srpski english deutsch

U fokusu / Helena Ivanov: Model propagande iz devedesetih vidimo i danas u Srbiji

Srbija će nastaviti da balansira između Evropske unije i Rusije sve dok evropska strana ne napravi veliki iskorak, bilo da je reč o ubrzanom pristupanju uniji ili uvođenju ozbljinih sankcija, kaže istraživač analitičkog centra Henry Jackson Society Helena Ivanov. Ivanov je u emisiji „Pola sata Demostata“ rekla i da se obruč oko Srbije definitivno sužava, a da će se pritisci na našu zemlju da se odluči dramatično povećavati. 

Helena Ivanov: Model propagande iz devedesetih vidimo i danas u Srbiji
Foto: Demostat

U fokusu / Helena Ivanov: Model propagande iz devedesetih vidimo i danas u Srbiji

Srbija će nastaviti da balansira između Evropske unije i Rusije sve dok evropska strana ne napravi veliki iskorak, bilo da je reč o ubrzanom pristupanju uniji ili uvođenju ozbljinih sankcija, kaže istraživač analitičkog centra Henry Jackson Society Helena Ivanov. Ivanov je u emisiji „Pola sata Demostata“ rekla i da se obruč oko Srbije definitivno sužava, a da će se pritisci na našu zemlju da se odluči dramatično povećavati. 

autor teksta
Ivana Petronijević Terzić | Demostat | Beograd 7. Nov 2022 | U fokusu

Ivanov je za Demostat rekla da Srbija pokušava da balansira između dve strane, Rusije i EU, ne bi li na taj način najbolje zaštitila svoje strateške i geopolitičke interese. 

„Srbija želi da pristupi EU i nastavlja razgovore sa EU, što je svakako u interesu naše zemlje, s obzirom na fondove i druge dobiti, međutim, treba podsetiti da Srbija nije punopravna članica EU i da pregovori traju već dugo, da datum potencijalnog pristupanja još nije ni približno definisan i da, iz perspektive Srbije, prekidanje odnosa sa Rusijom deluje kao velika cena za nešto što ne bi donelo druge benefite“, navela je Ivanov.

Srbiji niko nije ponudio da će, ako sutra uvede sankcije, dobiti ubrzani proces pristupanja, dok država i dalje ima rusku podršku kad je u pitanju Kosovo i Metohija, kao i jeftinije energente u odnosu na većinu evropskih zemalja, dodaje ona. 

„Ono što Srbija trenutno pokušava da uradi jeste da se ne opredeli ni za jedne ni za druge i da i sa jednima i drugima pravi ustupke u meri koliko je to još uvek moguće”, navela je ona.

Dodaje, međutim, da se obruč oko Srbije defitnitivno sužava.

„To koliko će nastaviti da se sužava i kojom brzinom u velikoj meri zavisi od toga šta će Putin nastaviti da radi. Ako nastavimo da gledamo velike napade na Ukrajinu i Kijev, verujem da će se pritisci na Srbiju dramatično povećavati”, navela je ona.

Međutim, osenjuje da bi za odlučan korak Srbije ka EU biti potreban veliki iskorak evropske strane.

„Dok Evropa ne ponudi nešto baš veliko, poput ubrzanog pristupanja, ili dok ne kaže da ćemo imati ozbiljne sankcije, na primer vizni režim ili obustavljanje pregovora, Srbija će nastaviti da balansira”, navela je ona.

Ona ocenjuje da su građani mahom izgubili poverenje u ono što Evropljani ili srpske vlasti govore kad je reč o pristupanju EU. 

Kad je reč o odnosu Srba prema Rusiji, Ivanov kao razloge za veliku podršku koju trenutno u Srbiji ima Rusija vidi nasleđe devedesetih godina, sećanje na sankcije i bombardovanje 1999. godine, koji su stvorili antizapadni sentiment, kao i podršku Rusije po pitanju Kosova, zbog čega postoji proruski sentiment.

„Ceo proces pregovora sa EU koji se toliko odužio, u kojem postoji taj osećaj da Evropa jako puno od Srbije traži, a malo je spremna da da, dodatno je doprineo antievropskom odnosno proruskom stavu”, navela je ona.

Ona veruje da proruski sentiment koji postoji u Srbiji nije nužno vezan za to da Srbi vole Putina i Rusiju, koliko za to da Srbija identifikuje Zapad kao svog političkog oponenta i u Putinu vidi figuru koja može da sruši zapadni poredak.

Navodi i da su srpske vlasti prethodnih godina stvarale kult ličnosti oko Vladimira Putina, što je, kako navodi, lagana propagandna tehnika. Dodaje i da je kult ličnosti vladara u Srbiji mentalitet političkog diskursa u našoj zemlji, što stvara probleme, jer ceo sistem zavisi od jedne osobe, a ne od institucija, te zato uvek imamo promene režima, a ne promene vlasti, zbog čega nema ni kontinuiteta.

Govoreći o budućnosti Srbije, Ivanov navodi da se nada da će, kada se rat bude završio, postojati prostor da se pregovori sa EU zaista dovedu na viši nivo, jer u ovom trenutku, kako navodi, ni Srbija nije implementirala sve reforme, ali ni Evropska unija nije spremna za širenje.

„Nadam se u narednim godinama kada se rusko-ukrajinska kriza bude završila, određena interna pitanja budu rešila, da će za Srbiju postojati prostor da bude punopravna članica EU”, navela je ona.

Govoreći o inicijativi Otvoreni Balkan, Ivanov je rekla da joj ta inicijativa deluje ekonomski potpuno isplativo, ali dodaje da građanima inicijative poput Berlinskog procesa i drugih često zvuče kao zamena za pristupanje EU, što je put koji je obećan davnih 2000tih. 

Navodi da želja građana Srbije zbog sporosti pristupanja dramatično opada i da je zato potrebno da se promeni način komunikacije sa zemljama Zapadnog Balkana kako bi se pregovori ubrzali i povećalo uverenje među građanima, a samim tim i želja, da će se bloku pristupiti.

Helena Ivanov je doktorirala na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka, a u doktorskoj disertaciji je obrađivala fenomen propagande u ratnim uslovima, odnosno tokom ratova devedesetih na tlu Jugoslavije.

Ivanov navodi da obrise tadašnje propagande vidi i danas, iako su diskursi drugačiji jer Srbija nije u ratu, a formulisanje nacionalnog pitanja se ne prepoznaje u istoj meri kao devedesetih. 

„Ali sam model može da se primeni i u Srbiji i u mnogim drugim zemljama”, navodi ona.

Funkcije propagande u ratu su različite, od toga da se nasilje legitimiše, da se brutalizuju oni na frontu, do toga da se narod pacifikuje, kada politički režimi odluče da je vreme da se rat završi. Diskursi idu od toga da se konstruiše pretnja, da se suprotna strana predstavi kao pretnja, da se dehumanizuje. Kad je reč o medijskim tehnikama, koristi se takozvana tehnika „ogledala”, gde se suprotna strana optužuje za ono što je druga strana uradila. 

„Mi te stvari i dalje vidimo, kad god se, na primer, pokrene pitanje Kosova, oni se često predstavljaju kao politička pretnja Srbiji, što u nekoj meri i jesu jer smo suprotstavljene strane…”, navela je ona.

Vlasti često manipulišu informacijama, pa smo tako devedesetih videli kako se manipulisalo istorijom i nasleđem Drugog svetskog rata, što vidimo i danas.

„Na određenim medijskim kanalima devedesetih vi ste mogli da čujete reč Hrvat već samo ustaša. Potpuno se izjednačilo to da je neko Hrvat sa time da je neko ustaša, što je postojalo i sa druge strane. Manipulisalo se strahom koji je postojao kod mnogih ljudi koji su živeli devedesetih, a sećali se četrdesetih, šta se dešavalo u NDH, kada izjednačite ceo režim 1991. u Hrvatskoj sa režimom iz četrdesetih godina, vi budite strah kod ljudi”, navela je ona.

Ona ističe da je situacija sa Kosovom jako napeta u trenutku kada Zapad želi da se to pitanje reši. 

Kako ocenjuje, kosovska strana je sve manje voljna da bude otvorena za pregovore i ustupke, delom zato što shvataju da je ovaj gepolitički trenutak povoljan za njih dok i Beograd pokušava da dobije najviše što može. 

Dobra stvar je, navodi, to što nećemo videti novi rat, budući da je prisustvo međunarodne zajednice neka vrsta garanta, uprkos manjim eskalacija do kojih će sigurno doći.

Ističe da nije sigurna na koji način kosovsko pitanje može da se reši jer je suština svakog dogovora predaja suvereniteta za jednu stranu, odnosno građenje suvereniteta za drugu.

Zato je rešenje kosovskog pitanja ekstremno teško i nisam sigurna da dogovor može da zadovolji obe strane, rekla je ona. 

„Na kraju dana imate dve strane - pitanje iz kosovske perspektive je da li ćemo postati punopravna članica sa suverenitetom na svojoj teritoriji, a za Srbiju da li ćemo izgubiti čitav jedan deo teritorije. Zato stvari poput pitanja tablica postaju ovakav problem, jer ono što se krije iza njih jeste da li će Srbija dati još jedan korak ka suverenitetu Kosovu ili neće. Isto kao što je za Kosovo to da li će dobiti još jedan stepen suvereniteta”, navodi ona.

Ona navodi da je pritisak međunarodne zajednice da se to pitanje reši ima smisla u trenutku kada se čuveno pitanje samoopredeljenja s jedne i teritorijalnog integriteta s druge strane otvara na ovako agresivan način, kao što se to dešava u Ukrajini.

„Niko ne želi da to pitanje gori na još jednom mestu, pogotovo zbog toga što Rusija ima jasno definisan stav kad je Kosovo u pitanju, tako da će međunarodna zajednica pritiskati, ali je pitanje u kojoj meri oni zaista ovo mogu da reše”, navodi ona.

Ivanov se osvrnula i na vest da je novi ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić i novi član Koordinacionog odbora za rodnu ravnopravost, uprkos seksističkoj izjavi zbog koje je svojevremeno otišao sa mesta ministra odbrane. 

Kaže da to predstavlja šamar za svaku ženu, ali i muškarca u Srbiji, te dodaje da ne može da razume takav potez u zemlji koja, kako ona smatra, relativno pristojno tretira ženski deo populacije.

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

U fokusu
Jakšić: Opozicija da podrži Vučića u rešavanju kosovskog pitanja
Jakšić: Opozicija da podrži Vučića u rešavanju kosovskog pitanja

Novinar Boško Jakšić kaže da kosovski problem nije stranačko il...

Živulović: Vojna neutralnost je floskula, uskoro ćemo morati da se opredelimo
Živulović: Vojna neutralnost je floskula, uskoro ćemo morati da se opredelimo

Predsednik Atlantskog saveta Srbije kaže da vojna neutralnost Srbije nije ni me...

Kupovina "iz fotelje" definitivno jeftinija
Kupovina "iz fotelje" definitivno jeftinija

Čak i najistrajnije pristalice “klasičnog” načina kupovine, koji ...

Instrumentalizacija straha i manipulacija informacijama
Instrumentalizacija straha i manipulacija informacijama

Početak novembra u Srbiji obeležile su tenzije na relaciji Beograd-Priš...

Mandić: Sporazum po modelu Išinger plus – konkretna ,,šargarepa” za Beograd
Mandić: Sporazum po modelu Išinger plus – konkretna ,,šargarepa” za Beograd

Dokument koji će se naći na stolu ne može se u potpunosti poistovetiti sa mod...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

2022. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti