Novinar Boško Jakšić kaže da kosovski problem nije stranačko ili personalno pitanje, već par ekselans državno pitanje, te da bi opozicija trebalo da podrži Vučića u njegovom rešavanju. 

„Opoziciji zameram što ne podržava Vučića oko Kosova... Kod opozicije mi nedostaje taj deo državotvornosti. Hajde da rešimo jednom kosovski problem. Vučić ima 1001 razlog koji daje da posle toga možeš da ga rušiš, ali ga podrži oko Kosova. Svi mi znamo da bi ovoj zemlji laknulo kada bi rešila kosovski problem“, naveo je Jakšić. 

Jakšić kaže da je Srbija rezervoare strpljenja u velikoj meri istrošila i da bi ga čudilo da Zapad želi da se na nekakav dogovor o Kosovu, koje je alfa i omega srpske unutrašnje i spoljne politike, čeka još jednu deceniju.

„Čini mi se da to strpljenje sada, u uslovima ukrajinskog rata, neće biti toliko dugo kao do sada, da neće moći da se meri godinama. U krajnjoj liniji, ja svoj optimizam oko Kosova gradim, možda na pogrešnoj premisi, na izjavi Gabrijela Eskobara da se kod kosovskog pitanja radi o nedeljama, a ne mesecima ili godinama“, rekao je Jakšić. 

On je istakao da sada u regionu imamo ozbiljan angažman Amerikanaca koji je sada, za razliku od vremena Trampove administracije, u koordinaciji za Evropskom unijom. 

„SAD više ne ide solo, kao što je išla u Trampovo vreme. I sama ta činjenica da Amerikanci i Evropljani idu zajedno podiže nivo ozbiljnosti situacije, a ja nisam siguran da smo mi u svakom trenutku u stanju da prepoznamo koliko je sve to ozbiljno“, rekao je Jakšić. 

Procenio je i da je SAD svuda u region poslala ambasadore koji su „diplomatske foke“, ljudi koji imaju direktna iskustva u regionu i koji, za razliku od prošlih vremena, vode politiku koja se formuliše u Stejt departmentu i imaju jasne ciljeve koje treba da obave dok su ovde. 

Upitan da li bi SAD, kad je reč o sankcijama Rusiji, progledala Srbiji kroz prste ukoliko bi napravila suštinski iskorak na temi Kosova, Jakšić je rekao da je jasno da je Kosovo ključno pitanje i da se sada jasno kaže da je priznavanje Kosova preduslov ulaska Srbije u EU. 

On navodi da ne veruje da će priznavanje biti bilateralno, jer bi to bilo političko samoubistvo za bilo kog političara u Srbiji. 

„Meni se, i pre nego što je stigao ovaj francusko-nemački predlog, činilo realnim rešenje da se Kosovo pusti u UN, da ne morate da potpisujete bilateralni sporazum i da se na taj način i jednima i drugima otvori put ka EU“, rekao je Jakšić. 

Govoreći o problemu sa tablicama na KiM, rekao je da nijedno tehničko pitanje nije tehničko – pozivni broj, tablice, diplome... već da su sve to mali koraci ka državnosti Kosova, dok se javnost zavarava da nikada nećemo priznati nezavisnost.

On je naveo da su SAD pojačale svoj angažman za rešavanje kosovskog pitanja, da to čini i EU, dok, s druge strane, Rusija, koja ima enormni uticaj u srpskoj javnosti, podržava status kvo.

Na pitanje da li je status kvo za Srbiju loš, Jakšić je odgovorio: 

„Kada bi javnosti bilo rečeno - da li ste spremni da živite kao Palestinci i Izraelci, da decenijama pregovarate i da se ništa ne dogovorite i da svako plaća svoju cenu, ne znam šta bi bio odgovor. Ovako imamo dadiljanje iluzije da nešto može da se napravi, a ne može, to je kao iluzija za utakmicu sa Brazilom“, rekao je Jakšić.

Jakšić je ocenio i da postoji novi senzibilitet SAD i EU prema sprskoj poziciji, posebno nakon što je počeo rat u Ukrajini, dok su se naznake promene stava prema Srbiji pojavile onog trenutka kada je na Zapadu detektvovan rastući uticaj Rusije.

„Ja sam zahvalan Rusiji, jer da nije bilo malignog uticaja Rusije, Zapad bi nastavio da se ponaša učmalo, kao i godinama, u skladu sa teorijom stabilokratije Angele Merkel gde je sve bilo dopušteno samo da ne dodje do sukoba na Balkanu. A onda su Rusi svojim agresivnim delovanjem razbudili Zapad, a ukrajinski rat je trešnja na šlagu i sad smo u crno-beloj situaciji“, naveo je on. 

Tumačenje da je Rezolucija EP neobavezujuća je zavaravanje 

Komentarišući rezoluciju Evropskog parlamenta u kojoj se od Srbije traži da uskladi spoljnu politiku sa EU i uvede sankcije Rusiji, Jakšić je rekao da EP jeste pozornica stranačkih nadmetanja, ali da je ovu rezoluciju podržao veliki broj poslanika i da je glasanje bilo nadstranačko. 

Tumačenje da je rezolucija neobavezujuća je samo zavaravanje, navodi Jakšić. 

„Zavarava se onaj ko smatra da takva rezolucija nema uticaj na kreiranje evropske politike kada dođe do Evropske komisije, jer u EK moraju da vode računa šta kaže EP. Zapad radi veoma sistematično, setimo se kako su se zavodile sankcije Jugoslaviji. Zapad kada donese neku odluku, upozori jednom, dva puta, malo zaoštri pretnje, onda pušta neko vreme, i onda te lupe sankcije“, naveo je Jakšić i dodao da Rusi, s druge strane, rade na živo, bez anestezije. 

Ocenio je i da sada nije vreme za političku neutralnost, ali je i istakao da Srbija i nije politički neutralna jer se odavno opredelila da je njen spoljno-politički cilj EU.  

Kaže i da, kad je reč o odnosu prema sankcijama Rusiji, očigledno nije dovoljno da Srbija u UN glasa za rezolucije koje ne idu Rusiji u korist, te da Zapad očekuje mnogo više gestova solidarnosti i identifikacije sa spoljnom politikom od onoga što je Srbija do sada uradila.

Kad je reč o vojnoj neutralnosti, Jakšić podseća da nam to niko nije priznao, ali da je tolerišu i Istok i Zapad. 

Upitan ko bi u Evropi, mimo Orbana, mogao da ima malo veći senzibilitet za Srbiju, Jakšić je rekao da je vrlo simptomatično da su naši saveznici, oni koji najviše podržavaju integracije Srbije u EU, iliberalni režimi, od nacionalista i desničara kakav je Viktor Orban do gotovo neofašističke desnice u Italiji Đorđe Meleoni. 

„Čime se lud ponosi toga se pametan stidi“, rekao je Jakšić. 

Govoreći o ratu u Ukrajini, Jakšić je rekao da Rusiji nanosi nepopravljivu štetu to što je deset miliona Ukrajinaca bez struje i grejanja, jer je to direktan udar na stanovništvo koji je na granici ratnog zločina.

On je rekao i da lideri Rusije i Ukrajine, Vladimir Putin i Volodimir Zelenski, nisu za poređenje, ocenivši da je Putinova pozicija i dalje nedodirljiva, dok Zelenski nije značajan političar, te da su njegovi politički stavovi u velikoj meri doprineli da se Ukrajina podmetne i da danas plaća cenu nečega što lako može da se pretvori u rat do poslednjeg Ukrajinca.

Govoreći o odnosu Rusije i Kine, Jakšić je rekao da tu nikada nije postojalo iskreno prijateljstvo dva komunistička režima, ni u vreme Sovjetskog Saveza, a ni danas. 

„Postoji dubok zazor i Kineza od Rusa, a još više Rusa prema Kinezima. Tako da, ja mslim da ova situacija izbacila Kinu kao velikog dobitnika ukrajinske krize, jer je Putin primoran da se obraća Kini, ali se neobraća sa pozicije velikog brata, pre bih rekao da je Si veliki brat koji čini ustupke Rusima, a Kinezi će znati dobro to da naplate“, rekao je Jakšić.