Dok deo zainteresovane javnosti spekuliše i dokazuje kako i zašto je nastala Srbija 21, zašto razmatranje smisla njenog postojanja ne podići na viši nivo ostvariv ako Vučić proceni da za tim ima potrebe. 

Upućeni kažu da bi Srbija 21 mogla da pređe cenzus od tri odsto, na ovaj ili onaj način, odnosno bez pomoći glasača i smpatizera SNS što je manje verovatno ili uz tu pomoć što je verovatnije.

Neki su spremni i da trvde da je upravo zbog te organizacije, koja je nedavno saopštila da će izaći na izbore, cenzus i spušten sa pet na tri odsto.

Uz to, iako još uvek zajednički ne nastupaju, spajanje Srbije 21 i takozvanog evropskog bloka na čijem građenju radi Bojan Koštreš iz Lige socijaldemokrata Vojvodine (zasad su tu Stranka moderne Srbije i Građanski demokratski forum, poziv je dobio i Nebojša Zelenović, gradonačelnik Šapca i lider Zajendo za Srbiju), je izvesno. Verovatno, neki kažu sigurno, jer su glasovi biračkog tela LSV iz Vojvodine neophodni za prelazak cenzusa. 

Dakle, Vučić sebi pravi opoziciju, spremi su mnogi da tvrde. Ima i onih koji smatraju da Srbiji 21 ne treba oduzimati pravo na samostalnu odluku o izlasku na izbore, tačnije da niko ne može da tvrdi da osnivači Bojan Đurić i Ivan Andrić nisu bez ikakavog uticaja odlučili da oprobaju snagu na izborima.

Iz Srbije 21 tvrde da nisu Vučićeva opozicija i sa tim se možemo saglasiti jer oni zaista to neće ni biti. Oni će biti opozicija Savezu za Srbiju i sa tih pozicija će verovatno nastupati.

Kritike koje će eventualno upućivati vladajućem režimu mogle bi se odnositi na izostanak pravih evropskih integracija i reformi što ni na koji način neće štetiti naprednjacima, ali će verovatno pokolebati zagovornike prisupanja Srbije EU koji se time bave površno i ne prave razliku između onih koji zaista priželjkuju članstvo ove zemlje u EU, i onih koji se time profesionalno i po političkom zadatku bave i govore o tome.

Ovi prvi već odavno znaju da je člantsvo u EU daleko iz mnogo razloga, dok ovi drugi napamet naučenom pesmicom u par strofa o EU, njenim vrednostima koje se ovde ne poštuju a kojima bi trebalo da težimo, samo podgrevaju davno ugašeni plamen evropskog poleta među građanima. Za takvo stanje nije kriva Srbija 21 već antievropska i evroskeptična opozicija, preciznije članice Saveza za Srbiju. A svako mora da ima pravo da takve anomalije Saveza koristi.  

U takvoj situaciju, u kojoj vlast već godinama ne sprovodi integracijske reforme, jer zna da je članstvo daleko, ali i zbog toga što se do skora EU bavila sobom i nije, niti sada može na bilo koji način da kazni “neposlušne” kandidate za člantsvo, sve trpeći ih jer međusobno ne ratuju, Vučić može da radi šta god poželi.

A ovog puta je moguće je da je poželeo da zamaže oči ovdašnjoj i EU javnost opcijom koja se više od svih, pa i njega samog, zalaže za EU. U tome mu, svesno ili nesvesno, pomažu i pojedini evropski parlamentarci koji se, prema nezvaničnim saznanjima, na sastancima tela Evropskog parlamenta, ne ustručavaju da pozitivno govore i pruže jasnu podržu upravo Srbiji 21. 

Ali, kao što rekosmo na početku, zašto stvari ne bi malo i zabiberili. Zašto stati na tome da će Srbija 21 u paralemntu biti opozicija Vučiću, pored Šapića i Šešelja, kojima se takođe predviđa prelazak cenzusa.

Zašto ne pomisliti da će Vučić Srbiju 21, verovatno posle “dugih i mukotrpnih pregovora” uvesti u narednu vladu. Srbija 21 i SPS Ivice Dačića biće Vučiću potrebni i za promenu Ustava, ako do nje bude došlo, ali i za raspisivanje referenduma koji je najavljivao. Tu nije samo reč o potrebi dvotrećinske većine u parlamentu već i njene ideološke šarenolikosti.  

Na taj način Vučić dolazi u nekadašnju Tadićevu poziciju. Nasuprot sebe odnosno svoje stranke i koalicionih partnera u parlamentu ima samo antievropejce (Ne računajući LDP koji je bio koalicioni partner u Beogradu), što njega jasno, za neupućene, čini proevropski orijentisanim. Ako pritom mesto ministra za evropske integracije nameni nekom od lepih evropskih lica iz Srbije 21....