Ove godine izbori će biti održani u velikom broju država, gde živi polovina svetskog stanovništva, navodi Džejms M. Lindzi,potpredsednik Saveta za spoljne odnose (CFR) u tekstu objavljenom na sajtu CFR. Na dve “tačke” (u Bangladešu i Tajvanu) već se glasalo (7. i 13. januara), a do kraja 2024. glasaće se, između ostalog i na sledećim mestima: Pakistanu, Indoneziji, Indiji, Meksiku, Evropskoj uniji, Belgiji, Sjedinjenim Američkim Državama, Južnoj Africi…

Lindzi naziva 2024. “godinom svih izbora”.  Kako objašnjava, više od 30 država, sa ukupnom populacijom od četiri milijarde ljudi, videće kako njihovi građani dolaze na birališta.

“Neki od ovih izbora su unapred određeni. Na primer, velike su šanse da Vladimir Putin postigne ubedljivu pobedu u prvom krugu predsedničkih izbora u Rusiji, koji su zakazani za 17.mart, što znači da će nastaviti svoj rat sa Ukrajinom. S druge strane, čini se da je Ukrajina jedna od retkih zemalja koja neće održati nacionalne izbore kako je planirano, u njenom slučaju zbog odluke predsednika Volodimira Zelenskog da rat sa Rusijom otežava, ako ne i onemogućava, održavanje izbora“, navodi autor.

Istovremeno, napominje se da u mnogim, ako ne i u većini država koje se spremaju za izbore 2024, ishod i dalje nejasan.

Kako se naglašava, rezultati će  u nekim slučajevima imati implikacije ne samo na dotičnu zemlju, već i na njene susede, a u najmanje jednom slučaju rezultati mogu da imaju uticaj na budući svetski poredak kakav poznajemo.

Takođe, navodi se da je u većini slučajeva poznat tajming izbora, ali da pojedinim slučajevima tačni datumi tek treba da budu utvrđeni, zbog čega lista najvažnijih izbora ove godine može da nastavi da raste. Ilustracije radi, britanski premijer Riši Sunak jasno je stavio do znanja da će najverovatnije raspisati izbore tokom 2024, umesto da čeka do 2025. godine, kada bi trebalo da budu održani novi izbori. Takođe, mogući su neplanirani izbori ukoliko negde padne vlada, zbog “parlamentarnih manevara”, uličnih protesta, ili državnih udara.

Bangladeš, opšti izbori, 7. januar

Izbori održani u Bangladešu smatraju se jednim od najspornijim. Kako ukazuje Lindzi, premijerka Šeik Hasina i vladajuća Avami liga (pobedili su i ovog puta) dominaju  politikom Bangladeša proteklih 15 godina, i za to vreme potkopavaju demokratiju države.

Autor citira i ocenu Fridom hausa, da je Avami liga konsolidovala  političku moć stalnim progonom opozicije i onih za koje se smatra da su povezani sa njom, kao i kritički nastrojenih medija i predstavnika civilnog društva.

“Većina pažnje Avami lige bila je usredsređena na suzbijanje opozicione Nacionalističke partije Bangladeša (BNP). Prema nekim procenama, polovina od pet miliona članova BNP-a trenutno je optužena od strane Vlade za prekršaje jedne ili druge vrste. Većina lidera stranke je u zatvoru. Odgovor BNP - a bio je poziv svojim pristalicama da bojkotuju januarske izbore. Obrazloženje BNP-a je jednostavno: ishod izbora je predodređen i učešće u glasanju će mu dati legitimitet. Sjedinjene Države su mesecima vršile pritisak na Šeik Hasinu da održi slobodne i poštene izbore, uključujući uskraćivanje viza zvaničnicima Bangladeša koji su potkopali demokratske izbore. Taj pritisak se nije isplatio, a Šeik Hasina je rekla da Bajdenova administracija pokušava da je ukloni sa vlasti”, ističe autor.

U Bangladešu je proteklih meseci raslo političko nasilje, što je posledica neprijateljskog stava Vlade prema opoziciji.

“Sve u svemu, izbori u Bangladešu su još jedan dokaz činjenice da zemlje mogu da održavaju izbore bez nužnog poštovanja demokratskih vrednosti”, zaključuje Lindzi.

Ove izbore u Bangladešu obeležio je nizak nivo birača (40 odsto), zbog bojkota opozicije. Avami liga je osvojila najmanje 189 poslaničkih mesta, saveznici vladajuće stranke Jatija osvojili su 11 mesta, a nezavisni kandidati osvojili su 60.

Tajvan, predsednički izbori, 13. januar

Na predsedničkim izborima održanim u Tajvanu pobedio je kandidat vladajuće Demokratske napredne stranke (DPP), Lai Čing-te (poznat i kao Vilijam Laj).

Lindzi je pre ovih izbora isticao da bi “trka” između tri bivša gradonačelnika za predsednika Tajvana mogla da ima ogromne geopolitičke posledice. Kako objašnjava, tajvanskoj predsednici Cai Ingven istekao je drugi predsednički mandat, i po zakonu ona nije mogla da se kandiduje za treći mandat.

Pored kandidata DPP-a, koji je svojevremeno bio popularni gradonačelnik Tainana, četvrtog po veličini grada u Tajvanu, za funkciju predsednika nadmetali su se i  Hou Ju-ih iz Kuomintanga (KMT), i Ko Ven-čže, osnivač Narodne partije Tajvana (TPP).  

U tekstu se podseća da je Hou bivši gradonačelnik Nju Tajpeja, dok je Ko bio gradonačelnik susednog Tajpeja, glavnog grada Tajvana. Autor ukazuje da su KMT i TPP pokušali da se dogovore o zajedničkom predsedničkom kandidatu, ali da nisu uspeli, “što je predstavljalo razočaranje za Kinu”.

“Kina smatra DPP pretnjom za svoju politiku “jedne Kine”, iako se DPP, poput Kuomintanga i TPP-a, protivi pozivima da Tajvan proglasi nezavisnost.  Peking je zamrznuo zvanične kontakte sa DPP-om nakon pobede Cai 2016.godine i od tada nije popustio. Spremnost DPP-a da poveća tajvanske odbrambene snage i približi se Sjedinjenim Državama samo je povećala tenzije. Peking je bio relativno suzdržan u svojim odnosima sa Tajvanom uoči izbora”, precizira se.

Pakistan, opšti izbori, 8.februar

Autor teksta objavljenog na sajtu CFR napominje da se izbori ponekad i odlažu, kao što je sada slučaj sa Pakistanom. U tom kontekstu, objašnjava se da je aktuelni premijer Šehbaz Šarif pozvao na raspuštanje pakistanog parlamenta, i bilo je predviđeno da novi izbori budu održani u roku od 90 dana. Međutim, izborna komisija Pakistana odložila je izbore prvo do januara 2024, a zatim do 8. februara 2024.

“Komisija je tvrdila da joj treba više vremena da se pripremi za glasanje. Veći razlog je taj što je Pakistan već gotovo dve godine u stanju političke nestabilnosti. U aprilu 2022.godine, pakistanski parlament suspendovao je premijera Imrana Kana, bivšu zvezdu kriketa, izglasavanjem nepoverenja. Umesto da podnese ostavku, Kan je vodio proteste, nastojeći da natera svog naslednika Šarifa da se povuče s funkcije . Khan je ubrzo otkrio da je pakistanska vojska izvršila atentat na njegove pristalice, a pakistanski tužioci optužili su ga za primanje mita. Kan je negirao optužbe, ali je brzo proglašen krivim i osuđen na tri godine zatvora. Zatim je u novembru optužen za otkrivanje državne tajne. Vlada je zabranila televizijskim kanalima da prikazuju Kana. Nedavno je izbegao ovu zabranu koristeći veštačku inteligenciju da stvori vatreni govor koji oponaša njegov glas da bi ga podelio sa svojim pristalicama putem internet”, ističe Lindzi.

Ovog meseca pakistanska izborna komisija odbacila je kandidaturu Imrana Kana za učešće na nacionalnim izborima u dve izborne jedinice.

Prema oceni potpredsednika CFR-a, ko god da postane premijer Pakistana, suočiće se sa teškim zadacima.

“Ova država sa nuklearnim naoružanjem, koja ima 230 miliona stanovnika, jedva je izbegla katastrofalno naplaćivanje svog spoljnog duga prošle godine, inflacija dostiže 30 odsto, a restrikcije struje su uobičajena pojava”, ukazuje se u tekstu.

Indonezija, opšti izbori, 14.februar

Džejms M. Lindzi konstatuje da su izbori ogroman logistički poduhvat u svim okolnostima, “ali zamislite održavanje izbora u zemlji od 275 miliona ljudi raspoređenih na 17.000 ostrva, sve u jednom danu. Dobro došli u Indoneziju”.

Precizira se da prema Ustavu države aktuelni predsednik Džoko Vidodo (poznat kao Džokovi) ne može da se kandiduje za treći mandat. Tri vodeća kandidata za njegovog naslednika na funkciji su: Prabovo Subianto, Ganjar Pranovo i Anies Basvedan.

“Prabovo vodi.  On je penzionisani general-potpukovnik, i bio je zet indonežanskog diktatora Suharta. Prabovo je sramotno otpušten nakon svrgavanja Suharta 1998.godine i zabranjen mu je ulazak u Sjedinjene Države na dve decenije zbog kršenja ljudskih prava. Treći put se kandiduje za predsednika. Dva puta je izgubio od Džokovija i bio je ministar odbrane od 2019. Tokom predizborne igre Prabovo je izabrao svog najstarijeg sina Džokovija za svog predsedničkog kandidata. Ganjar je dva mandata bio guverner Centralne Jave, treće najnaseljenije provincije Indonezije. Kandiduje se kao kandidat stranke Džokovi. Ganjar je dobio visoke ocene za poboljšanje pokrajinske infrastrukture, ali je takođe izazvao nesklonost birača ranije ove godine kada se usprotivio dozvoli Izraelu da igra na Centralnoj Javi na FIFA-inom Svetskom kupu do 2020. Ova odluka koštala je Indoneziju uloge zemlje domaćina. Anies je guverner Džakarte. Obrazovan u Sjedinjenim Državama i doktorirao političke nauke na Univerzitetu Severni Ilinois, postao je predsednik Islamskog univerziteta i popularan je među islamističkim grupama. Ako 14.februara nijedan kandidat ne osvoji 50 odsto glasova, dva najbolja kandidata će se sastati u finalnom krugu glasanja”, ističe se u tekstu.

Indija, nacionalni izbori, april-maj

Autor ocenjuje da nacionalni izbori u Indiji svedoče o čudima demokratije. Kako objašnjava, zemlja od 1,4 milijarde ljudi, u kojoj se govori više od stotinu jezika, koristiće glasačku kutiju, a ne oružje ili dinastičke privilegije, da odluči ko će njime upravljati.

“Građani Indije će 2024. birati članove 18. saziva nacionalnog parlamenta. Stranka ili koalicija koja kontroliše parlament za uzvrat će izabrati premijera. Velike su šanse da Narendra Modi i njegova Indijska narodna partija  (BJP) pobede na svojim trećim uzastopnim izborima i izbegnu potrebu da se oslanjaju na koaliciju za upravljanje zemljom”, ukazuje se u tekstu.

Lindzi podseća da je BJP u decembru pobedio na izborima u tri indijske države, “pokazujući da glasači i dalje prihvataju poruke stranke”. U tom kontekstu, ističe da ankete pokazuju da gotovo osam od deset Indijaca odobrava Modijev rad, “što je rezultat koji bi svaki drugi šef demokratske države želeo da ima”.

Prema autorovom mišljenju, Modijev uspeh odslikava nekoliko faktora.

“S pozitivne strane, indijska ekonomija raste za sedam odsto, povećavajući prihode širom zemlje i podstičući osećaj da će sutra biti bolje nego danas. S negativne strane, Modijeva vlada je zatvorila i zastrašila protivnike, dok je na drugi način sužavala prostor za političku raspravu. BJP je takođe imao koristi od slabosti Kongresne stranke koja je dominirala indijskom politikom tokom prvih šest decenija postojanja zemlje, ali je od tada oslabila. Održavanje izborne dominacije može da bude korisno za BJP, ali može i da znači dalju eroziju demokratije u Indiji”, zaključuje autor.