Iako je od izbora u Nemačkoj prošlo više od nedelju dana, ne može se kristalno jasno predvideti ko će oformiti novu vladu. Proteklog vikenda  Socijaldemokratska partija (SPD), koja je izbornu trku završila na prvom mestu, saopštila je da je spremna za pregovore o savezu sa Zelenima i Strankom slobodnih demokrata (FDP), ali ove dve stranke ne isključuju ni mogućnost da se u „dolazećem“ sazivu izvršne vlasti udruže i sa konzervativcima – Hrišćansko-demokratskom unijom (CDU). CDU je, kao što je svima dobro poznato, dobila manje glasova od rivalske SPD (socijaldemokrate je podržalo 25,7 odsto birača, a CDU/CSU 21,1 odsto) što je široko protumačeno kao veliki udarac za  stranku koja je „držala“ kancelarsko mesto u proteklih deceniju i po, ali budući da nikome nije pripala „nadmoćna“ pobeda, veruje se da su oba scenarija u igri. Stoga, poznavaoci prilika smatraju da će se socijaldemokrate i konzervativci boriti za naklonost Zelenih i FDP.

Kako su preneli nemački mediji, pojedina istraživanja javnog mnjenja pokazuju da bi „običnim“ građanima više bila po volji vlada u kojoj bi se našli socijaldemokrate, FDP i Zeleni, od saziva koji bi činili CDU, FDP i Zeleni, ali se tvrdi da je FDP „nešto bliža“ konzervativcima, i da će „CDU pokušati na sve načine da nađe zajednički jezik sa ovom strankom“. Dok se postizborno klupko ne razmrsi, odnosno dok ne bude postignut dogovor o novoj Vladi, nemačka kancelarka Angela Merkel ostaje u takozvanom „tehničkom mandatu“.

Uporedo sa „enigmom“ koja se odnosi na sastav buduće nemačke vlade, nameću se pitanja u vezi sa spoljnopolitičkim kursom Berlina u narednom periodu, uključujući „relacije“ sa Zapadnim Balkanom, Kinom i Rusijom. Analizirajući „postizborni pejzaž“, Franc-Lotar Altman, nezavisni nemački akademik, kaže za Demostat: „Ne očekujem značajne promene u nemačkoj politici prema Zapadnom Balkanu. Nemačka će ostati zagovornik proširenja Evropske unije, ali ako Zeleni preuzmu Ministarstvo spoljnih poslova, od njih možemo očekivati više kritika kada je reč o percepciji napretka u reformama, naročito u Srbiji“.

^{Franc-Lotar Altman/ Foto: Privatna arhiva}

Altman objašnjava da Zeleni smatraju da su socijaldemokrate, ali i Angela Merkel, „bili suviše blagi prema“ predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. „U principu, Zeleni se više drže principa ljudskih prava i vladavine prava, kao i onih koji se odnose na ekologiju, nego druge stranke“, ističe on.

Naš sagovornik očekuje i izvesne promene kada je reč o politici Nemačke prema Kini. „Zeleni nisu tako bliski privredi i biznisu kao što je to bila Vlada Angele Merkel, ali liberali (FDP), koji će biti treća stranka u Vladi, pokušaće da podrže poslovne interese. Stoga, moguće je da će biti stalnih svađa između njih. Ipak, liberali su više zainteresovani da dobiju Ministarstvo finansija, i moguće je da će prepustiti Ministarstvo spoljnih poslova Zelenima“, precizira ovaj nemački analitičar.          

Što se tiče Rusije, Altman podseća da „postoje različiti stavovi unutar SPD, uključujući nemalu grupu koja pokušava da izdejstvuje da Nemačka ublaži stavove prema Moskvi, ali to nije u skladu sa onim što misli većina javnog mnjenja“, pa je neizvesno da li će se nešto izmeniti u tom segmentu.

Naš sagovornik napominje i da su transatlantski odnosi, pre svega relacije između Nemačke i Sjedinjenih Država, ovih dana u „nekakvom međuprostoru“. Kako objašnjava, nemački političari, naročito Zeleni, „ali i socijaldemokrate“ pokazuju da su „razočarani predsednikom Bajdenom zbog njegove sklonosti da se u poslednjih nekoliko meseci ne konsultuje sa evropskim partnerima u vezi sa važnim međunarodnim pitanjima pre nego što  odluči da preduzme određene mere“.

- Zeleni, ali i socijaldemokrate, svakako su mnogo bliži američkoj Demokratskoj stranci nego republikancima u SAD, što znači da bi istinski dijalog sa Vašingtonom počeo ako bi se ove dve nemačke stranke našle u Vladi. Biće zanimljivo i gledati kako će se ubuduće razvijati saradnja sa Parizom, naročito nakon predsedničkih izbora u Francuskoj, na proleće naredne godine. Emanuel Makron će nesumnjivo pokušati da pridobije novu nemačku Vladu da podrži njegovo stanovište o potrebi osnaženja evropskog glasa u međunarodnoj politici, konstatuje Franc-Lotar Altman.

Iznoseći svoja očekivanja od predstojećeg saziva Vlade Nemačke kada je reč o odnosu prema Zapadnom Balkanu i gledištima prema proširenju Evropske unije, Vesna Marković, poslanica Srpske napredne stranke i predsednica poslaničke Grupe prijateljstva sa Nemačkom u Narodnoj skupštini Srbije, ukazuje za Demostat da je „činjenica da u toku predizborne kampanje“ u Nemačkoj „nije bilo reči o proširenju Evropske unije“.

^{Vesna Marković/Foto: BETA}

- Tema od najvećeg značaja za naš region očigledno nije naišla na interesovanje političkih partija u Nemačkoj. Kampanja za nemačke izbore protekla je u iznošenju stavova o rešavanju unutrašnjih pitanja. Centralno mesto zauzele su teme poput ekologije i ekonomije. Kao što su sve oči bile uprte u rezultate ovih izbora, isto tako očekujemo formiranje nove Vlade, odnosno nove koalicije. Nemačka je ključna zemlja EU, najrazvijenija ekonomija, a samim tim je njen uticaj ogroman na donošenje svih odluka unutar Unije, ističe naša sagovornica.

Marković dodaje da ne očekuje značajne promene u spoljnoj politici Nemačke kada je u pitanju odnos prema Srbiji i Zapadnom Balkanu, “ali sačekaćemo da vidimo kako će teći dogovori oko ključnih pitanja iz političkih agendi mogućih novih koalicionih partnera”.

- Verujem da će i sledeća nemačka Vlada nastaviti da podržava regionalne inicijative koje je pokrenula kancelarka Merkel i da će biti svesna njihovog uticaja na mir i stabilnost našeg regiona. Mislim da interes Nemačke nije nestabilan region Zapadnog Balkana, jer bi ta nestabilnost bilo politička ili ekonomska, mogla vrlo lako da se prelije i na zemlje članice EU. Očekujem nastavak i produbljivanje ekonomske saradnje, odnosno spoljnotrgovinske razmene, novih investicija iz Nemačke, ali i realizaciju sporazuma nastalih kao rezultat Berlinskog procesa, poručuje Vesna Marković.