srpski english

U fokusu / EU donira 600 miliona evra za rekonstrukciju pruge BG-Niš, potpisivanje sporazuma krajem februara

Ugovor o rekonstukciji pruge Beograd – Niš, koja će se finansirati i iz donacije Evropske unije od oko 600 miliona evra, biće potpisan krajem februara, saznaje Demostat u Delegaciji EU u Beogradu. Donacija EU za obnovu pruge je najveća pojedinačna bespovratna pomoć za projekte koju je Srbija do sada dobila od EU.

EU donira 600 miliona evra za rekonstrukciju pruge BG-Niš, potpisivanje sporazuma krajem februara
Foto: NordNordWest, CC BY-SA 3.0 , via Wikimedia Commons

U fokusu / EU donira 600 miliona evra za rekonstrukciju pruge BG-Niš, potpisivanje sporazuma krajem februara

Ugovor o rekonstukciji pruge Beograd – Niš, koja će se finansirati i iz donacije Evropske unije od oko 600 miliona evra, biće potpisan krajem februara, saznaje Demostat u Delegaciji EU u Beogradu. Donacija EU za obnovu pruge je najveća pojedinačna bespovratna pomoć za projekte koju je Srbija do sada dobila od EU.

autor teksta
Ivana Petronijević Terzić | Demostat | Beograd 20. Feb 2023 | U fokusu

Ugovor o rekonstrukciji pruge, koja će ukupno koštati oko 2,2 milijarde evra, biće potpisan krajem februara, a događaju će prisustvovati predstavnici državnog vrha, kao i evropski komesar za proširenje Oliver Varheji, kažu za Demostat u Delegaciji EU. 

Vodeći finansijer rekonstrukcije železničke pruge Beograd-Niš je Evropska investiciona banka, koja je odobrila zajam od 1,1 miljardi evra. Evropska banka za obnovu i razvoj opredelila je 550 miliona evra, a deo će se finansirati i iz budžeta Srbije. Projekat će delom biti finansiran i iz granta EU u iznosu od 600 miliona evra, što je najveći iznos bespovratnih sredstava koji je Srbija ikada dobila od EU. Reč je o grantu EU preko Investicionog okvira za Zapadni Balkan.

Rekontrukcija pruge Beograd-Niš jedan je od najznačajnijih železničkih projekata u Srbiji. U okviru projekta biće rekonstruisana pruga u dužini od oko 230 kilometara. Kvalitet putničkih i teretnih usluga biće izuzetno unapređen, budući da će se vozovi, kada pruga bude završena, kretati brzinom i do 200 kilometara na čas. 

Deonica bi trebalo da bude završena do 2029. godine, kako bi do kraja ove decenije putnici mogli da putuju brzom železnicom od Niša do Beograda, a zatim i do Budimpešte.  

Kada se govori o modernizaciji železnice u Srbiji, najviše se pominju projekti sa Kinom i Rusijom, koji se realizuju kroz kreditna zaduživanja kod te dve zemlje. Javnost nije dovoljno upoznata da je EU uključena u brojne projekte na modernizaciji pruga, kroz bespovratna sredstva ili povoljne zajmove kod Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj. EU je poslednjih 15 godina bila uključena u finansiranje modernizacije pet ključnih železničkih deonica u Srbiji. 

Pruga Beograd – Niš deo je Transevropske transportne mreže i zato je u interesu Evropske unije da se modernizuje. Mnogi evropski koridori prolaze kroz Srbiju, tako da neke zemlje EU bez Srbije zapravo nemaju železničku vezu sa drugim zemljama članicama. Deonica Beograd – Niš se smatra kičmom srpske železničke mreže i ključnom trasom za povezivanje mreže Zapadne Evrope sa Zapadnim Balkanom i dalje Grčkom i Turskom. 

U interesu EU je i da železnica u Srbiji bude modernija, jer je to najzeleniji vid prevoza robe i putnika. 

Moderna železnica za ekonomiju Srbije podjednako je važna kao i moderna putna infrastruktura. Bolje saobraćajnice znače nove investicije, nova radna mesta, bolji standard građana. Brzim prugama Srbija bi dobila potencijal za povećanje prihoda od tranzita i postala konkurentnija destinacija za investicije. Značajniji udeo železničkog saobraćaja uz elektrifikaciju pruga imao bi velikog uticaja na smanjenje emisije ugljen-dioksida. Rekontrukcija pruge, koja je prvi put izgrađena daleke 1884. godine, trebalo bi da doprinese postepenom prelasku na železnicu kao efikasniji i ekološki prihvatljiviji vid transporta.

Dogovor o izgradnji prve pruge Beograd – Niš postignut na Berlinskom kongresu  

Ugovor o izgradnji pruge, prve redovne železničke linije na teritoriji Kraljevine Srbije, potpisan je 1881. godine. Međutim, dogovor o njenoj izgradnji postignut je nekoliko godina ranije, na Berlinskom kongresu 1878. godine. Tada su se Srbija i Austrougarska obavezale da će povezati svoje železničke mreže kod Beograda. Srbija je tada prihvatila obavezu da za tri godine izgradi prugu od Beograda do Niša, a onda i dalje ka jugu do granice sa Bugarskom. 

Berlinski kongres, 1878./Foto: Anton von Werner, Public domain, via Wikimedia Commons 

Srbija ipak nije imala sredstava da dogovor i ispuni, budući da je bila iscrpljena finansijskom krizom nakon ratova protiv Turaka. Beč je insistirao, pa je tako u aprilu 1880. godine potpisana nova konvencija kada su utvrđeni detalji, širina koloseka, vrsta lokomotiva i kola, najmanja dozvoljena brzina, kao i druge odredbe. Srbija se ponovo obavezala da će prugu završiti za tri godine. U februaru 1881. godine sklopljen je ugovor sa partnerima iz Pariza o izgradnji pruge, koja je i otpočela na leto iste godine. Početak radova na izgradnji pruge svečano je obeležen u prisustvu državnog vrha, u blizini današnje Mostarske petlje, koja je tada bila daleko od grada. Knez Milan Obrenović udario je srebrinim budakom po zemlji i tako ozvaničio početak radova. 

Prva pruga Beograd-Niš bila je dugačka 243 kilometra i zaista je završena za tri godine, te puštena u redovni putnički saobraćaj 15. septembra 1884. Otvorena je nekoliko dana ranije, 4. septembra, kada su iz Beograda za Niš krenula dva voza sa članovima srpske vlade i predstavnicima francuske uprave. Cene karata su u početku bile dosta visoke za prosečnog građanina. Međutim, kada je Srbija u potpunosti preuzela kontrolu nad železnicom od Francuza, cene su postale pristupačnije. 

Železnica je u to vreme bila simbol modernizacije i boljeg standarda, pa je tako i za Srbiju izgradnja pruge značila neki novi početak u razvoju društva i privrede. 

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

U fokusu
Državno sufinansiranje medija - da li će se šta promeniti?
Državno sufinansiranje medija - da li će se šta promeniti?

Jasne odgovore na navedena pitanja nije dala ni radionica koja je u utorak održ...

Pravedna tranzicija, sindikati, politika i Srbija
Pravedna tranzicija, sindikati, politika i Srbija

Životna sredina je skupo platila industrijski  razvoj; došlo je vre...

Aleksej Navaljni - smrt borca za demokratiju u Rusiji
Aleksej Navaljni - smrt borca za demokratiju u Rusiji

Ruski opozicionar Aleksej Navaljni preminuo je u petak u kaznenoj koloniji, na z...

Kada će početi isporuka gasa iz Azerbejdžana preko bugarskog interkonektora?
Kada će početi isporuka gasa iz Azerbejdžana preko bugarskog interkonektora?

Gasni interkonektor Srbija-Bugarska, koji je deo šire inicijative Evropsk...

Skrozza: Upliv biznisa i politike formira medijski sadržaj
Skrozza: Upliv biznisa i politike formira medijski sadržaj

Medijska pismenost u Srbiji je na izrazito niskom nivou jer je i funkcionalna pi...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

Izgradnja autoputa Pakovraće - Požega do kraja godine pod znakom pitanja
Izgradnja autoputa Pakovraće - Požega do kraja godine pod znakom pitanja

* Pomeranje zadatih rokova za završetak deonice Preljina - Požega je u...

2024. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

UŽIVO
Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti