Zbog nesposobnosti Elektroprivrede Srbije da proizvede dovoljno struje za domaće potrebe to preduzeće će biti prinuđeno da uvozi električnu energiju iz inostranstva tokom predstojeće zimske sezone. Ono što je dodatni problem u konkretnom slučaju je to da je struja na berzama zimi znatno skuplja, jer je njena potrošnja tada veća, a ove sezone njena cena će biti još “paprenija” nego inače zbog ekonomske krize nastale usled pandemije korona virusa i rata  u Ukrajini.

Razlog zbog koga EPS ne proizvodi dovoljno struje, kako objašnjava struka, treba tražiti u nestručnom rukovođenju preduzećem proteklih  godina od strane partijskih kadrova, u periodu kada je direktor bio Milorad Grčić. Otkrivke na povšinskim kopovima Rudarskog basena “Kolubara” nisu dobro pripremljene, usled toga se proizvodi znatno manje kvalitetnog uglja nego što je potrebno za potrebe Termoelektrane “Nikola Tesla” te je struje daleko manje nego što bi moglo da se proizvede. S obzirom da dve trećine potreba za strujom Srbija podmiruje iz uglja a da je krajem prošle godine zbog rđavog upravljanja EPS-om to državno preduzeće doživelo niz havarija, moralo je da uvozi struju što ga je koštalo čak 1,5 milijardi evra dosad. Očekuje se da će do kraja grejne sezone biti potrošeno još toliko novca u te svrhe. Zbog toga EPS trpi velike poslovne gubitke i opterećen je kreditima.

Najveći gubitnik u svemu tome su potrošači. Start grejne sezone 15.oktobra očekuju sa priličnom zebnjom da li će struje biti dovoljno i ako je ne bude da li će se morati suočiti sa restrikcijama. Naime, veliko je pitanje da li će tokom zime EPS imati dovoljno novca za kupovinu nedostajućih količina struje iz inostranstva kao i da li će raspoložive električne energije za kupovinu uopšte biti dovoljno usled negativnih efekata energetske krize sa kojom je suočena Evropa pa i ceo svet. Takođe, poznato je da se zbog siromaštva, jer je cena struje u Srbiji zbog niskog standarda i dalje socijalna kategorija, kao i zato što njihova domaćinstva nemaju tehničku mogućnost da se priključe na centralno grejanje ili gasovodnu mrežu, veliki broj građana greje na struju. To u znatnoj meri povećava potrošnju i sve to može da dovede do restrikcija i to u toku hladnih zimskih dana. 

Postoji i bojazan da će, poput onog što se desilo u protekloj grejnoj sezoni, usled nedovoljne proizvodnje struje iz termoelektrana, zbog nedostatka uglja, biti potrebno da se električna energija dobija iz termoelektrana - toplana koje rade na gas, što može da dovede do toga da ostanemo i bez dovoljnih količina “plavog energenta”. 

Upravo je to razlog što nadležni od potrošača u Srbiji očekuju da štede struju a onima koji su spremni da to čine nude popuste. Mera štednje jeste jedan od načina da se Srbija zaštiti od energetske krize tokom grejne sezone ali stiče se utisak da bez obzira što nadležni ističu da time na adekvatan način štite potrošače ipak nisu preduzeli sve što im je bilo na raspolaganju kako bi građanima olakšali egzistenciju tokom zime. 

Naime, pojedine razvijene zemlje u težnji da pomognu građanima odlučile su se za subvencionisanje cena koštanja struje i gasa za domaćinstva. Vlada Srbije nije povukla takav korak, koji bi bez dileme bio u korist potrošača, a prostora za to je imala tako što bi sredstva iz budžeta namenjena nekim drugim manje bitnim stvarima ili onima koje su se pokazale kao neuspešne preusmerila na subvencije za plaćanje računa za struju i gas.

U nastupajuću zimsku sezonu građani Srbije pak ulaze opterećeni novim višim cenama struje od 1. septembra u iznosu od 6,5 odsto. U zemlji u kojoj polovina zaposlenih prima zarade u iznosu do 50.000 svako poskupljenje predstavlja veliki balast i dodatno breme, pa je takav slučaj i sa ovim.

Posledice krize na svojim plećima oseća i privreda, koja od EPS-a kupuje struju po komercijalnim cenama za razliku od domaćinstava koji imaju pravo na regulisane, pa je tako i njoj od 1. septembra znatno povećana cene struje koja sada iznosi 95 evra po megavat satu. Na taj način privredi je otežano poslovanje, naročito onim industrijskim preduzećima kojima je za proizvodni proces neophodna električna energija. I u tom segmentu najveći ceh će opet platiti građani zbog toga što će privrednici povećati cene svojih proizvoda i usluga što će pojačati inflatorni udar i sniziti njihov životni standard i kupovnu moć.

Kako objašnjava stručna javnost bez obzira na energetsku krizu Srbija nije morala da se suoči sa bojazni od restrikcija, nedostatkom energenata poput struje i gasa i skokom cena za indivudualne potrošače i industriju pod uslovom da je EPS u stanju da proizvede dovoljno struje što na žalost iz već iznetih razloga nije slučaj.

Da je EPS iz svojih kopova u mogućnosti da obezbedi dovoljne količine uglja to bi rezultiralo dovoljnom proizvodnjom struje u termoelektranama te ne bi morao da uvozi struju iz inostranstva i troši pozamašne sume novca i tako opterećuje svoje poslovanje i stvara gubitke, kaže izvor Demostata u Elektroprivredi Srbije koji je želeo da ostane anoniman.

- Da se radilo odgovorno i profesionalno situacija bi bila upravo takva, s obzirom na potencijale sa kojima EPS raspolaže, preduzeće bi proizvodilo dovoljne količine uglja, dovoljne kalorijske vrednosti i potrebe za uvozom ne bi bilo kao ni straha od toga da li će električne energije biti dovoljno i da li ćemo se morati suočiti sa restrikcijama - navodi naš sagovornik.

Da građani ne bi morali da strahuju od toga da neće imati dovoljno struje tokom zime kada bi je EPS dovoljno proizvodio u svojim postrojenjima, u prvom redu termoelektranama, smatra i stručnjak za energetiku Velimir Gavrilović.

- Ovog leta hidroelektrane nisu proizvodile dovoljno struje jer je vodostaj reka bio nizak. Međutim sa pojavom obilnih padavina ta situacija se promenila i sada će proizvodnja električne energije iz tih postojenja biti veća. Međutim najveću količinu struje u Srbiji dobijamo iz termoelektrana a tu ne proizvodimo dovoljno struje jer nema potrebnih količina uglja pa moramo da je uvozimo. Da se EPS-om upravlja na profesionalan način da se obezbeđuju dovoljne količine uglja to preduzeće bi moglo da podmiruje kompletne potrebe potrošača u zemlji. To znači da bi cene za potrošače uključujući tu i privredu mogle da budu niže nego što je to sada slučaj. Isto tako EPS bi stvarao profit iz koga bi mogao da održava postojeća i gradi nova proizvodna postrojenja. I na kraju, u takvim uslovima, to preduzeće bi moglo i da poveća proizvodnju struje, za oko 20 odsto, i da je izvozi. Na taj način bi u situaciji poput aktuelne moglo da zaradi, oko dve milijarde evra. S tim novcem bi mogla da se izgradi hidroelektrana veličine Đerdapa 3 ili tri hidroelektrane veličine Bistrice. Razloga za uvoz struje i strah od njene nestašice i restrikcija ne bi bilo – zaključuje Gavrilović.