Nikad se nismo oslanjali na istraživanja javnog mnjenja, uvek se pokazivalo da greše, i to na štetu SPS-a. Želimo što veći broj glasova, ali isto tako javno kažemo da želimo da nastavimo našu saradnju sa SNS, poručio je u emisiji "Pola sata Demostata" Ivica Dačić, predsednik Socijalističke partije Srbije, nosilac izborne liste "Ivica Dačić - premijer Srbije " i ministar spoljnih poslova  u tehničkom mandatu.

Dačić je kazao da su socijalisti od 2012. na izborima uvek imali rezultat koji je iznad 10 odsto. "Prošle godine smo imali 11.4 odsto glasova, očekujem da će taj trend biti nastavljen", naveo je on.

Lider SPS je odbacio bilo kakvu mogućnost postizborne saradnje sa opozicijom, uključujući Dragana Đilasa. Kako je objasnio: "Osim brojčanih, vrlo su bitna suštinska pitanja naših međusobnih slaganja i neslaganja oko državnih i nacionalnih interesa".

- Koalicioni kapacitet, u suštini, ne znači ništa ako se ne stvore adekvatni uslovi za tako nešto, a nisu to samo brojke u pitanju. Naši odnosi sa Vučićem se nisu zasnivali samo na brojkama, nego su se, pre svega, zasnivali na kompatibilnosti političkih ciljeva, jer, preneću i to da mi nismo bili potrebni za formiranje većine od 2014. godine, ali je za političku stabilnost Srbije to bilo dobro. S druge strane, postoje stranke sa kojima iako imate određenu matematičku mogućnost za saradnju, ta saradnja je praktično nemoguća jer postoje ogromne razlike oko vitalnih nacionalnih i državnih interesa, rekao je Dačić.

Odgovarajući na pitanje kako objašnjava činjenicu da Aleksandar Vučić i SNS stalno od njega traže izjave lojalnosti, sagovornik Demostata je istakao:"Ja sam uvek smatrao da treba da uložimo maksimalno napora da emitujemo poruke zajedništva i da bi taj jedan duh bio mnogo korisniji nego da se insistira na nekim pojediničnim situacijama koje nanose štetu. Tako da i sada isto mislim da treba da se usredsredimo na to da li ćemo imati parlamentarnu i odborničku većinu, kad kažem "da li ćemo imati“, mislim zajedno sa SNS-om. Ako ste primetili moje izjave, one su uvek išle ka tome. Znači, izjave u smislu:“ Cilj nam je da osvojimo parlamentarnu većinu zajedno sa SNS-om“.

Komentarišući "konkurentnost socijalista i naprednjaka, Dačić je naveo:"Tradicionalno je dolazilo do različitih odnosa između birača koji podržavaju SRS, SNS, SPS,  različitih je tu odnosa bilo ali generalno svako se tu obraća svom biračkom telu sa porukama za koje misli da su dobre za to biračko telo. Mislim da to ne treba da nas odvede sa glavne magistrale, a ta glavna magistrala jeste neka strateška saradnja SNS-SPS".

Naš sagovornik se u odgovorima osvrnuo i na parolu "Dačić - premijer".

- Ja mislim da je ta parola prošle godine bila sadržajnija zato što su u isto vreme bili i predsednički izbori.  I ona je bila odraz našeg političkog dogovora tada da podržimo Vučića za predsedničkog kandidata, a da idemo odvojeno na parlamentarne izbore. U uslovima kada idete odvojeno na parlamentarne izbore morate da date određenu političku ponudu za svoje birače, ne možete da idete na parlamentarne izbore sa porukom: „Glasajte za Vučića za predsednika, a za šta mi glasamo na parlamentarnim izborima“? Znači, to je bila ideja da  Vučić predsednik a Dačić premijer jeste najbolje rešenje za političku stabilnost Srbije i mi smo, jednostavno, s takvom politikom nastavili i ove godine jer zaista smatramo da je to ne personalno pitanje nego pitanje kompatibilnosti ciljeva, i  u interesu  je političke stabilnosti i jedinstva države, objasnio je Dačić.

Povodom izjave Aleksandra Vučića da ne može da zamisli situaciju da bude nenaprednjački premijer,  te da bi u tom slučaju podneo ostavku na  predsedničku funkciju, Dačić je rekao: "Mislim da se to ne odnosi na nas. Već je bila situacija u kojoj  sam bio premijer, a imali smo vladu sa SNS-om. To se odnosi na premijera koji bi dolazio iz redova onih koji su apsolutno protiv saradnje sa SNS-om i SPS-om. Ali, on je tu rekao i da ne razmišlja o meni kao o premijeru, što je potpuno razumljivo, zato što on razmišlja o premijeru koji je iz Srpske napredne stranke".

Upitan koja je tajna Socijalističke partije Srbije, koja se stalno regeneriše, iako je bilo dosta procena da će vremenom ta partija da "odumire", lider socijalista je naveo: "Zato što postoji ipak neka ideologija koja odlikuje pripadnost ovoj partiji. Znate, kod mnogih partija vi nemate nikakvu ideologiju, imate samo da li volite šefa partije, odnosno lidera".

- Ideologija SPS-a je kombinacija socijalizma i patriotizma, ali ne onog jednopartijskog modela socijalizma koji je bio u vreme Tita ili Staljina, svejedno, već socijalističkih ideja koje su, kao što znate, u vreme Marksa i Engelsa i nastale na Zapadu. Šta je razlika između komunista i socijalista, socijaldemokrata? Komunisti hoće revoluciju, a socijaldemokrate, socijalisti,  hoće da menjaju postojeće društvo. Mi se sada nalazimo u jednom društvu koje je proisteklo posle Petog oktobra, rekao bih da tada nije bilo  evolucije našeg društva, nego, čak, možda jedne regresije, povratka u prvobitnu akumulaciju kapitala i iz toga je nastajala neka vrsta neoliberalnog kapitalizma. Razlika je možda u tim idejama kako bi mogao taj koncept neokapitalizma da se humanizuje idejama pravedne socijalne politike, a, s druge strane, pitanje patriotizma je tu. Dok se Milošević nije pojavio, u Srbiji se i nije smelo govoriti o srpskim nacionalnim i državnim interesima, istakao je Dačić. 

Komentarišući  to što često pominje Slobodana Miloševiča u aktuelnoj izbornoj kampanji, Dačić je kazao: "Znate kakva je naša ljudska psihilogija? Kako vreme više odmiče vi zaboravljate ono što je bilo loše, a glorifikujete ono što je bilo dobro, ili pravite od toga da je bilo izvanredno. Tako se zaboravlja ono što je bilo loše u unutrašnjoj vladavini Slobodana Miloševića, a dolazi se do toga da je on izgubio život u Haškom tribunalu i da time postaje neki simbol otpora prema nepravednosti međunarodne zajednice".

- Ali, ja stalno ističem, i sada, u vreme kampanje, da su i i Tito i Milošević prošlost, da sam ja sadašnjost, a budućnost su upravo ta deca koja su rođena devedesetih i dvehiljaditih godina i koja imaju jedan potpuno drugačiji pristup. U uslovima 2023, znači "SPS 2023" model, njemu je mnogo bliži "SPS 2050", nego "SPS 1990", tako da je povratak u to vreme praktično nemoguć, napomenuo je sagovornik Demostata.

Upitan šta mu je najbliže - etatizam, egalitarizam, ili "sve pomalo", Ivica Dačić je naveo:"Ako bih mogao da budem taj koji bi upravljao državom, u smislu toga da imam izvršnu vlast, trudio bih se da postoji zaista jedan sistem tržišne privrede, ali  tržišne privrede koja mora da bude korigovana elementima državnog intervencionizma, da bi se pomagalo privredi, bankama, i pojedincima, kao što sada imamo tu situaciju širom sveta. Mi sada imamo državni intervencionizam koji je  odlika socijalističkih pokreta i podržavljenje određenih firmi širom sveta, što je opet odlika socijalističkih partija. A, s druge strane, pokazalo se, čak su i Njuzviku napisali:Sad smo svi pomalo socijalisti. Znači, ja ne bih bežao od toga, da država može da pomogne da se ostvari pravednija raspodela državnog bogatstva".

Osvrćući se na konstataciju da se često zaboravlja da je kao ministar unutrašnjih poslova u vreme DOS-ovih vlada iz Brisela dobio pohvalu kako je MUP radio efikasno i dobro, zbog čega je Srbija dobila viznu liberalizaciju, Dačić je rekao: "To je taj paradoks. Ja sam to stalno podbadao ove navodne proevropske stranke. Kakvi su oni proevropljani, kad smo Vučić i ja napravili veće napretke u evropskim integracijama nego oni. Vizna liberalizacija se temeljila na tome da smo mi ispunili sve što je od nas bilo traženo, i građani od tada mogu da putuju u EU bez viza.  Sećate se da smo mi posle Briselskog sporazuma, ja sam tada bio predsednik Vlade, otpočeli pregovori Srbije o članstvu u EU".

Upitan smatra li da će Ohridski sporazum biti deo Poglavlja 35 u pregovorima o članstvu Srbije u Uniji, Ivica Dačić je ukazao:"U suštini, oni su uvek i hteli da kroz Poglavlje 35 na neki način vrše jednu zajedničku koordinaciju procesa dijaloga s Prištinom i procesa evropskih integracija. Taj tehnički deo evropskih intgracija je isključivo vezan za reforme i kriterijume koje treba da ispunite kad su određena poglavlja u pitanju, znači Poglavlje 35 se odnosi na nešto što je van svega toga, a do sada se  odnosilo na napredak u dijalogu. Ovo je sporazum koji govori o normalizaciji, a ne o priznanju. Ovde postoji kombinacija bilateralnih očekivanja određenih zemalja da mi treba da priznamo Kosovo, i ono što je realna situacija, a to je da postoji pet zemalja EU koje ne priznaju Kosovo".

Povodom nedavnog susreta sa šefom ruske diplomatije na marginama samita OEBS-a u Skoplju, Dačić je rekao:"Prvo, Lavrov nije pozvan prošle godine, u Poljskoj je bio taj samit OEBS-a. U poslednjih godinu. dve, tri, postoji potpuna blokada rada OEBS-a, OEBS funkcioniše po principu konsenzusa. I upravo zbog toga su zapadne zemlje inicirale, one su ohrabrile Severnu Makedoniju da pozove Lavrova, oni ga nikad ne bi pozvali sami. Međutim, Ukrajina i još neke baltičke zemlje otkazale su učešće na visokom nivou. U toj situaciju da ne bi ispalo da su svi s radošću dočekali Lavrova bilo je nekih eskivaža, Blinken je bio, ali kada je došao Lavrov onda je on otišao, nije bilo bilateralnih susreta. Sijarto i ja smo bili u sali, osim tih istočnoevropskih zemalja koje su bliske s Rusijom,  jedino su Mađarska i Srbija, bile u sali dok je Lavrov govorio, na nivou ministara. Bilo bi zaista veoma nepristojno i bezobrazno od nas da se pridružimo tom nekom bojkotu. Zahvaljujući dolasku Lavrova su neke stvari pomerene - određen je predsedavajući sledeće godine (Malta),nisu ni mogli da donesu tu odluku do sada, i dogovoreno je produženje mandata za ove neke funkcije. Znači, ipak je ostvaren mali napredak. Međutim, i dalje postoje ti dvostruki standardi i ne znam kakva će biti budućnost tih multilateralnih organizacija".

Odgovarajući na pitanje šta u političkom smislu znači pojam "diversifikacija", koji je predsednik Srbije pomenuo i na svečanosti povodom pokretanja gasnog interkonektora sa Bugarskom, Ivica Dačić je naglasio: "To je inače cilj svake zemlje da ima diversifikaciju, da ne zavisi ni od jednog izvora, to je suština".

- Mi smo do sada zavisili samo od jednog izbora, a to je bila ukrajinska ruta za gas iz Rusije. I kada je to postalo nemoguće, došlo se u situaciju da se razmišlja o Južnom toku, a taj Južni tok je Bugarska zaustavila, pa je onda došlo do Turskog toka. Mi nismo delovi sada nijednog drugog međunarodnog projekta. Mi gas možemo da nabavljamo samo na slobodnom tržištu, na berzi, ili preko interkonektora kakav je ovaj sada sa Bugarskom. Čuli ste da predsednik kaže da treba da se grade i na drugim nekim stranama, i to je dobro. Imali smo mi ponudu -  Bajden je govorio to i Vučiću i meni više puta, i to kad je bio potpredsednik SAD, o potrebi da kupujemo njihov tečni gas. Prvo, on je mnogo skuplji nego ovaj,  a drugo nemate logistiku za tako nešto, to se oslanjalo na to da će biti izgrađena neka postrojenja na Krku, od toga nije bilo ništa, a vi morate da rešavate probleme u vezi sa gasom na dnevnom nivou. Dobro je da postoji diversifikacija, treba da je imate i u drugim oblastima, na primer, da vidite odakle dolazi nafta, da li su to sigurni izvori, objasnio je predsednik SPS.

"Nećemo žrtvovati nacionalne interese" 

Upitan da li je Srbiji realno mesto samo na Zapadu, kada pogledamo i ekonomiju i stil života građana Srbije, Dačić je kazao: "mi treba da imamo dobre odnose sa svima. Naravno da nam je strateški interes da budemo članovi EU, to je geografski i logično, mi tu pripadamo, s druge strane, morate da vodite računa i o nacionalnim i o državnim interesima. Niko sigurno ne bi ušao u EU a da žrtvuje nacionalne interese".