U nedavnoj anketi koju je sproveo Evropski univerzitetski institut (EUI) u saradnji sa jednom međunarodnom grupom za istraživanje podataka i analitiku, a koja je upriličena povodom ovogodišnje konferencije ,,Stanje Unije’’, održanoj u Firenci, istraživanje je pokazalo da ogromna većina građana zemalja Evropske unije odgovornost za situaciju u Ukrajini pripisuje Ruskoj Federaciji.

Rezultat ovog istraživanja bazira se na reprezentativnim uzorcima koji obuhvataju Veliku Britaniju i čak 16 zemalja Evropske unije.

Kada su u pitanju rezultati istraživanja posebno je interesantno to da su odgovori vrlo polarizovani sa stanovišta geolokacije. Naime, u Skandinaviji, Velikoj Britaniji, Poljskoj i Holandiji više od 70% ljudi smatra Rusiju prvenstveno odgovornom za aktuelnu ukrajinsku krizu. Međutim, u Bugarskoj i Grčkoj većina anketiranih veruje da je ili NATO odgovoran ili da su i NATO i Rusija podjednako odgovorni. Većina anketiranih iz Slovačke i Mađarske takođe nije mišljenja da je rat mahom odgovornost Rusije.

U Bugarskoj i Grčkoj većina ljudi situaciju u Ukrajini vidi više kao krivicu NATO-a, ili podjednako krivicu NATO-a i Rusije.

Jedno od postavljenih pitanja unutar ankete ticalo se direktnog pitanja o odnosima Evropske unije sa Rusijom. Anketirani građani iz Bugarske, Grčke, Slovačke i Mađarske daju prednost diplomatiji i trgovini sa Rusijom  naspram ulaganja u odbranu. Sa druge strane, većina građana iz drugih anketiranih zemalja smatraju da evropske zemlje treba da ulažu u odbranu, umesto da se fokusiraju na trgovinu i diplomatiju sa Rusijom.

Kada je u pitanju odnos prema Rusiji, dok u Evropi generalno dominira stav da se više ulaže u odbranu i bezbednost, većina anketiranih u Bugarskoj i Grčkoj preferiraju diplomatiju i trgovinu sa Rusijom u odnosu na ulaganje u odbranu

Navedeni nalazi nedvosmisleno ukazuju na to da je evropska javnost mnogo više podeljena nego što bi se moglo verovati sadašnjem diskursu o jedinstvenim evropskim odgovorima na rat u Ukrajini.

Anketa je takođe postavila pitanje u kojoj meri i kako Evropljani u anketiranim zemljama podržavaju ili se protive brojnim inicijativama usmerenim na rešavanje ruske invazije na Ukrajinu. Ogromna podrška je zabeležena za slanje humanitarne pomoći Ukrajini (84%), omogućavanje izbeglicama iz Ukrajine da uđu u evropske zemlje (80%) i na njihova tržišta rada (71%).

No, čini se da je Evropljanima najteže da podrže slanje trupa da se pridruže ratu zajedno sa Ukrajinom u operaciji NATO-a (u proseku samo 31% anketiranih podržava ovo). Slično, samo manjina Evropljana je spremna da prihvati veće troškove za energente izazvane sankcijama uvedenih Rusiji (iako ove sankcije i dalje podržava 42% anketiranih).

Širom Evropske unije postoji velika podrška za slanje humanitarne pomoći Ukrajini, pomoć izbeglicama i slanje vojne pomoći

Ubrzano članstvo Ukrajine u Evropsku uniju dobija neto podršku (od 30% do 49%), dok većina anketiranih takođe podržava slanje oružja i vojne opreme u Ukrajinu (58%). Međutim, različitost u stavovima u zavisnosti od zemlje anketiranih posebno se očitava kod mere slanja vojne opreme u Ukrajinu. Ovde ponovo vidimo da su ljudi u Bugarskoj, Grčkoj, Mađarskoj i Slovačkoj uglavnom veoma skeptični u pogledu slanja oružja ili vojne opreme i takođe se oštro protive slanju bilo kakvih trupa u Ukrajinu, iako je tamošnje političko rukovodstvo delimično poslalo oružje.

Šta ove zemlje izdvaja od ostalih evropskih uključenih u ovu studiju? Neke od ovih zemalja su poznate po snažnim istorijskim vezama sa Rusijom, delom zbog verskih veza, delom zbog afiniteta između njihovih levih ili komunističkih partija i Rusije.

Postoji i skepticizam prema Zapadu i NATO-u, ako ne i otvoreni antiamerikanizam. Štaviše, mađarski premijer Orban je obično podržavao Rusiju, a Mađarska do sada nije pristala ni na kakve sankcije za naftu ili gas protiv Rusije. Ipak, javnost u ovim zemljama nastavlja da protestvuje protiv rata i zahteva više akcije od svojih vlada, što znači da se rat pojavljuje kao polarizovano pitanje u nekim evropskim društvima.