srpski english deutsch

U fokusu / Ćulibrk: Rate stambenih kredita će nastaviti da rastu

Evropska unija je uvela osam paketa sankcija Moskvi, ali Rusija nije prestala da isporučuje po ugovorima gas zemljama EU, ne vidim zašto bi situacija sa Srbijom bila drugačija, kaže Milan Ćulibrk i dodaje da Srbija samo deo gasa kupuje po povlašćenoj ceni, dok ostatak nabavlja po tržišnim cenama koje osciliraju. Rate kredita koji su vezani za Euribor će nastaviti da rastu, a ne možemo da očekujemo ni smirivanje cena. Republika Srpska će višak električne energije ove zime proslediti Srbiji, po džentlmenskom dogovoru, kaže Ćulibrk, koji ne očekuje poskupljenje struje za građane i privredu do kraja godine. 

Ćulibrk: Rate stambenih kredita će nastaviti da rastu
Foto: Demostat

U fokusu / Ćulibrk: Rate stambenih kredita će nastaviti da rastu

Evropska unija je uvela osam paketa sankcija Moskvi, ali Rusija nije prestala da isporučuje po ugovorima gas zemljama EU, ne vidim zašto bi situacija sa Srbijom bila drugačija, kaže Milan Ćulibrk i dodaje da Srbija samo deo gasa kupuje po povlašćenoj ceni, dok ostatak nabavlja po tržišnim cenama koje osciliraju. Rate kredita koji su vezani za Euribor će nastaviti da rastu, a ne možemo da očekujemo ni smirivanje cena. Republika Srpska će višak električne energije ove zime proslediti Srbiji, po džentlmenskom dogovoru, kaže Ćulibrk, koji ne očekuje poskupljenje struje za građane i privredu do kraja godine. 

autor teksta
Ivana Petronijević Terzić | Demostat | Beograd 21. Oct 2022 | U fokusu

„Ne znam kako bi Moskva reagovala ukoliko joj Srbija uvede sankcije, ali ako bi postupila kao i prema svim drugim zemljama koje su to učinile, ništa se ne bi dramatično promenilo”, rekao je u emisiji “Pola sata Demostata” glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk, upitan koliko bi Srbija u ekonomskom smislu izgubila ukoliko bi uvela sankcije Rusiji. 

On je naveo da Srbija sa Rusijom ima ugovor na tri godine, koji je sklopljen sredinom 2022, za kupovinu gasa po ceni od oko 370 dolara za 1000 kubnih metara, ali naglašava da je to kupovina samo dela gasa koji je Srbiji potreban, dok se ostatak nabavlja po tržišnoj ceni, koje osciliraju između 800 do više od 2000 dolara. 

Ćulibrk ističe da je EU uvela osam paketa sankcija Moskvi, a da Rusija i dalje isporučuje po ugovorima gas, te dodaje da ne očekuje da Rusija prestane sa isporukom gasa Srbiji u slučaju da i Beograd uvede sankcije.  

„Osim ako ne bude situacija kao kod supružnika koji se razvedu, pa ne mogu očima da se vide, pa bi Moskva odlučila da se prema nama ponaša mnogo gore nego prema svima ostalima, što ne isključujem. Ne znam da li će Moskva reagovati kao uvređena mlada, koja će da se ljuti. Slušam i govor ruskog ambasadora koji između redova poručuje da se od braće uvođenje sankcija ne očekuje, pa nije se očekivalo ni da oni glasaju za sankcije SR Jugoslaviji 1992. godine, pa su glasali”, dodao je Ćulibrk. 

Upitan koliko bi Srbija izgubila ukoliko se ne bi usaglasila sa spoljnom politikom EU, Ćulibrk kaže da je pitanje u kojoj meri će se posledice takve odluke svesti na kritike i da li će EU preduzeti neke značajnije mere. Podsetio je da je EU pretila zaustavljanjem dotoka novca iz zajedničke kase i svojim članicama, Poljskoj i Mađarskoj, zbog nepoštovanja evropskih normi i standarda. 

„Ako nama zabrane pristupne fondove, to znači 200, 300 miliona evra godišnje manje novca iz EU”, navodi Ćulibrk i dodaje da ostaje otvoreno i pitanje kako će reagovati kompanije iz Evrope, budući da sve velike međunarodne kompanije napuštaju rusko tržište, koje je, uzgred, mnogo veće od srpskog.

Ćulibrk ističe i da je ceo Zapad uveo sankcije Rusiji na svoju štetu, navodeći da Nemačka privreda trpi i da je prvi put u svojoj istoriji od ujedinjenja u maju ove godine imala spoljno-trgovinski deficit. 

„I sad će oni da gledaju kako mi šurujemo i sa jedinima i drugima i da nas to ne košta ništa. Nisam siguran da će to baš tako dugo moći da traje. I drugi plaćaju ceh, jedini korist imaju Amerikanci i Kinezi, a Evropa radi sve u korist sopstvene štete, zato što smatra da na taj način iskazuje stav da je agresija na Ukrajinu neprihvatljiva u međunarodnim odnosima. A mi bismo da sedimo u kafani do zore, da pijemo, jedemo i da se išunjamo”, rekao je Ćulibrk.

On, međutim, veruje da će i nova vlada nastaviti da se ponaša kao do sada i da će prolongirati uvođenje sankcija koliko bude mogla. 

Nema smirivanja cena, nastaviće da rastu 

Govoreći o inflaciji, Ćulibrk kaže da ne možemo očekivati da se cene stabilizuju, navodeći da nova istraživanja nemačkih i švajcarskih ekonomskih instituta, urađena na osnovu razgovora sa ekonomistima iz oko sto zemlja, pokazuju da se sledeće godine očekuje inflacija od 9,5 odsto. 

„Ako imamo u vidu da je do prošle godine uobičajena inflacija u razvijenim zapadnim zemljama bila do dva procenta, a sledeće se očekuje 9,5 odsto, trenutno je oko 10 – nema smirivanja cena, one će nastaviti da rastu”, navodi Ćulibrk. 

Treba očekivati i da će se nastaviti rast kamatnih stopa, ne samo u SAD i evrozoni, već i u Srbiji, što će dodatno povećati trošak preduzeća, koja će, opet, taj trošak ugraditi u proizvode i usluge koje svi plaćamo.  

„Nema ni normalizacije snadbevanja, svetska tržišta su suočena sa nestašicama velikog broja proizvoda, manja ponuda izaziva dodatni rast cena i mi smo na sredini začaranog kruga i teško da ćemo se iz njega izvući. Biće super ako se inflacija do kraja sledeće godine svede na neke normalnije okvire, pri tome mislim na oko pet odsto, što je dva i po puta više nego što je bila poslednjih dvadeset godina”, rekao je Ćulibrk. 

Kako navodi, u prvih devet meseci ove godine sve je u proseku skuplje za 11,9 odsto. 

„Inflacija se ubrzava iz meseca u mesec, a slušali smo sredinom ove godine da će sve da se vrati u normalne okvire. Neće”, kaže Ćulibrk i dodaje da će dosta toga zavisiti i od stanja na globalnom niovu, gde se ne vidi smirivanje tenzija, već samo veći problemi.

Ćulibrk ocenjuje i da je država trapavo postupila kada je veštački izazvala nestašice robe i kada je zabranila izvoz pšenice, kao i da odluka da se zamrznu cene osnovnih proizvoda nije bila dobra.

Da nije bilo javašluka u EPS-u, sada bismo izvozili struju 

Ćulibrk kaže i da je Srbija propustila priliku da sada zarađuje na izvozu struje, ocenjujući da bi, da je proizvodnja ostala na nivou iz 2011. ili 2012. godine, EPS mogao da izvozi struju i ove godine napravi profit od 500 ili 600 miliona evra.

„Tim novcem smo mogli da izgradimo novu hidroelektranu, a mi ćemo na uvoz potrošiti milijardu, možda i dve milijarde evra do kraja proleća sledeće godine”, kaže Ćulibrk.

Upitan da li bi Srbija bila primorana da uvozi struju da nije bilo javašluka u EPS-u, Ćulibrk kaže da bismo sada izvozili struju da su znali da upravljaju EPS-om.

„Sve se svaljuje na jednog čoveka, a ja ne verujem da je on, koliko god sam siguran da nista nije znao o EPS-u, jedini krivac. Treba postaviti pitanje ko mu je dozvolio da upravlja EPS-om, da li biste u svoj stan pustili nekoga za koga niste sigurni kako ce se ponašati da radi sta god hoće? Ali izgleda da u državnom preduzeću možete, jer na kraju uvek ceh plaća neko drugi”, rekao je Ćulibrk.

Ćulibrk kaže da je dogovoreno da Republika Srpska preusmeri višak električne energije u Srbiju po dosta povoljnijoj ceni ili čak džentlmenskom dogovoru da se ta struja ne plaća, nego da se u nekom trenutku vrati kilovat za kilovat. 

Upitan da li očekuje poskupljenje struje za privredu u toku zime, Ćulibrk kaže da će Srbija morati da uvozi struju, čija cena će svakako nastaviti da raste na svetskom tržištu, ali da je uveren da nova vlada neće taj trošak prebaciti na građane, a u nekom vremenskom roku ni na preduzeća, kako ne bi dovela u pitanje njihov opstanak. 

„Verujem da izvršna vlast razmišlja da je bolje da država taj teret privremeno preuzme na sebe, dok ne prođe oluja. Početkom naredne godine, ako cene električne energije nastave da rastu, a ne mislim da će se desiti nešto suprotno, to će morati na kraju da se odrazi i na preduzeća, a ta preduzeća će povećani trošak ugraditi u svoje cene i otuda i moje uverenje da se inflacija neće zaustaviti još neko vreme”, naveo je Ćulibrk. 

Ćulibrk: Za Srbiju ne bi bilo dobro da u vladi sede Stefanović i Vulin 

Govoreći o novoj vladi, Ćulibrk kaže da je vreme da se u Srbiji uvede predsednički sistem jer je jasno da se sve odluke donose na Andrićevom vencu, a ne u Nemanjinoj 11. 

„U tom slučaju bi postale bespredmentne priče ko će biti ministar, a ko ne”, rekao je Ćulibrk i ipak dodao da za Srbiju ne bi bilo dobro da u novoj vladi sedi Nebojša Stefanović, zbog brojnih afera koje mu se stavljaju na teret, kao ni Aleksandar Vulin, koji se, u vladi koja je evropske integracije proglasila spoljno-političkim ciljem, zalaže za prekid pregovora. 

Govoreći o novom Ministarstvu za javna ulaganja, Ćulibrk je rekao da mu se čini da je jedan akter afere Savamala avanzovao prvo u ministra finansija, pa će u novoj vladi i u potpredsednika vlade, dok će drugi akter avanzovati u ministra za javna ulaganja.

„Čovek će javno da raspolaže našim parama i verovatno moći da se igra ne samo sa kockama po centru Beograda, nego po celoj Srbiji”, rekao je Ćulibrk. 

Rate kredita vezanih za Euribor će nastaviti da rastu 

Ćulibrk je rekao i da će rate kredita koji su vezani za Euribor nastaviti da rastu, jer će bar do kraja naredne godine, a verovatno i do kraja 2024. godine, kamatne stope Evropske centralne banke i dalje rasti. 

„Inflacija u evrozoni je veća nego u SAD i jasno je da će Evropska centralna banka nastaviti da povećava Euribor, nažalost, za više od milion građana Srbije to će značiti da će njihove rate za kredite porasti, pogotovo za dugoročne stambene kredite”, naveo je Ćulibrk.

Dodao je i da inflacija ne jede kredite jer je evro fiksiran i kurs je isti kao pre deset godina.

„Imate apsurdnu situaciju da vam plata praktično stoji na istom mestu, inflacija jede kupovnu moć, ali ne obezvredjuje vaše kredite jer je kurs isti, a kamata raste”, naveo je on. 

Govoreći o finansijskoj situaciji u Telekomu, Ćulibrk je rekao da je dug prilično povećan u odnosu na prethodni period, što je bilo očekivano zbog raznih akvizicija koje su obavljene. 

„Ne mislim da je bila pogrešna strategija što je Telekom odlučio da širi biznis i na kabl i multimedije. Pitanje je cene i meni nedostaje mnogo više transparentnosti u celoj priči”, rekao je Ćulibrk.  

Dodao je da će Telekom imati dodatni problem zbog rasta kamatnih stopa jer će teško servisirati buduće dugove uz mnogo veću kamatu nego prethodne godine.

“Pošto je sad pocela Premijer liga koja je plaćena 600 miliona evra, videćemo sredinom naredne godine finansijski rezultat iz 2022. godine, u kojoj meri je povećan broj korisnika MTS usluga i da li je to bilo isplativo. Ja mislim da je to preplaćeno i da nema načina da se to isplati”, rekao je Ćulibrk. 

On je naveo da su akcionari Telekoma Srbije žrtve tržišnog rata između Telekoma Srbije i SBB, u kojem se, kako kaže, ne biraju sredstva.

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

U fokusu
Jakšić: Opozicija da podrži Vučića u rešavanju kosovskog pitanja
Jakšić: Opozicija da podrži Vučića u rešavanju kosovskog pitanja

Novinar Boško Jakšić kaže da kosovski problem nije stranačko il...

Živulović: Vojna neutralnost je floskula, uskoro ćemo morati da se opredelimo
Živulović: Vojna neutralnost je floskula, uskoro ćemo morati da se opredelimo

Predsednik Atlantskog saveta Srbije kaže da vojna neutralnost Srbije nije ni me...

Kupovina "iz fotelje" definitivno jeftinija
Kupovina "iz fotelje" definitivno jeftinija

Čak i najistrajnije pristalice “klasičnog” načina kupovine, koji ...

Instrumentalizacija straha i manipulacija informacijama
Instrumentalizacija straha i manipulacija informacijama

Početak novembra u Srbiji obeležile su tenzije na relaciji Beograd-Priš...

Mandić: Sporazum po modelu Išinger plus – konkretna ,,šargarepa” za Beograd
Mandić: Sporazum po modelu Išinger plus – konkretna ,,šargarepa” za Beograd

Dokument koji će se naći na stolu ne može se u potpunosti poistovetiti sa mod...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

2022. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti