Iako se Srbija smatra zemljom diskontinuiteta, ponekad se ipak čini da postoji i izvestan kontinuitet, rekao je Zoran Panović u potkastu “Pola sata Demostata” u kome je gost bio Boris Tadić, bivši predsednik Srbije, bivši predsednik Demokratske stranke a sada predsednik Socijaldemokratske stranke Srbije. Voditelj je podsetio da je u spoljnoj politici Aleksandar Vučić preuzeo Tadićev princip “četiri stuba” - Moskva, Vašington, Brisel, Peking, dok doktrina o neutralnosti Srbije, koja se često tumači kao eufemizam za prorusku poziciju, potiče od Vojislava Koštunice. Gost to potvrđuje ali dodaje da je u tom preuzimanju izgubljen fundamentalni sadržaj.

- Preuzeo je i strategiju izgradnje infrastrukture od mene, tačnije, parazitski se naslonio na ono što je već urađeno, dovršavao poslove i proglašavao ih svojim velikim delom. Pa, pošto i u infrastrukturi imamo pad nadstrešnica i vrlo suspektne aspekte gradnje, tako po pitanju kvaliteta imamo i u spoljnoj politici mnogo suspekta. Ja sam četiri stuba definisao kao jasan prioritet kretanja prema Evropskoj uniji (EU) ali istovremeno i kao “sigurnosne padobrane” za sve druge aspekte spoljne politike prema Vašingtonu, Moskvi i Pekingu. Vučić je pojačao odnos prema Moskvi, dobili smo dodatni status u bezbednosnoj asocijaciji koju je Rusija izgradila sa bivšim zemljama sovjetskog bloka. Sa Kinom, on je podigao strateške odnose koje sam ja definisao na nivo sveobuhvatne strateške saradnje što je dobro po mom mišljenju. Sa Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) lutao je od velike ljubavi prema porodici Klinton do ljubavi prema Trampu, zavisno od toga gde je očekivao da će doći do pobede. Ali, nije gradio strukturu pravih odnosa sa SAD – kaže Tadić.

Bliži se parada u Moskvi

Srbija je zvanično na evropskom putu što je još jednom potvrđeno na sastanku Vučića sa Antoniom Koštom i Ursulom fon der Lajen u Briselu, ali je nedavno u Beogradu bio i Maksim Oreški, izaslanik Kremlja koji očekuje da Vučić 9. maja, na Dan pobede ode na paradu u Moskvu koja je inače, vrlo bitna jer se obeležava 80 godina od pobede nad nacizmom i fašizmom. To je bio uvod u pitanje postavljeno gostu: da li bi, da je sada predsednik, išao na tu paradu? Tadić podseća da je već išao u svim vidnim obletnicama u Moskvu ali imajući u vidu senzitivnost odnosa kada je u pitanju EU, ovoga puta bi razmislio.

- Tramp je otvorio sezonu novih odnosa sa Rusijom na način koji je do pre samo mesec dana bio potpuno neverovatan. U to su uključeni čak i zajednički novi gasni koridori prema EU, pa bi možda i odlazak u Moskvu na paradu pobede bio dobar čin. Ali, mislim da je Vučić razorio strukturu odnosa prema EU. Moja namera je bila da iz EU dobijemo pre svega onaj vrednosni sadržaj, taj najveći projekat mira sa velikim strateškim dostignućima. Nažalost, EU je iscrpljena tim vrednosnim delom i postala je jedna lukrativna, krajnje praktična asocijacija za koju ne znamo šta će biti sutra. Povlačenje Trampa iz čitavog tog evroatlanskog miljea podrazumeva i vojno povlačenje, insistiranje na većim izdvajanjima za vojsku, dovodi se u pitanje i sama ideja NATO kakva je postojala do pre samo nekoliko meseci pre američkih izbora. EU ovog trenutka pokušava da se konsoliduje pa čak i Britanija, koja je izašla iz Unije, pokušava na neki način da revitalizuje svoje odnose sa njom – objašnjava Tadić.

Potvrđuje da bi Vučiću bilo lakše da odluči za ili protiv parade u Moskvi u slučaju detanta između Rusije i SAD za koji smatra da nije nemoguć imajući u vidu brzinu revitalizacije tih odnosa.

- Koliko god mi dovodimo u pitanje mnoge aspekte Trampove politike, on čini i nešto što je korisno za globalne odnose. Ja sam na međunarodnim forumima kritikovao čitavu strategiju prema Rusiji u kontekstu rata u Ukrajini. Kolektivni Zapad odbacivao je Rusiju od sebe tretirajući je kao silu zla, a u stvari je gurnuo u ruke Kine. Dugoročno, to je problem u održavanju mira. Trampova administracija je to shvatila i krenula u stvaranje novih odnosa sa Rusijom – kaže sagovornik Demostata.

Na pitanje koji bi rang gosta trebalo da dođe u Srbiju pa da to bude opravdanje za neodlazak na paradu u Moskvu, kao što je Vučićevo odsustvo na Samitu BRIKS-a u Kazanju pravdano posetom poljskog premijera Donalda Tuska, Tadić navodi da je predsednik Srbije tada smatrao da je neodlazak korisniji nego odlazak.

Koliko Putina postoji

- Ovog trenutka ne znam koji rang bi bio potreban da se ne ode u Moskvu, ali mislim da ima razloga i da se ode čak i ako niko iz SAD ne dolazi. Otopljavanje odnosa između SAD i Rusije je očigledno i Srbija treba da iskoristi svoj slobodan prostor. Ne treba da zapostavimo svoj odnos prema EU, ali pribojavam se da će Vučić upravo to da uradi. A ne možemo da budemo strateški saradici niti Moskve niti SAD, treba da budemo strateški partneri EU. To je naša kuća bez obzira što je puna slabosti – smatra Tadić.

Dugi niz godina je Putin na vlasti u Rusiji a postoje teorije na Zapadu da postoji više Putina, da to nije jedan čovek i više politika, bila je sledeća konstatacija vodilja. Tadić potvrđuje da postoji više Putina.

- Jedan je bio nakon što ga je Jeljcin ustoličio, drugi je onaj koji je nastavio politiku približavanja Rusije zapadu uključujući i NATO, politiku koja ima kontinuitet u detantu. Treći Putin je u nekom trenutku izgovorio da će Rusija jednom možda postati članica NATO. Putin koji je govorio na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji upozoravajući Zapad da se ne širi nekontrolisano prema granicama Rusije je četvrti Putin. Peti je u Minsku pokušavao da reši problem građanskog rata na teritoriji istočne Ukrajine zajedno sa Olandom, Angelom Merkel, Porošenkom. Sledeći je Putin koji donosi odluku o tzv. specijalnoj vojnoj operaciji odnosno o ratu u Ukrajini a novi Putin će sada da razgovara sa Trampom. Ja se Putina sećam iz svih tih perioda. Razgovarao sam i sa njegovim saradnicima i sa ljudima koji su bili fundamentalno važni za politiku Rusije pre njega, kao što je bio Primakov. U bordu direktora jedne velike banke sedeo sam i sa Igorom Ivanovim i razgovarao o strateškim odnosima Rusije prema kolektivnom Zapadu. Putin je čovek koji je vrlo racionalno sagledavao interese Rusije i bio jedan od liberala unutar političke strukture. Mislim da je Zapad izgubio šansu da se približi Rusiji i od nje napravi strateškog partnera. Uostalom, Rusija je bila u partnerstvu za mir – podseća Tadić.

Na pitanje da li je iz današnje perspektive prodaja NIS-a koja je obavljena u njegovom predsedničkom mandatu bila greška, da je Srbija tu loše prošla iako je politički deo aranžmana bila teza da će Rusija da brani stavove Srbije u Savetu bezbednosti UN po pitanju Kosova i da će biti gasovoda “Južni tok”, Tadić kaže da se zbog rasporeda snaga u zemlji to nije moglo izbeći.

- Imali ste tada Koštunicinu stranku, imali ste Demokratsku stranku koju sam ja predvodio, tu je bio Dinkić, još nekoliko manjih stranaka proevropske orjentacije i Srpsku radikalnu stranku. U 2005. godini ja sam u Moskvi predližio Putinu osnivanje strateškog preduzeća u oblasti enegetike samo kad je u pitanju gas, odnos bi bio 51:49 odsto u korist Srbije, zbog čega su me po povratku u zemlju napali iz Koštunicine Vlade, Labus i njegova savetnica Zorana Mihajlović… Video sam tu i interes tzv promađarskog lobija preko koga je išao uvoz gasa u Srbiju. A nafta nije strateški energetski aspekt, to je gas, od njega se proizvodi struja. Onda dolazi predlog Moskve da se napravi preduzeće sa potpuno drugačijim odnosom snaga. Iz Koštunicinog kabineta mi je stigla poruka da ukoliko to neću, oni će besplatno dati NIS ruskoj strani. Tražio sam pregovore o tome, ali pritisak je dolazio i od radikala, od njihovog šefa iz Haga jer su bili veliki zagovornici rusifikacije srpske privrede. Sve pregovore o NIS-u vodili su Koštunica i njegovi ljudi. Direktor NIS-a je bio iz DSS-a, premijer i ministar enegetike takođe. Posle izbora 2007. godine, kada je Koštunica zbog neslaganja oko Kosova izašao iz Vlade, mi dolazimo do završnog čina. Da smo tog trenutka prekinuli sve ono što je već bilo ispregovarano, cena gasa bi za Srbiju bila ogromna. Šojgu mi je tada rekao da će ukoliko dođe do promene cene za NIS, biti promenjena i cena gasa. Šteta bi bila veća nego korist – priča bivši predsednik Srbije i dodaje da čak ni cena za NIS ne bi bila toliko sporna da se insistiralo na garancijama za Južni tok i nadoknadama ako se ne izgradi.

Korist od obojene revolucije

Na pitanje kako tumači to što je Rusija podržala rukovodstvo Srbije u odbrani od “obojene revolucije”, nakon što je Vulin posetio Šojgua, Tadić podseća da se taj pojam koristio za aktivnosti prozapadno orjentisanih snaga u postsovjetskim državama. Počeo je u Gruziji, u protestima čije su vođe u Srbiji obučavali članovi Otpora. 

- Otpor je bio prakoncept obojene revolucije, razuđen otpor građana na koji vlast ne može da odgovori. Uspeo je da mobiliše ljude, setite se da je i Dobrica Ćosić postao njihov član mada se posle distancirao. Ali, ovo što se sada dešava u Srbiji nema nikakve veze sa obojenom revolucijom. Termin je poslužio samo da se Srbija dodvori na neki način Rusiji. To je sada Vučićeva politika četiri stuba. On se konstantno dodvorava svim velikim centrima moći. Ne gradi strukturne odnose sa njima, nema ozbiljne strateške saradnje - ističe Tadić.

Iako je razgovor Vučića sa Antoniom Koštom i Ursulom fon der Lajen zvanično bio srdačan, otvoren i sadržajan, sagovornik Demostata smatra da je predsednik Srbije nedavno u Briselu dobio vrlo teške poruke. Ipak, misli da sadašnji zvaničnici EU nemaju više tako jasan i principijelan stav kao što su ranije imali Baroso ili Solana. EU se “ljulja” u ocenama i tretmanu problema sa kojima se Srbija suočava kada je u pitanju vladavina prava, borba protiv korupcije, poštovanje prava studenata i građana koji protestuju tražeći elementarnu pravdu zbog nesreće na železničkoj stanici u Novom Sadu. Kaže da ne zna da li je Vučić dobio jasne poruke da dalje tako više neće moći, jer se ne zna koliko će evropska politika biti održiva i čvrsta u narednom periodu.

Istraživanje Demostata pokazalo je kako raste evroskepticizam i kod građana koji su tradicionalno proevropski orjentisani, pa iako ne napuštaju evropske vrednosti, jako su razočarani jednom vrstom licemerja i hipokrizije evropske birokratije. Tadić smatra da je to posledica krize vrednosti u zapadnoj politici.

- Vidljivo je to u Ukrajini, to je jedan proksi rat koji gura ukrajinsko stanovništvo u strašnu pogibiju sa nesagledivim posledicama samo zato što je tog trenutka vladajuća politika neprijateljska prema Rusiji. Istovremeno tome prethodi jedna potpuno nepriincipijela politika kada je u pitanju širenje NATO na istok. Ali, neprincipijelnost je na obe strane jer ni Putin nikako nije smeo da dozvoli sebi da uđe vojnim trupama u Ukrajinu. Pogotovo je to u ruskom slučaju neprincipijelnost kad se primer Srbije i kidanja dela naše teritorije iznosi kao argument za izdvajanje Donbasa – ocenjuje Tadić.

Ocenjujući sadašnju duboku krizu u Srbiji i činjenicu da tragedije nama daju političku dinamiku, sagovornik Demostata kaže da to nisu retke situacije jer smo narod sklon tragizmima. Smatra da ako se nastavi pritisak na Vučićevu vlast, ona neće biti održiva u srednjem roku jer on gubi konce upravljanja zemljom.

Konvertiti, kad to jesu a kad nisu

Opaska voditelja bila je da ova vlast ne bi bila tako stabilna da u njoj nema toliko konvertita iz bivše vlasti. Veliki kontingent kadrova za SNS dala je Demokratska stranka ali i druge partije - DSS, G17, LDP. Pokazalo se da su radikali čvršći u toj partijskoj lojalnosti jer prevazilaze raskole dok je kod članova koji su bili u Demokratskoj stranci izražen frakcijski usud i konvertitski nagon. 

- Sve zavisi od toga kako se posmatra. Šešelj bi rekao da su Vućić i Nikolić konvertiti u trenutku kada su napustili SRS. Ta politika je mogla da ima sasvim drugi tok da sam ja pobedio na tim izborima, a mogao sam jer mi je nedostajalo samo 1,7 odsto glasova. Mogao sam da pobedim da nisam pravio neke greške u tom trenutku i da neki moji saradnici nisu prešli na drugu stranu. I da nije veliki broj građana otišao na Adu Ciganliju zato što su imali pogrešnu informaciju da ja vodim 16 odsto što su neki moji saradnici pustili u javnost. Jeste bilo nerealno to što su baš kadrovi iz DS-a, onih petooktobarskih prešli na stranu naprednjaka, ali nisu to ljudi koji su ušli u srpsku politiku kao kada sam 1979. ja ulazio i kada se gubila glava zbog toga. To su ljudi koji su ušli iz vrlo lukrativnih razloga, nisu imali neke standarde ponašanja, ideološke nanose koji bi njima definisali politiku ključnu za svoj život. Mene to ne čudi, ja sam, uostalom, psiholog i znam koliko je ljudska priroda lomljiva kada u dužem vremenskom intervalu vršite pritisak. Kada je u pitanju egzistencija lome se ljudi. Lomili su se i u Drugom svetskom ratu, bilo je konvertita koji su iz četnika odlazili u partizane i iz partizana u četnike jer im je na lokalu bio otežan život. Srpska politika je puna konvertita - ističe Tadić.

Na podsećanje da je Demokratska stranka bila najveća u vreme kada je on bio predsednik, a da je jedan drugi predsednik DS-a, Dragan Šutanovac sada Vučićev ambasador u Vašingtonu, Tadić kaže da Šutanovac nema ideološki zacrtane crvene linije. Dodaje da su i najbliži Đinđićevi saradnici, Beba Popović i Goran Vesić “sve trčeći otišli kod Vučića”, ali da se to dešavalo i drugim strankama, DSS-u na primer. Na opasku voditelja da je i on sam napustio DS i sada je predsednik Socijaldemokratske stranke Srbije i pitanje da li bi se vratio, Tadić kaže:

- Ako aludirate da je moj odlazak iz DS-a konvertitstvo - ne, jer ja nisam napustio tu politiku. Mislim da je Demokratska stranka 2014. godine napustila svoju politiku i zato sam otišao, praktično sam isteran iz te stranke. Sada razgovaramo o tome da li treba ponovo da se ujedinimo na ideji politike. To se odbija a ja nemam konačan odgovor zašto jer bez ujedinjavanja Demokratske stranke nema ujedinjavanja opozicije - izričit je Tadić.

Hit Vlada ili šminka

Da li osećam da imate neku blagu vrstu optimizma da bi razne frakcije i entiteti Demokratske stranke mogli da urade ono što su radikali i naprednjaci, da se reintegrišu, bilo je sledeće pitanje uz napomenu da Vučić nije bio zlopamtilo prema mnogim kadrovima iz svog okruženja.

- Radikale i naprednjake integracije je dočekala u trenutku kad su imali vlast. Vlast najbolje integriše. Bez vlasti integrisati se znači da morate imati viši nivo svesti o javnim interesima. Da li je Vučić zlopamtilo ili ne? On ih je prihvatio a da li se kasnije svetio na drugi način, veliko je pitanje jer su ga mnogi od njih optuživali, bacali kletve a posle su postali članovi njegove stranke – navodi Boris Tadić koji smatra da bi prvo trebalo da se ujedine entiteti slični Demokratskoj stranci nakon čega bi usledila šira integracija.

On ukazuje da bi Vučić u ovim okolnostima više želeo da napravi “hit” vladu sa nekim rešenjima koji zvuče kao prozapadna ali da je reč opet o šminkanju, bez suštinskog odnosa prema politici Vašingtona, Brisela, Moskve ili Pekinga. On sve vreme folira i jedne i druge, ali su svi postali svesni njegovog drublinga što je veliki problem za našu političku poziciju. 

Na pitanje da li i dalje postoji kolektivni Zapad, on kaže da se svet promenio. 

- Zapad je ušao u fazu dekadencije, dostigao je svoj maksimum, a kolektivni Zapad više ne postoji. Tramp je razorio tu ideju. U Bajdenovoj administraciji postojao je kroz tzv politiku duboke države koja je “treća stranka” kako je zove Džefri Saks. Ta politika, koncepcija zapada građena je nakon Drugog svetskog rata kada je uspostavljen novi svetski poredak. To je bio dogovor Britanije i SAD o izgradnji finsijskih institucija i dominaciji dolara a sledstveno tome i dominaciji SAD u domenu vojne sile na okeanima. Taj svet se polako menja, pojavila se Kina kao nezaobilazan ekonomski činilac a Rusija i dalje zadržala vojni, pre svega nuklearni potencijal koji odvraća Zapad od ulaska u rat sa tom velikom silom. Zapad se menja a sada je u procesu izgradnje nove doktrine. Kako će ona izgledati, to je veliko i zanimljivo pitanje. Imate dominaciju odbrambenog ili agresivnog realizma u politici, ta politika je vladala do danas što znači da sila kao što je SAD, zbog straha za svoju bezbednost mora da dominira svetskom politikom. SAD po mom mišljenju više ne mogu dominirati na način kako je to bilo do sada i mislim da su one prinuđene da menjaju svoju politiku – naglašava sagovornik Demostata.

On tvrdi da srpska politička elita nije razumela svet u kome živi ni 80-ih ni 90-ih godina. U Srbiji su nakon 5. oktobra u tzv građanističkim krugovima važile doktrine koje apsolutno u svetu nisu bile dominantne. 

- Danas, kada se menja i američka i zapadna koncepcija, odjednom se ta politika prema zapadu, EU, SAD, dovodi u pitanje. Ja sam i dalje za evropske integracije jer mi ništa bolje od toga nemamo ali sam se nadao da će EU biti u stanju da revitalizuje ili resetuje svoju politiku u novom političkom kontekstu, da razmišlja o izgradnji svojih oružanih snaga, da će postati jedna od globalnih sila. Mislim da će EU ako se Amerika distancira od nje, da ide prema Kini i da će imati daleko veću odgovornost prema Africi iz koje potencijalno preti migracioni talas na koji je jako osetljiva. Mislim da će SAD i Rusija definisati svoje odnose, na kraju SAD i Kina, a da će ovde morati da nastane, nadam se kroz studentski protest, nova elita koja će potpuno drugačije sagledavati interese Srbije – kaže Tadić. 

Na konstataciju voditelja da se među građanima pominju greške koje je pravio ali se čuje i to da nije bio lopov i da se čvrsto držao po pitanju Kosova i demokratije, Tadić kaže da su kod nas neke normalne stvari postale vrline.

- To govori malo o Srbiji. Valjda većina nisu lopovi, valjda principijelna politika prema Kosovu znači da imamo svest o tome šta znači integritet zemlje, da ne možemo lako da predajemo delove teritorije jer će onda i drugi delovi teritorije biti dovedeni u pitanje. Ja imam problem sa takvim poimanjem stvarnosti i način na koji pozitivno govore o meni svedoči o tome koliko imamo politički i filozofski problem kao nacija – zaključuje Boris Tadić.