Govorivši o značaju ubrzanja socio – ekonomskog usklađivanja regiona sa zemljama EU, Bonomi je upozorio da Srbija i Bosna i Hercegovina još uvek nisu dostigle BDP iz 1989. godine, te da su pomenute države za vreme svetske ekonomske krize poništile rast koji su ostvarivale deset godina, a akumulirale deficit i dugove. On je ukazao da novac koji države regiona dobijaju iz predpristupnih fondova Unije ipak nije dovoljan za nivelaciju štete koju je kriza napravila, te za eventualno podsticanje ekonomskog razvoja.

- Gotovo sve zemlje u regionu su usvojile režim fiksne stope vezan za evro, a neke su ga prihvatile kao domaću valutu. Ipak, to nije pomoglo da se ekonomski kapaciteti zemalja Zapadnog Balkana razviju. Iako se čini da proces integracija teče, region je daleko od standarda EU. Biće potrebno 60 do 100 godina da zemlje na ovom prostoru dostignu prosečni bruto-društveni proizvod država članica Unije – kazao je Bonomi.

Takođe, on je ukazao da se proces depopulacije nastavlja, stalnim smanjenjem stope rađanja u zemljama Zapadnog Balkana. Prema procenama koje je Bonini izneo, do 2050. godine još dva miliona ljudi napustiće ovaj region, što će iz ekonomske perpektive negativno uticati na rast, imajući u vidu da će na ovim prostorima ostati relativno starija populacija. On objašnjava da su ljudi ranije članstvo u EU videli kroz ekonomsku tranziciju, dok sada sve manje populacije veruje da Unija može da ponudi rešenja za njihove ekonomske i političke nevolje.

- Ipak, nisu važni samo resursi, već i politika. Ekonomska i politička prava treba da idu ruku pod ruku sa rešavanjem institucionalnih nedostataka, kojih u zemljama Zapadnog Balkana ima na pretek. Uprkos ogorčenosti zbog neispunjenih obećanja, ljudi u regionu bi trebali da prihvate ono što im se nudi  te da, što je veoma važno, postižu rezultate. Da bi se u zemljama regiona uspostavila vladavina prava, potrebno je da društvo izvrši pritisak “odozdo prema gore”. Naravno, za tako nešto je neophodno ekonomski osnažiti stanovništvo – ocenio je Bonomi.

Kada je Srbija u pitanju, on je ukazao da je prethodnih godina zabeležen izvestan pomak u privredi, dodavši da se ne može sa sigurnošću reći u kojoj meri je on održiv, imajući u vidu da ekonomska politika zavisi od podsticaja koje daje vlada. Iako se zalaže za veća ulaganja EU na ovim prostorima, Bonati je kazao da ni Unija nije sigurna u sopstvenu budućnost, jer navodno želi da se širi, a istovremeno se i sama dezintegriše.

- Možda smo bili previše entuzijastični pre par godina, a možda smo sada isuviše kritični. Politika proširenja ima velika ograničenja, ali je mnogo toga i postignuto. Loše je to što se menja raspoloženje  prema proširenju EU. Ponuda je nas stolu, ali vreme ističe – upozorio je Bonomi.