobre, ali i loše strane, odnosno nedostatke u postojećim univerzitetskim kursevima i programima. 

- Pokazao je zapravo da nam je potreban jedan interdisciplinarni evropski master program u oblasti studija migracije, koji bi bio i transsektorski, dakle povezivao i akademiju i privredu, odnosno državne ustanove i nevladin sektor - kazala je Bobić.