Formiranju ID prethodila je zvanična objava predstavnika nemačkog AFD (Alternative za Nemačku) Jorga Meuthena i  čelnika italijanske Lige za sever Matea Salvinija, o formiranju novog saveza zajedno sa Finskom strankom i Danskom narodnom strankom. Novi savez je privremeno nazvan Evropski savez za ljude i nacije. Ubrzo menja naziv u Identitet i demokratija. Pridružuju im se francuski Nacionalni front Marin Le Pen (sada Nacionalni savez), Slobodarska stranka Austrije, češka partija Slobode i izravne demokratije i Konzervativna narodna stranka Estonije. Holandska Stranka za slobodu (PVV) Gerta Vildersa, na izborima nakon Bregzita, u raspodeli osvojila je jedno mestom i pridružila se ID poslaničkom klubu.

Identitet i demokratija (ID) ima 59 poslanika u Evropskom parlamentu iz osam zemalja od kojih je većina iz italijanske Lige, francuskog Nacionalnog saveza i nemačke Alternative za Nemačku. Predsednik poslaničke grupe je Marko Zani (Italija), a potpredsednici su Žordan Bardela (Francuska) i Gunar Beka (Nemačka).

Ova politička grupacija, na svojoj zvaničnoj internet prezentaciji, poziva građane da podrže dve peticije. Jedna se odnosi na zaustavljanje pregovora sa Turskom uz obrazloženje da neprihvatljive provokacije Erdoganovog režima ne treba da budu nagrađene nastavkom beskrajnih i besmislenih pristupnih pregovora sa Turskom. Druga peticija odnosi se na „zaustavljanje nepravedne trke cena enegije zbog politike EU“. Smatraju da će svojim Zelenim dogovorom EU povećati cene energije i da to koriste spoljni dobavljači.

Politička grupacija Identitet i demokratija kao ključne prioritete navodi zaštitu kulturne baštine i suvereniteta evropskih nacija, ekonomski rast, povećanje bezbednosti, zaustavljanje ilegalnih imigracija, regulisanje regularnih imigracija, borbu protiv birokratije EU i sprečavanje islamizacije Evrope.

U jeku kampanje za Evropski parlament došlo je do raskola u okviru krajnje desničarske poslaničke grupe Identitet i demokratija. Najuticajniji mediji u EU bavili su se ne samo ovom temom, već i brojnim skandalima u kojima su prethodnih meseci glavni akteri bili poslanici Alternative za Nemačku (AFD). Situacija je kulminirala kada je poslanik u Evropskom parlamentu i kandidat AFD na ovim izborima, Maksimilijan Krah u intervjuu za italijansku La Republicu rekao da ljudi koji su nosili uniformu SS-a nisu „automatski zločinci“. „Morate da procenjujete krivicu od slučaja do slučaja. Na kraju rata bilo je skoro milion SS-ovaca. Čak je i Ginter Gras bio član Vafen-SS“, rekao je on.

Na ovu izjavu reagovala je Marin le Pen iz Nacionalnog saveza francuske najavivši raskid saradnje sa AFD u Evropskom parlamentu. To je za francuski Le Monde potvrdio Aleksandar Lube, direktor kampanje rekavši da „neće sedeti njima u sledećem mandatu“. Anders Vistisen, kanditat danskog ekstremno desnog DF napisao je da je „Maksimilijan Krah iz AFD-a pokazao svojim izjavama i postupcima da ne pripada ID grupi“. Mateo Salvini iz italijanske Lige podržava izbacivanje AFD-a iz poslaničke grupe.

Nakon pritisaka koji su upućeni iz poslaničke grupe ID, Maksimilijan Krah je podneo ostavku na mesto člana Saveznog izvršnog odbora, ali ostaje na listi AFD kao poslanički kandidat, jer je istekao rok za unošenje izmena na listu.

Ovo nije jedini skandal u AFD. Nedavno je uhapšen Jian Guo, asistent Maksimilijana Kraha, u Evropskom parlamentu od 2019. godine. Gio je optužen da je radio za kinesku tajnu službu i da je u više navrata prenosio informacije o pregovorima i odlukama u Evropskom parlamentu. Nemačka ministarka unutrašnjih poslova, Nensi Fezer, najavila je iscrpnu istragu o ovom slučaju. Ukoliko bi se optužbe dokazale ovaj slučaj bi bio „napad na evropsku demokratiju iznutra“.

Prema pisanju Špigla, Petr Bistron, drugi na listi AFD-a, dobio je 20 000 evra u gotovini za operacije uticaja koje podržava Moskva kako bi promovisala svoju propagandu.

Iako partnerske političke partije AFD-a u poslaničkoj grupi ID u Evropskom parlamentu slažu se da je Krah svojim izjavama prešao crvene linije, programski ne postoji razmimoilaženje u stavovima ovih partija. Saglasni su da je Krah naneo veliku štetu grupi ID i da ne nameravaju da i u sledećem sazivu Evropskog parlamenta ostanu u istom poslaničkom klubu.

Na ova dešavanja reagovale su predstavnici gotovo svih poslaničkih grupa u Evropskom parlamentu.  Manfred Veber, predsednik Evropske narodne partije (EPP) rekao je da „Ko god glasa za AFD dobiće Putina i Kinu“. Kopredsedavajuća poslaničke grupe Zelenih, Teri Rajntke, izjavila je da „autokratski režimi pokušavaju da utiču na kreiranje politike koristeći Evropski parlament za to i potencijalno takođe pokušavaju da utiču na evropske izbore“. Poslanička grupa Obnovimo Evropu u svom saopštenju  navodi da svako ko glasa za AFD, uprkos objavljenim infomacijama, „mrzi Nemačku i Evropu“ uz napomenu da desničari predstavljaju bezbednosni rizik po evropske institucije, opasnost od mešanja trećih zemalja.

Da li je na pomolu stvaranje nove koalicije u Evropi?

Političke partije krajnje desnice nezvanično su otpočele kampanju za predstojeće izbore za Evropski parlament, 17. maja ove godine u Madridu. Domaćin ovog skupa bila je španska krajnje desničarska partija Voks, Prema rečima njenog predsednika, Santjaga Abaskala to je bio „globalni samit patriota“. Na skupu su govorili premijerka Italije Đorđa Meloni, liderka francuskog Nacionalnog saveza Marin Le Pen, predsednik Argentine Havijer Milei, mađarski predsednik Viktor Orban i  bivši predsednik Poljske Mateuš Moravijecki. Saglasili su se po pitanjima sprečavanja i veće kontrole ilegalnih migracija i zaštite granica, protiv evropskog Zelenog dogovora, ali i podrške Izraelu u borbi protiv Hamasa. Le Pen je pozvala na reformu Šengen prostora.

Američku desnicu predstavljali su Met Šlap koji predsedava Američkom konzervativnom unijom, saveznik Donalda Trampa, i Rodzer Severino, potpredsednik konzervativne fondacije Heritage Foundation. Događaju je prisustovao i Amichai Chikli, izraelski ministar za dijasporu.

Na izborima za Evropski parlament zakazanim od 6. do 9. juna, biraće se 720 poslanika iz 27 zemalja članica EU. Biračko pravo ima oko 450 miliona građana Evropske unije. Ankete predviđaju rast desničarskih populističkih partija.