Većina građana Srbije veruje da predstavnici vlasti i opozicije nisu podjednako zastupljeni u programima televizija sa nacionalnom frekvencijom – na javnom servisu (RTS), Prvoj, Pinku, Happy i B92, pokazalo je terensko istraživanje Demostata, koje je krajem aprila i početkom maja obavljeno na reprezentativnom uzorku od 1.600 građana na teritoriji cele Srbije. 

Naime, tri petine ispitanika, tačnije 58 odsto, primećuje da RTS i druge televizije koje imaju nacionalnu pokrivenost nisu podjednako otvorene za partije na vlasti i stranke u opoziciji. 

Od približno šest ispitanika koji primećuju nejednak odnos pomenutih televizija, petoro ne odobrava takvo ponašanje, dok jedan ispitanik smatra da je nejednak odnos dobar za Srbiju. 

Naime, 47 odsto ispitanika smatra da televizije nisu dovoljno otvorene za partije opozicije i da je to loše za Srbiju. 

Da je dobro što televizije sa nacionalnom frekvencijom ne daju isti prostor u programu predstavnicima opozicije i vlasti smatra 11 odsto ispitanika.

Nejednaku zastupljenost predstavnika vladajućih partija i onih koji nisu na vlasti ne primećuje 17 odsto ispitanika, koji veruju da su televizije sa nacionalnom pokrivenošću podjednako otvorene i za vlast i za opoziciju. 

Preostala četvrtina ispitanika nije bila u stanju da odgovori na pitanje o selektivnom ili ravnopravnom odnosu prema partijama vlasti i partijama opozicije.

Pristalice naprednjaka primećuju cenzuru 

Demostatovo istraživanje je pokazalo da pristalice naprednjaka primećuju da postoji cenzura na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. 

Naime, 26 odsto od ispitanika koji su izjavili da su na prošlim izborima glasali za SNS smatra da je za Srbiju loše to što TV sa nacionalnom frekvencijom nisu podjednako otvorene prema partijama vlasti i partijama opozicije.

Nešto manje od četvrtine glasača naprednjaka, 23 odsto, takođe smatra da postoji nejednak odnos, ali dodaje da je to dobro za Srbiju. 

I dok polovina glasača Srpske napredne stranke misli da televizije nemaju isti odnos prema vlastima i opoziciji, 37 odsto veruje da se televizije sa nacionalnom pokrivenošću korektno odnose prema svima, dok 14 odsto nema odgovor. 

Ovo pitanje dodatno dobija na značaju kada se ukrsti sa odgovorima ispitanika o tome u koji medij imaju najviše poverenja kada je reč o politici, političkim i društvenim pitanjima. 

Dominiraju upravo televizije sa nacionalnom frekvencijom, odnosno RTS, Pink, Hepi, Prva, sa 30 odsto poverenja. 

Potom slede društvene mreže i internet portali u koje poverenje ima 23 odsto ispitanika. 

Najveće poverenje televizijama koje nemaju nacionalnu frekvenciju - N1, Nova S, kao i Youtube emisijama, daje 18 odsto ispitanika. 

Četiri odsto ispitanika najveće poverenje daje novinama poput Blica i Politike, isto toliko Danasu, NIN-u, Vremenu, dok tri odsto ispitanika najviše veruje novinama poput Informera, Srpskog Telegrafa, Alo, Kurira. 

Istraživanje je pokazalo i da različite medije konzumira oko četiri petine ispitanika, odnosno 82 odsto, dok nepuna petina, 18 odsto, ili uopšte ne koristi medije ili to čini izuzetno retko. 

Stav prema napadima na novinare i na slobodu medija

U javnom mnenju građana dominira stav da nisu opravdani napadi na novinare, pretnje i ataci na slobodu medija. 

Tako misli tri petine ispitanika, tačnije 59 odsto. 

Samo šest odsto ispitanika opravdava takvo ponašanje. 

Međutim, pokazalo se da postoji značajan broj ispitanika, 35 odsto, koji nisu obavešteni o sve većem broju brutalnih napada na novinare i pretnjama koje im se upućuju, ponekad i od strane prvih ljudi ove države. 

Među glasačima SNS-a na prošlim izborima nalazimo devet odsto onih koji opravdavaju napade na novinare, dok više od polovine, 55 odsto, smatraju da ti napadi nisu opravdani. 

Značajan broj glasača SNS, 36 odsto, nije imalo odgovor na to pitanje.