Istraživanje "Spoljno-političke orijentacije građana Srbije" pokazalo je promene u percepciji javnog mnjenja kad je reč o tome ko daje najviše bespovratne pomoći i ko najviše investira u Srbiju, jer je Evropska unija konačno izbila na prvo mesto, što pokazuju i zvanični podaci Republike Srbije. 

Naime, svaki treći ispitanik veruje da je EU dala najviše bespovratne pomoći Srbiji. Prema mišljenju četvrtine ispitanika, Rusija je najviše pomagala u poslednjih deset godina, dok petina građana veruje da je Kina značajan davalac bespovratne pomoći. Znatno iza ove trojke su Nemačka i SAD, koje pominje po 3 odsto ispitanika, rekao je na predstavljanju istraživanja rukovodilac istraživačkog tima Demostata Srećko Mihailović.

Kad je reč o stranim investicijama, po 35 odsto ispitanika smatra da su najviše investirale Evropska unija i Kina, a potom i Rusija, što misli svaki peti ispitanik, dok devet odsto ispitanika veruje da je Nemačka država koja je najviše investirala u Srbiju u poslednjih deset godina.

Ulazak Srbije u EU 

Međutim, iako su svesni da je Evropska unija najviše ulagala u Srbiju prethodnih godina, polovina ispitanika, 51 odsto, bi, kada bi sutra bio referendum o ulasku Srbije u EU, glasala protiv. Za ulazak Srbije u EU glasalo bi 34 odsto ispitanika, 11 odsto ne bi izašlo, dok četiri odsto ispitanika ne zna. 

Mihailović je rekao da izgleda da ni ta trećina koja bi glasala za ulazak u EU nije baš najsigurnija, s obzirom da i pored pozitivnog stava o ulasku u EU ima nekih nedoumica. Očekujući konfuzne stavove ispitanika o ulasku Srbije u EU, u upitnik je uključeno i pitanje o priznanju Kosova kao uslovu za pridruživanje. S obzirom na to da je dve trećine ispitanika mišljenja da Srbija treba da odbije priznanje Kosova, a da to priznanje privata samo 17 odsto ispitanika, može se smatrati da je broj pristalica ulaska Srbije u Evropsku uniju zapravo 17 odsto, navodi Mihailović. 

Programski direktor Demostata Zoran Panović rekao je da je samo 17 odsto svesno koje političke ustupke Srbija treba da načini da bi ušla u EU, uključujući pre svega kompromise na Kosovu.  

Mihailović ističe da je odnos građana prema EU pod pritiskom emocija koje su građene u prošlosti, zatim pod pritiskom vladine, odnosno Vučićeve politike, te medija koji su pod kontrolom vlasti. Konfuzija u tom odnosu prema EU je, kako kaže, stvarana je sa namerom i u uverenju da se može raščistiti, ukoliko to bude potrebno. 

„U podtekstu politike koja se vodi od strane pomenutih subjekata nalazimo stav: Mi hoćemo u EU, ali pod našim uslovima ili Mi hoćemo u EU, ali da se ništa kod nas ne menja ili Ako nas hoćete, mi smo tu, ovakvi kakvi smo. Sve u svemu, nekako ispada da mi primamo Evropsku uniju u naš Balkan, a ne oni nas u Evropu", rekao je Mihailović.  

Više od polovine ispitanika, njih 56 odsto, smatra da Srbija ne treba da usaglasi svoju spoljnu politiku sa politikom EU, trećina veruje da bi Srbija to trebalo da uradi, dok svaki deveti ispitanik nije znao da odgovori na to pitanje, odnosno nije formirao mišljenje o tom problemu. 

Donekle slično odgovorima na prethodno pitanje su i odgovori na pitanje da li je uslov za napredovanje Srbije upravo ulazak u Evropsku uniju. Dve petine, 43 odsto ispitanika, smatra da

Srbija treba da odbije ulazak u EU, nepuna trećina pak smatra da treba da prihvati ulazak, dok jedan broj ispitanika veruje da Srbija ne treba ni da uđe ni da odbije EU, već da ostane na pola puta.

Da je EU najvažniji spoljnopolitički partner Srbije smatra 30 odsto ispitanika, da je to Kina veruje 24 odsto, dok najveći broj, njih 40 odsto, smatra da je to Rusija. 

Ukrajina i sankcije Rusiji 

Ogromna većina ispitanika, njih 80 odsto, smatra da Srbija ne treba da uvede sankcije Rusiji. Samo devet odsto ispitanika veruje da bi Srbija to trebalo da uradi. Takođe, 81 odsto spitanika veruje da bi Srbija po svaku cenu trebalo da sačuva svoju neutralnost. 

Objašnjavajući rezultate, Mihailović je rekao da je istraživanje pokazalo da 78 odsto ispitanika smatra da je da je politika stvar interesa, a ne želja i osećanja, dok 44 odsto ispitanika smatra da se između vrednosti i interesa treba opredeliti za interese. 

"Uprkos poznavanju činjenica i uprkos prihvatanju interesa kao kriterijuma u međunarodnoj politici, građani Srbije u promišljanju spoljne politike ipak daju prednost emocijama, što onda u tolikoj meri boji percepciju međunarodnih odnosa da se u znatnom broju slučajeva ne može govoriti o racionalnim preferencijama. Javnomnjenski pogledi na spoljnu politiku obojeni su emocijama i obeleženi konfuzijom stavova i protivrečnim pogledima na ono što se dešava u kolopletu u kojem se našla Srbija", naveo je Mihailović.

Ispitanici su odgovarali i na pitanje ko je odgovoran za sadašnju situaciju u Ukrajini, koje je preuzeto iz aprilskog istraživanja Evropskog univerzitetskog instituta u 17 evropskih zemalja, kako bi se napravilo poređenje odgovora. 

"Kad uporedimo rezultate naše ankete sa rezultatima ankete iz Evrope, imamo sasvim suprotstavljene odgovore", rekao je Mihailović.

Rezultati, naime pokazuju da 66 odsto naših ispitanika odgovornost pripisuju više ili manje Nato paktu dok, s druge strane, 63 odsto ispitanika iz Evrope odgovornost više ili manje pripisuje Rusiji. U Srbiji oko 10 odsto ispitanika misli da je Rusija odgovorna, a u Evropi 11 odsto. 

Lideri u Srbiji, regionu i svetu  

Od svetskih lidera, najbolje mišljenje ispitanici imaju o Vladimiru Putinu (45 odsto), Si Đinpingu (12 odsto) i Emanuelu Makronu (11 odsto), dok petina ispitanika nema dobro mišljenje o svetskim liderima. Od lidera u okruženju najveći broj ispitanika ima najbolje mišljenje o Viktoru Orbanu (37 odsto) i Miloradu Dodiku (28 odsto).

Programski direktor Demostata Zoran Panović ističe da je bitno primetiti da Vučić samo za jedan procenat popularniji od Putina, što, kako kaže, govori da bi Putin ušao u drugi krug i možda i pobedio Vučića. 

"Treba raumeti povezanost jer je Vučić svoj kult ličnosti gradio stalnim pozivanjem na Putina", kazao je Panović. 

Istraživanje je pokazalo i da u javnom mnjenju dominira mišljenje o Rusima kao narodu koji je najbliži Srbima. Tako misli četiri od deset ispitanika. Znatno iza njih je grupa od pet naroda - Grci sa 9 odsto, Francuzi i Nemci sa osam odsto, Italijani i Mađari sa po šest odsto.

"Hipokrizija je u srpskom javnom mnjenju izrazita, ali to ne umanjuje glavni nalaz da su Rusi najpopularniji, Grci posle, a da Francuzi s Makronom obnavljaju onaj kapital i poverenje kod Srba", rekao je programski direktor Demostata Zoran Panović. 

Kada je reč o najbližim narodima u okruženju, izdvaja se bliskost sa Crnogorcima (trećina ispitanika), Makedoncima (četvrtina ispitanika), Mađarima i Bošnjacima (po jedna petina). Da su Hrvati najbliži narod u okruženju odgovorilo je 14 odsto ispitanika, a za njima slede Rumuni, Slovenci, Bugari i Albanci.

Aktuelna politička situacija u Srbiji 

Kad je reč o aktuelnoj političkoj situaciji u Srbiji, dominira poverenje u Aleksandra Vučića. 

"U Vučića poverenje ima više ispitanika nego u sve ostale političke lidere", naveo je Mihailović i dodao da 27 odsto ispitanika nema poverenja ni u koga. Po šest odsto ispitanika najviše veruje Zdravku Ponošu i Ivici Dačiću, 4 odsto Milošu Jovanoviću, a po 3 odsto Draganu Đilasu i Milici Đurđević Stamenkovski. 

Da su sledeće nedelje parlamentarni izbori i da stranke izlaze samostalno, SNS bi osvojila 48 odsto glasova. Istraživanje je pokazalo stabilnost SPS-a, koji bi osvojio 9 odsto glasova i izvesno rasulo opozicije, u kojoj se izdvaja SSP sa 10 odsto pristalica.

Opozicone stranke ukupno imaju među izborno opredeljenim građanima 43 odsto pristalica, pri čemu su sedam partija iznad cenzusa sa ukupno 30 odsto glasova. 

"Ovi podaci govore svašta o političkoj sceni Srbije, a opozicija stoji nešto gore nego pre izbora i svakodnevno potvrđuje da je ovaj nalaz tačan", naveo je Mihailović. 

Panović dodaje da ne bi žurio na izbore da je opozicija. 

Istraživanje je sprovedeno između 13. i 22. juna, na reprezetativnom uzorku od 1203 ispitanika.