Saobraćajne gužve

Problem javnog prevoza u Beogradu je veoma složen i potrebno je nekoliko nivoa rešenja, poručuje Ratko Ristić, kandidat za gradonačelnika koalicije Dveri i Zavetnika. Kao prvi nivo naš sagovornik navodi “sređivanje stanja u Gradskom saobraćajnom preduzeću”. Kako objašnjava, to podrazumeva nabavku novih vozila, povećanje broja vozača, smanjenje broja administrativnog osoblja, uvođenje koncepta centralnih javnih nabavki, te nabavku novih tramvaja.

-Drugi segment jeste nabavka novih vozila, novih kompozicija za Beovoz, veći broj polazaka i intenziviranje radova na realizaciji projekta Beogradski metro. Neophodno je determinisati najoptimalnije trase koje ne zadovoljavaju potrebe najvećeg broja ljudi u ovom gradu. Takođe, moguće je na kritičnim gradskim raskrsnicama uvesti neka efikasna parcijalna rešenja, kao, recimo, na Slaviji, na pravcu od Narodne biblioteke prema Fontani, odnosno izgraditi jedan veliki podzemni prolaz, jer tamo je velika frekvencija kretanja  i pešaka i vozila, nažalost, česte su i saobraćajne nesreće, pa bi izgradnja podzemnog pešačkog prolaza bila najoptimalnije rešenje, naravno, ne samo tu nego i u nekim drugim delovima grada, precizira Ristić.

Sagovornik Demostata ukazuje da bi za neke vangradske lokacije, poput Ibarske magistrale, na teritoriji opštine Barajevo, bilo primereno izgraditi dve do tri kružne raskrsnice koje bi obezbedile bezbedno uključenje, kao i bezbedno isključenje sa Ibarske magistrale. Istovremeno, Ristić se zalaže za modernizaciju putne mreže, “naročito Smederevskog puta, na deonici kroz opštinu Grocka, što je u nadležnosti Grada Beograda”, kao i za “povećanje gustine ovih lokalnih atarskih puteva”.

- Sve to skupa, naravno, ne može da se reši odjednom, ali započinjanje rešavanja problema, i ozbiljna fokusiranost na probleme gradskog javnog prevoza, uopšte, na probleme saobraćaja u glavnom gradu, biće jedna od prioritetnih aktivnosti kada preuzmemo odgovornost za upravljanje gradom, napominje Ratko Ristić.

Aerozagađenje

Ristić ocenjuje da je zagađenje vazduha jedan od najvećih problema Beograda. Kako ističe, prvi korak ka rešavanju ovog problema jeste stvaranje “reprezentativnog monitoring sistema, koji će u realnom vremenu da daje podatke javnim službama ali i svakom stanovniku ovog grada”.

- Takođe, izradićemo odmah katastar zagađivača i svi oni koji ne rade u skladu sa zakonom, ili ne žele da primene tehničke mere za redukciju zagađenja, biće zatvoreni. Jedna od prvih mera bila bi i identifikacija tačnih lokacija za nekoliko hiljada individualnih stambenih ložišta za grejanje, gde se pored drveta i uglja spaljuju rabljene gume, rabljeno ulje, različiti materijali koji emituju toksične i kancerogene materijale u vazduh. Sve te ljude ćemo priključiti na sistem daljinskog grejanja o trošku grada, jer mnoge porodice jednostavno ne mogu da plate po nekoliko hiljada evra, koliko koštaju ti priključci, i sa smanjenjem emisije zagađenja iz ovih individualnih stambenih ložišta imaćemo daleko manji stepen emisije zagađivača u atmosferu, precizira on.

Sagovornik Demostata poručuje i da je neophodno sprečiti “dalju redukciju zelenih površina na teritoriji grada, pre svega formacija drveća i žbunja, jer poznato je da vegetacija fizički sprečava kretanja polutanata i povećaćemo stepen pošumljenosti grada Beograda”.

- To je jedan kvalitetan projekat Gradskog sekretarijata za zaštitu životne sredine koji je stopiran, i prema kojem je predviđeno da se gotovo 50.000 hektara na teritoriji grada pošumi. To će biti takođe jedan veoma važan element u smanjenju stepena zagađenja glavnog grada. Naravno, stiimulisaćemo, kada se stvore ekonomski uslovi, nabavku novih automobila za građane Beograda, jer sadašnje brojno stanje od više od 700.000 registrovanih automobila, gde je najveći udeo starih ili veoma starih vozila, značajno doprinosi zagađenju grada, tako da ćemo raditi i u tom segmentu, kaže Ristić.

Parkiranje

Ratko Ristić ukazuje da je problem parkiranja u Beogradu primetan u svim segmentima života, na gotovo svim delovima gradske teritorije.

- Za početak, svaka opština bi trebalo da identifikuje slobodne površine, makar i privremeno, na nekoliko godina, gde bi bile formirane, odnosno izgrađene montažno-demontažne garažne građevine, po uzoru na ono što, recimo, imamo na Adi Ciganliji, i praktično sve prazne prostore na teritoriji grada treba iskoristiti, naravno, u skladu i sa ostalim gradskim potrebama, da se ublaži ovaj problem. Takođe, i sve nove građevine i arhitektonsko-urbanistički uslovi treba da budu zasnovani na stavu da svaki objekat ima dovoljan broj garažnih mesta za buduće kupce stanova, što se, naravno, po definiciji podrazumeva za sve objekte javne namene, ukazuje Ristić.

Vrtići

Sagovornik Demostata navodi da je evidentno da u Beogradu nema dovoljno mesta u vrtićima i jaslicama.

- Dosta roditelja ima problem da smesti svoju decu, što, na neki način, remeti njihove radne aktivnosti, a i organizaciju porodičnog života. Jedan od prioriteta biće pod hitno određivanje lokacija i projektovanje i gradnja vrtića, proširenje postojećih vrtića, te daleko bolja komunikacija gradske uprave sa vlasnicima privatnih vrtića, da jednostavno identifikujemo koji su to problemi jer, ne postoji ništa što ne možemo da rešimo, ako su u pitanju naši najmlađi. Na teritoriji grada Beograda postoji dosta praznih objekata koji se ne koriste, različitih privrednih objekata, mesnih zajednica… To su prostori koji mogu biti preuređeni i pretvoreni u vrtiće i jaslice. Nekada to može biti trajno rešenje, a nekada samo privremeno, dok se ne izgrade odgovarajući novi kapaciteti, poručuje Ristić.

Gradski prevoz

Ratko Ristić smatra da je neophodna “rekonstrukcija Gradskog saobraćajnog preduzeća, pre svega da utvrdimo kako se troše javna sredstva, da li se troše namenski, da li su javne nabavke transparentne i u skladu sa zakonom, i koje su cene svih tih rezervnih delova koji se kupuju, da li to odgovara realnom stanju na tržištu”.

- Neophodna je hitna nabavka novih vozila, povećanje broja vozača i smanjenje udela administrativnog osoblja u GSP-u. Ono što je takođe posebno važno - zaštita prava zaposlenih i konačno potpisivanje jednog kvalitetnog, sadržajnog i suštinski prihvatljivog kolektivnog ugovora, zaključuje kandidat koalicije Dveri i Zavetnika za gradonačelnika Beograda.