*Zaposleni koji se oseća cenjeno i poštovano i radi kod poslodavca koji u kreiranju svoje poslovne politike i načina upravljanja uzima u obzir i potrebe zaposlenih, je produktivniji, smatra profesor radnog prava Bojan Urdarević. 

*Pandemija prisilila poslodavce da se okrenu radu od kuće i fleksibilnim oblicima radnog vremena, ali će za veće izazove u usklađivanju rada i roditeljstva, kao što je odsustvovanje očeva zbog nege deteta, biti potrebno mnogo više od prisile pukih okolnosti.

*Da li su poslodavci u Srbiji dovoljno toga svesni, ali i spremni da izađu u susret takvim potrebama radnika?

*Napredovanje u karijeri, dok su deca mala, daleko je češće iskustvo muškaraca, u čak 70 odsto slučajeva, dok je tu privilegiju imalo svega 30 odsto žena, pokazalo istraživanje sprovedeno kroz projekat.

* Roditeljsko odsustvo, a naročito duže od nekoliko nedelja ili meseci, može promovisati vezu roditelja i deteta, poboljšati ishode za decu, pa čak i povećati rodnu ravnopravnost kod kuće i na radnom mestu. 

Tokom trajanja projekta „Jednaki - ka rodnoj ravnopravnosti usklađivanjem radnog i porodičnog života zaposlenih“,  stručnjaci i poznavaoci oblasti rada govorili su o mnogo tema i načina kako da se zapravo, iz samog procesa rada, izvuče ono što je najbolje i najprihvatljivije - i za zaposlenog i za poslodavca. Osnova za ovakvih razmatranja jeste činjenica, koja je u razvijenim zemljama sveta odavno poznata i uvrštena u svakodnevnu dobru praksu, koja glasi da su samo zadovoljni zaposleni produktivni i efikasni, a da poslodavci mogu postići produktivnost i uspeh ako tako tretiraju svoje zaposlene. 

U mnogo slučajeva, kako su pokazala istraživanja rađena tokom ovog projekta, a u kojima su se izjašnjavali i zaposleni/ne i poslodavci, ali i predstavnici/ce lokalne samouprave, ono što se zaposlenima pokazalo kao primarni cilj jesu adekvatni uslovi u kojima će živeti njihova porodica. To se ne odnosi samo na finansijski deo zasnivanja zajednice već i na kvalitet života koji zaposleni roditelji mogu da pruže svojoj deci, koliko vremena mogu da provedu sa njima, da li će im poslodavac obezbediti jaslice i vrtiće, ili niz drugih pogodnosti koji doprineso negovanju skladne zajednice i podizanju zdrave i zadovoljne potomke. 

Međutim, kako naglašava profesor radnog prava dr Bojan Urdarević, iako se ovakav zaključak odavno u socijalno razvijenijim zemljama smatra nepobitnom činjenicom, pitanje koje se postavlja je da li su i poslodavci u Srbiji dovoljno toga svesni ali i spremni da izađu u susret takvim potrebama zaposlenih.

- Poslodavci treba da stvore podsticajno radno okruženje za zaposlene kako bi postigli optimalan odnos između izvršavanja radnih obaveza i brige o porodici, jer su efikasni i produktivni zaposleni osnova produktivnosti i efikasnosti poslodavca. To se postiže upravo kroz uvažavanje potreba zaposlenih, jer na taj način se razvija odnos uzajamnog poštovanja i uvažavanja između zaposlenog i poslodavca. Zaposleni koji se oseća cenjeno i poštovano i radi kod poslodavca u kreiranju svoje poslovne politike i načina upravljanja uzima u obzir i potrebe zaposlenih, je produktivniji, smatra Urdarević.

Kao jedan od načina za bolje i lakše organizovanje zaposlenih roditelja, u usklađivanju poslovnih i obaveza oko dece, domaći zakoni nude različite forme fleksibilnog radnog vremena. Jedan od modela koji se u našoj zemlji još nije dovoljno zastupljen, je uvođenje kliznog radnog vremena koje je pogodno za zaposlene jer omogućava bolju organizaciju porodičnih obaveza. Nažalost, mali je broj poslodavaca koji je spreman da svojim zaposlenima omogući korišćenje kliznog radnog vremena, objašnjava naš sagovornik.

- Ukoliko ranije i nisu bili, nakon izbijanja pandemije došlo je do premeštanja velikog broja zaposlenih u domove, a zatvaranje škola postavilo je nove izazove za usklađivanje porodičnih i radnih obaveza. Možemo reći da su mnogi poslodavci bili „prisiljeni“ da u  novim okolnostimaredefinišu obrasce svog poslovanja i posebnu pažnju obrate na politike usklađivanja porodičnih i radnih obaveza.

Ipak, korišćenje odsustva sa rada radi nege deteta od strane očeva  još uvek nije dovoljno zaživelo, ali potrebno je više od zakonskih normi da se tradiiconalni obrazac promeni. 

- Takve promene zahtevaće vreme i promenu radne kulture. Ta kultura mora biti osetljiva na zahteve kako majki tako i očeva, da se ne bi dogođalo da samo žene budu te koje usklađuju porodične i radne obaveze zbog dece, napominje Urdarević. 

Na osnovuistraživanja koje smo sproveli, napredovanje u karijeri, dok su deca mala, daleko češće je iskustvo muškaraca, u čak 70 odsto slučajeva, u odnosu na svega 30 odsto žena, ističe Jovanović.

- Politike koje osiguravaju da očevi imaju potrebnu podršku za davanje prioriteta svojim porodičnim obavezama može značajno doprineti ličnom i ekonomskom prosperitetuporodica. Ona dodaje i da najnovija istraživanja koja su sprovodili profesori sa američkih univerziteta, a koja su zasnovana na analizama podataka dugoročnih istraživanja hiljada američkih porodica, pokazuju da roditeljsko odsustvo za očeve ima trajne benefite, ne samo za odnose između očeva i njihove dece, već i u odnosima između roditelja. 

- Postoji manja verovatnoća da će se muškarci koji uzimaju roditeljsko odsustvo u prvim mesecima od rođenja detetarazvesti, a njihova deca će bolje napredovati u školi. Takođe, studije su pokazale da su zaposleni koji imaju pozitivnu ravnotežu između poslovnog i privatnog života bolji u svom poslu, pa je promocija ravnoteže korisna i za pojedince i kompaniju, navodi nalaze Jovanović i zaključuje da je važno uključiti interese i žena i muškaraca u sve sfere društvenog života.

Profesor Urdarević naglašava da svakako uvek postoji mesto za unapređenje zakonskog okvira, za podsticaje koje u toj oblasti može da da država, ali da je ključno da poslodavci razumeju benefite brige o zaposlenima i njihovim porodicama.

- Poslodavci su ti koji treba da iskoriste postojeće zakonske instrumente, ali je prethodno neophodno da razumeju na koji način je uvođenje mera koje roditeljima omogućuju usklađivanje porodičnih i radnih obaveza povezano sa uspešnim poslovanjem kompanije, zaključuje profesor Urdarević.

Međutim, ovde je neophodna i pomoć same države, smatra Urdarević, koja bi  osim kvalitetnog zakonskog okvira, podrazumevala i druge mere usmerene ka  poslodavcima.

- Država treba da aktivno deluje na polju populacione politike kako bi stvorila uslove za postepeni demografski oporavak. Usklađivanje porodičnih i radnih obaveza nesumnjivo predstavlja jedan od važnih segmenata populacione politike i u tom smislu država treba da uspostavi adekvatan zakonodavni okvir u kome će zaposleni roditelji moći da ispune očekivanja članova porodice, sa jedne strane i zahteve poslodavca, sa druge. Takođe, država treba da unapredi kapacitete za zbrinjavanje dece predškolskog uzrasta, ali i da motiviše poslodavce da finansijski podrže osnivanje i rad predškolskih ustanova, kaže Urdarević.

Upravo zbog činjenice da Srbija „kasni“ sa mnogim rešenjima koja se u razvijenom svetu odavno koriste, kao da i samo uvođenje zakonskih rešenja zahteva dublju svest o potrebi takvih rešenja, celokupan projekat „Jednaki“, kao i dva istraživanja koje je Fondacija Divac radila zajedno sa Ministarstvom za brigu o porodici i demografiju, iz tog su razloga imali za cilj da dođu do što preciznijih i upotrebljivijih podataka. U tom procesu, jednako su važna mišljenja zaposlenih roditelja, koliko i poslodavaca, a zatim i države, ne samo da bi se dobilajasna slika te sfere našeg društva, već i da bi se svi akteri na najbolji mogući način aktivno uključili i pronašli najbolja rešenja za usklađivanje poslovnog i privatnog dela života. 

Ovaj tekst je izrađen uz finansijsku podršku Evropske komisije. Za sadržaj teksta isključivo su odgovorni Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju i Fondacija Ana i Vlade Divac i ne može se ni pod kojim okolnostima smatrati da ovaj tekst predstavlja stavove Evropske komisije. Projekat „Jednaki - ka rodnoj ravnopravnosti usklađivanjem radnog i porodičnog života zaposlenih“ finansiran je iz programa Evropske unije „Prava, jednakost i državljanstvo (2014-2020)“.