Transformacija Elektroprivrede Srbije (EPS) iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo bila je nužna kako bi se omogućilo efikasnije i produktivnije poslovanje neophodno u tržišnoj utakmici u kojoj osim te i dalje najveće kompanije, imamo i privatne proizvođače, kaže u razgovoru za “Pola sata Demostata” ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović. Objašnjava da je EPS i dalje najveći proizvođač električne energije, ima jako povoljune cene a potrošači znaju da će država u slučaju bilo kakve krize zaštititi elektroprivredu i njene kupce. Ali, kao javno preduzeće imalo je zakonom utvrđena brojna ograničenja, Vlada koja je kolektivni organ morala je da odobri mnogo toga a prisutna su bila i razna usporavanja, procesna ili administrativna. Uz veću širinu u poslovanju, prošle godine imenovan je i profesionalni menadžment u kome su domaći i strani, norveški eksperti. 

- Norvežani u Izvršnom odboru EPS-a dolaze iz zemlje u kojoj nema proizvodnje električne energije iz uglja, sve su manje-više obnovljivi izvori energije, oslanjaju se na hidroelektrane i o tome imaju dosta znanja. Ali, prate i evropske cljeve, pogled im je usmeren ka transformaciji na čistu energiju. To je agenda koju bi oni voleli da vide a koju i mi zagovaramo jer moramo da dekarbonizujemo naš energetski sektor. Ipak ne na uštrb sigurnosti prenosnog sistema i kontinuiranog snabdevanja bez oscilacija zbog vremenskih uslova. Potrebna nam je energija koju dobijamo neprekidno, sada to imamo iz uglja i naših termoelektrana. Ne možemo da ih zatvorimo ako nemamo zamenske kapacitete, nova postrojenja koja će kad ih zatvorimo dodavati energiju – navodi Đedović Handanović i dodaje da su neke evropske zemlje u zelenu agendu koja predviđa dekarbonizaciju, ušle malo na brzinu, poput Rumunije koja je dugo odlagala taj potez a onda je bila primorana da svoje rudnike zatvori preko noći pa je hiljade i hiljade ljudi ostalo bez posla.

Naglašava da tranzicija sa fosilne na čistu energiju ima i socijalne i ekonomske efekte zbog čega mora pažljivo da se planira a potrebni su vreme i finansijska sredstva.

Održane prve aukcije energije iz obnovljivih izvora

- Mi jesmo deo zajednice koja se oslanja na evropsko tržište električne energije, želimo da postanemo deo jedinstvenog tržišta, težimo istim ciljevima ali i dalje nemamo isti pristup finansijskim sredstvima. I zato moramo da budemo pametni. Kao cilj smo postavili da do 2030. godine 45% struje dolazi iz obnovljivih izvora energije (OIE), a cilj iz 2021. koji je bio 27% obnovljivih izvora, dostigli smo sa samo par promila manje. Ali, značajno je da smo završili prve aukcije za OIE, proizvođači su se nadmetali ko će dati najbolju ponudu, što znači da nema ugovaranja 10 ili 15 godina kada se država obavezuje da po određenoj ceni preuzima električnu energiju. I evropske države su odustale od dugoročnog modela jer cena struje varira na tržištu, pa može da jedna ili druga strana ima previše ili premalo koristi. I one su usvojile nadmetanje kao transparentan porces kojim se dolazi do najbolje cene – ističe Đedović Handanović.

Da bismo uspeli da ostvarimo velike investicije u OIE ali i da održavamo termoelektrane da budu sasvim ekološki prihvatljive, to će zahtevati veliko ulaganje

Po zatvaranju aukcija, kaže, obezbeđeno je dodatnih 713 megavata iz vetra i solara, što znači da je će dosadašnjih 500 megavata koji su se dobijali iz vetroparkova biti više nego udvostručeno i to po duplo nižoj ceni koja je i dalje vrlo konkurentna jer ne očekuje da će struja na tržištu pojeftiniti, niti da ćemo videti cene od 50 evra za kilovat čas, već da će dugoročno da se kreće oko 100, eventualno 80 evra za kilovat čas.

- To su privatne investicije kojima država želi da da prostor da se razvijaju. Takođe, moramo da jačamo i kapacitete u vlasništvu države, EPS-a, nove projekte u OIE i nova ulaganja, koja bi budžet EPS-a morao da izdrži, jer su potrebe velike. Sa ovom cenom  struje za domaćinstva to je teško, ona je i dalje najniža u Evropi. A da bismo uspeli da ostvarimo velike investicije u OIE ali i da održavamo termoelektrane da budu sasvim ekološki prihvatljive, to će zahtevati veliko ulaganje. Mi smo do sada završili odsumporavanje u TENT A, u Obrenovcu, završiće se i TENT B sledeće godine pa će najveći deo termokapaciteta raditi po ekološkim standardima. Izdvajamo i jako mnogo sredstava u rudarsku opremu. Da bi otvarali nove kopove jer su stari završili svoj život, potrebne su ogromne mašine od nekoliko desetina tona, 450 miliona evra ulaganja u mehanizaciju. Sve to bilansi EPS-a treba da izdrže – kaže sagovornica Demostata i dodaje da je to moguće uz pomoć države ali je u toj funkciji i transformacija EPS-a koja treba da donese smanjenje rashoda i povećanje prihoda koji se ne oslanjaju samo na cenu struje. Razvijaju se i druge poslovne mogućnosti, plasiranje na tržište nus-proizvoda poput gipsa, krečnjaka, pepela, moguće je nakon podignutih ekoloških standarda u termoelektranama sa procesom odsumporavanja.

Moraćemo u budućnosti da razgovaramo i o ceni električne energije, i da EPS opet ostane konkurentan i da se omoguće ulaganje u nove kapacitete

Naravno, naglašava Đedović Handanović, moraćemo u budućnosti da razgovaramo i o ceni električne energije, i da EPS opet ostane konkurentan i da se omoguće ulaganje u nove kapacitete. Za sada, tvrdi, građane ne očekuuje poskupljenje, nada se da će sa ovim cenama EPS moći da izdrži zimu, dok je za preduzeća usvojena nova metodologija koja daje veću fleksibilnost elektroprivredi a pravnim licima nudi više tipova ugovora. Ipak, ni jedna metodologija ne može da pomogne kada, kao pre dve godine, dođe do velikih poremećaja u Evropi i svetu. Potvrđuje da smo delom i sami doprineli krizi u kojoj se tada našao EPS, ali naglašava da moramo da se menjamo da bi bili otporniji.

Zbunjujuće, ali jedino moguće

Iako malo zbunjujuće deluje to što se ulaže u osavremenjavanje rudnika i termoelektrana a istovremeno govori o dekarbonizaciji i stopiranju proizvodnje struje iz uglja do 2050. godine, Đedović Handanović kaže da je jedino tako moguće jer naglo zatvaranje tih kapaciteta nije alternativa.

Narednih 25 godina ćemo održavati svoju baznu energiju iz uglja koju ćemo postepeno smanjivati a povećavati zeleni udeo

- Zbog toga je u Evropa usvojila rok do 2050. godine, jer zemljama poput Češke ili Poljske, koje se značajno oslanjaju na uglaj, treba vremena, niti žele da zaposlene ostave preko noći na ulici niti da ostanu bez sigurnog snabdevanja električnom energijom. I nama treba vreme, narednih 25 godina ćemo održavati svoju baznu energiju iz uglja koju ćemo postepeno smanjivati a povećavati zeleni udeo. Sada je za izgradnju reverztibilne hidroelektrane Bistrica, ključne za balansiranje energije, završena studija izvodljivosti, očekuje se i idejni projekat o jako bitna studija o zaštiti životne sredine. Projektovanje za pripremne radove koji se očekuju krajem sledeće godine, treba da počne uskoro. Paralelno se pregovra sa Japanskom razvojnom agencijom za finansiranje jer je to izuzetno skup projekat procenjen na milijardu evra. Ali, to će nam doneti sigurnost kod skladištenja energije, jer reverzibilna hidroelektrrana funkcioniše tako da veoma brzo možete da je uključite i isključite. Nama je takva RHE Bajina Bašta bukvalno dragulj i ovog leta smo bili “osakaćeni” jer je jedan njen agregat u remontu, kao i još dva kapitalna remonta, ali evo, i ovo vruće leto smo uspeli da preguramo – navodi ona i dodaje da je to bio razlog zbog koga smo morali da uvozimo struju poslednjih meseci jer bez tih postrojenja uz potrošnju kakva je bila tokom toplotnih talasa, mi nemamo dovoljno kapaciteta.

Ukazuje da su svi remonti dugo bili odlagani, neki od 2019. kao Bajina Bašta, neki od 2020. ili 2021. iz raznih razloga. Tog luksuza više nema, jer bi bilo ugroženo funkcionisanje tih postrojenja.

U naredne tri godine doći do novih kapaciteta, a nastavićemo i sa razvojem projekta hidrocentrale Đerdap 3

- Sledeće godine biće završen i uključen u mrežu prvi vetropark EPS-a, sada je u probnom radu novi blok termoelektrane Kostolac B3 koji takođe znači dodatnih 350 megavata bazne energije, i te kako bitne. Nastavićemo sa ulaganjem i izgradnjom solara, trenutno smo u završnim pregovorima za jedan gigavat, to je veliko postrojenje na više lokacija za koje smo u pregovorima sa kompanijom iz Južne Koreje. To znači da ćemo u naredne tri godine doći do novih kapaciteta, a nastavićemo i sa razvojem projekta hidrocentrale Đerdap 3 – ističe Đedović Handanović i dodaje da se o tome razgovara sa Rumunima.

Inače, sa tom zemljom koja ima značajne rezerve plina, nedavno je potpisan i memorandum koji omogućava gasno povezivanje. Mi smo već sada preko balkanskog toka tranzitna zemlja za Mađarsku, Slovačku i Austriju a interkonekcoija sa rumunskim gasovodom učvrtila bi tu poziciju.

Još tri gasne interkonekcije sa susedima

- To će doprineti diversifikaciji izvora snabdevanja jer je reč o dodatnim kapacitetima, a uz gasnu vezu sa Bugarskom u planu je izgradnja interkonekcije sa Severnom Makedonijom. Ta tri nova pravca biće gotovo 100 odsto kapaciteta koji sada imamo preko Balkanskog toka a dobijamo i više alternativa tako da nismo zavisni ni od koga. To su projekti od strateškog interesa. Gasna interkonekcija sa Rumunijom koštaće oko 12 miliona evra, ali projekat više zavisi od rumunske strane jer oni imaju 70 kilometara, naš deo je znatno manji. Problem im je to što iz evropskih fondova više ne mogu da povlače novac za tu investiciju jer je reč o fosilnom energentu. Konekcija gasovoda sa Severnom Makedonijom koštaće nas 42 miliona evra – kaže ministarka Đedović Handanović i veruje da će ugovor o isporukama gasa sa Rusijom biti obnovljen jer je to bitno i u našim političkim odnosima.

Ovih dana završava se javna rasprava o predlogu zakona o energetici a njime je predviđena i mogućnost izgradnje nuklearnih elektrana

Ona ističe da i građani mogu dosta da doprinesu zelenoj transformaciji enegije, jer ako manje troše, manji će biti uticaj na životnu sredinu. S druge strane, potrošači sami prelaze na čistije izvore energije, država daje subvencije koje su značajno povećane od prošle godine, dostigle su 50 miliona evra. U tom periodu, od 400 kupaca-proizvođača, stiglo se do 3.600 od kojih je oko 1.000 iz subvencija. Tako se smanjuje potrošnja električne energije za 30 do 40 odsto, računi su niži a građani doprinose očuvanju životne sredine.

- Ovih dana završava se javna rasprava o predlogu zakona o energetici a njime je predviđena i mogućnost izgradnje nuklearnih elektrana. Mi imamo zabranu izgradnje takvih elektrana, što je posledica odluke iz prošlosti. Ta zabrana je unazadila i naučna nuklearna istraživanja koja se ne svode samo na energetiku, već imaju primenu i u medicini i drugim oblastima. Ipak, imamo i dalje naučne institute, katedre na određenim fakultetima, to želimo da pojačamo i potpisali smo memorandum o razumevanju sa 20 naučnih institucija i vosokoobrazovnih ustanova, dajemo im vetar u leđa da izgrade kadrove bez kojih ne možemo da pravimo nuklearne objekte. Možemo i naše ljude iz inostranstva da privučemo, imamo izuzetne eksperte koji su otišli 90-ih godina jer zbog moratorijuma nije bilo mogućnosti da nastave rad iako smo 1984. imali projekte izgradnje nukearnih elektrana – istakla je ministarka i potvrdila da energetska tranzicija mora da bude pravedna za ljude iz tog sektora, mora da obezbedi dovoljno novih, “zelenih” radnih mesta ali ističe i da smo zemlja bogata kritičnim sirovinama što je takođe rudarska struka pa prekvalifikacije mogu da idu i u tom smeru.

Otimaće se razni konglomerati

Osvrćući se na jednu od najaktuelnijih tema vezanih za zelenu agendu, projekat “Jadar”, ona kaže kako misli da su nakon posete predsednika Srbije Rađevini građanima u direktnom dijalogu uspeli da približe prave informacije.

Kada imate resurs poput litijuma i proizvod na kraju, postajete jedan bitan energetski igrač ne samo na evropskom tlu nego i šire

- To je bila prilika da se čuju pitanja ali i odgovori, uspeli smo da kroz uključivanje struke dobijemo argumentovanu debatu. Takođe smo imali jedan veliki sastanak sa naučno istraživačkim institucijama gde smo kao predstavnici Vlade pozvali da se uključe, učestvuju, kritikuju… Nema nemogućih rešenja, ima samo skupljih i jeftinijih i u tom kontekstu mi treba da tražimo najviše standarde ne samo od Rio Tinta nego od svakog investitora, u bilo kom sektoru. To smo u Ljuboviji zaključili nakon osam sati neprekidnog razgovra sa građanima, ali i u prisustvu ljudi iz kompanije, oni su objašnjavali rešenja koja planiraju, što je i stručna javnost mogla da čuje. Potrebno je sada da se sačine još tri strudije o uticaju na životnu sredinu nakon dodatnih merenja, analiza, uzoraka iako je do sada urađeno 23.000 ispitivanja. Taj projekat se razvija 20 godina, to su kompleksni procesi bez kojih nema otvaranja rudnika. Zato su tvrdnje da će se u Srbiji otvoriti 50, 100 ili 140 novih rudnika nerealne, jer je to višedecenijski proces, pogotovu za rudnike metala – ističe ministarka rudarstva i energetike.

Ona naglašava da je “Jadar” jedno od najvećih ležišta litijuma u Evropi. Srbiji bi to, uz prihode u državni i lokalni budžet, donelo oko 20.000 visoko kvalifikovanih radnih mesta u celom lancu. Samo u eksploataciji bi bilo 1.000, u izgradnji rudnika i svih procesnih postrojenja više od 3.500 ljudi, što daje izuzetne ekonomske, strateške i političke mogućnosti.

- Kada imate takav resurs i proizvod na kraju, postajete jedan bitan energetski igrač ne samo na evropskom tlu nego i šire. Naravno da će se otimati razni konglomerati oko te sirovine, Mercedes je već bio tu a on ima ogromnu moć u Evropi i svetu. To je za nas izuzetna prednost ali ne na uštrb zdravlja ili očuvanja prirodne sredine. Ali, teško je boriti se sa neistinma, lažima, dezinformacijama, jer imate i neracionalna istupanja o malignim oboljenjima, sumpornim kišama, zagađenim vodama.,.. Rizika u svakom velikom projektu ima, bilo ga je i kada smo gradili Đerdap, a danas bez Đerdapa ne bismo mogli da funkcionišemo – navodi Đedović Handanović.

Razgovorima predsednika sa građanima, prisustvovali su i predstavnici kompanije Rio Tinto, dobro je što su čuli zabrinutost ljudi 

Kaže da je dobro to što su razgovorima predsednika koji je sa puno strpljenja odgovarao građanima, prisustvovali i predstavnici kompanije Rio Tinto, da čuju zabrinutost ljudi i da budu svesni da će zaista morati da vode računa. I građani su čuli to, naravno ako su želeli da čuju, ako nije reč o političkoj agendi, ili stranom interesu kod onih koji nisu za to da Srbija bude toliko ekonomski nezavisna i razvijena ili bitna. 

Ministarka kaže da će i inspekcije morati da ojačaju i navodi primer svog resora u kome je udvostručen i broj inspektora i broj kontrola koje su obavili, “a da ti ljudi moraju da rade po svojoj savesti i profesionalnoj odgovornosti, to se ne dovodi u pitanje”, zaključila je.