Ruski špijuni su mesecima planirali zauzimanje Kijeva i zbacivanje ukrajinske vlade i predsednika Volodimira Zelenskog, ali je plan propao. Pripadnici FSB-a, naslednice KGB-a, čiji domen uključuje unutrašnju bezbednost u Rusiji, ali i špijunažu u bivšim zemljama sovjetskog saveza, proveli su decenije špijunirajući Ukrajinu, u pokušaju da preuzmu njene institucije i onemoguće bilo kakav zaokret prema zapadu. Nijedan aspekt FSB-ove obaveštajne misije izvan Rusije nije bio važniji od zadiranja u svaki segment ukrajinskog društva. Pa opet, služba nije uspela da onesposobi ukrajinsku vladu ili da svrgne Volodimira Zelenskog s vlasti. Njeni analitičari nisu uspeli da procene koliko snažno će Ukrajina odgovoriti ili su to razumeli, ali nisu mogli, ili nisu hteli, da prenesu jasnu poruku ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

Kako je propao plan Rusije da zauzme Kijev i sruši ukrajinsku vladu i predsednika pokazuju materijali do kojih su došle ukrajinske i druge bezbednosne službe, a koje je pregledao i Vašington post. Materijali nude redak uvid u aktivnosti FSB-a, službe koja snosi ogromnu odgovornost za propali ratni plan. Zapravo, porazi ruske vojske u Ukrajini samo su u velikoj meri zasenili neuspehe FSB-a. Vašington post je razgovarao i sa bezbednosnim zvaničnicima u Ukrajini, SAD i Evropi koji su, pod uslovom da ostanu anonimni, otkrili tajne operacije. Kako su naveli, plan FSB-a bio je zasnovan na ideji da će brzi napad srušiti vladu za nekoliko dana, a da će Zelenski biti zarobljen, ubijen ili u egzilu. Nakon toga je samo trebalo formirati prorusku vladu.

^{Foto: A.Savin, CC BY-SA 3.0, via Wikimedia Commons}

Rusija računala na pomoć ogromne mreže agenata u ukrajinskoj službi 

Dosijei u koje je Vašington post imao uvid pokazuju da se jedinica FSB-a odgovorna za Ukrajinu uvećavala u mesecima koji su prethodili ratu i da je računala na podršku ogromne mreže plaćenih agenata u ukrajinskom bezbednosnom aparatu. Neki su se povinovali i sabotirali odbranu Ukrajine, dok se čini da su drugi stavili u džep novac koji su dobili od Rusa, ali nisu izvršavali naloge Kremlja kada su borbe počele.

Naime, planovi FSB-a i napori ukrajinskih bezbednosnih agencija da ih osujete – uz podršku CIA, britanske MI6 i drugih zapadnih obaveštajnih službi – deo su rata u senci koji se vodio paralelno sa vojnom kampanjom Rusije. To je sukob koji je bio u toku mnogo pre invazije 24. februara, a njegove borbene linije su zamagljene zamršenim, preklapajućim istorijama ruskih službi i ukrajinskih kolega, koji su počeli kao potomci KGB-a iz sovjetske ere. Ukrajinska služba bezbednosti (SBU) je direktni naslednik KGB-a i zapošljava veliki broj oficira koji su prošli obuku na akademiji KGB-a u Moskvi. Strah od lojalnosti čak i višeg osoblja Rusiji izvor je stalne anksioznosti. Ukrajina je u nekoliko navrata pokušavala da počisti svoje redove, a za to je u jednom trenutku angažovana i CIA. Tokom sukoba sa Rusijom nekoliko visokih oficira SBU optuženo je za izdaju. Među njima je i bivši šef administracije agencije u Hersonu, koji je optužen da je naredio podređenima da napuste svoja radna mesta dok su ruske snage ulazile u region. Prošlog meseca ukrajinske vlasti su uhapsile još jednog službenika SBU, Olega Kuliniča, koji se tereti da u noći pre ruske invazije nije preneo obaveštajne podatke koji su upozoravali da je ruska vojska na Krimu spremna da pokrene napad. Ivan Bakanov, direktor SBU i prijatelj Zelenskog iz detinjstva, postavio je Kuliniča u više činove službe. I on je smenjen. Sve u svemu, Ukrajina je uhapsila više od 800 ljudi za koje se sumnja da su pomogli Rusiji kroz sabotažu ili izviđanje.

^{Foto: Printscreen Youtube}

Šta se dešavalo pre 24. februara

Ako je prioritet bezbednosnih službi razumevanje Ukrajine, a vojni plan je zasnovan na tom razumevanju, kako su Rusi mogli tako da pogreše?

Među pripadnicima FSB-a koji su planirali da dođu u Kijev krajem februara kako bi nadgledali instaliranje proruske vlade bio je i Igor Kovalenko, koga je Ukrajina identifikovala kao višeg oficira FSB u Odeljenju za operativne informacije. Kovalenko je godinama bio glavni koordinator za neke od najistaknutijih ukrajinskih političara i vladinih zvaničnika na platnom spisku Kremlja, uključujući članove proruske opozicione partije kojom je predsedavao Viktor Medvedčuk, blizak Putinov prijatelj. U poruci podređenom u FSB-u iz 18. februara Kovalenko je sugerisao da je bacio oko na stan u okrugu Obolon u Kijevu, u kojem je stanovao doušnik FSB-a, inače zaposlen u ukrajinskoj vladi. Doušnik je kasnije priveden i priznao je da mu je FSB dao instrukcije da napusti Kijev nekoliko dana pre invazije zbog svoje bezbednosti, ali da ostavi ključ od stana. Na kraju, Kovalenko nije došao u Kijev niti je iko uzeo ključeve od tog stana. I drugi doušnici koji su privedeni su ispričali slične priče, navodeći da su im iz FSB-a rekli da će sve biti drugačije kada se vrate u Kijev. FSB-ov tim koji je trebalo da počne operacije u Kijevu morao je da odustane od plana kada je ruska vojska počela da se povlači.

Kovalenko je viši zvaničnik u jedinici FSB-a čiji je glavni zadatak godinama bio da osigura servilnost Ukrajine prema Moskvi. Departman vodi Sergej Beseda, koji je počeo svoju karijeru u KGB-u, a poznat je po tome što je 2013. godine hrabrio bivšeg predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča da nasilno uguši proteste na Majdanu. Janukovič je na kraju otišao u Rusiju sa grupom savetnika za koje se sumnja da su sa Besedom planirali da u godinama koje slede vrate prorusku vladu na vlast u Ukrajini. Taj projekat se izgleda zahuktao dve godine uoči početka ovog rata. Naime, 2019. godine FSB je počeo ekspanziju na Ukrajinu, a grupa koja je radila u toj zemlji porasla je sa 30 na 160 oficira, koliko ih je bilo prošlog leta. To tvrde ukrajinski obaveštajci koji su presreli komunikacije. U početku je plan bio da se povrati ruski uticaj u Ukrajini, da bi na kraju Rusija promenila fokus od uticaja na događaje u Ukrajini do potpunog preuzimanja zemlje.

Rusi pripremili dve vlade

U sklopu plana, tvrde Ukrajinci, FSB je pripremio najmanje dve različite proruske vlade koje bi bile u igri da dodju na vlast, a ne samo jednu kako su verovali britanski obaveštajci. Nije sasvim jasno zašto je Rusija mobilisala dve različite grupe, iako je najverovatnija teorija da je Putin želeo da ima više opcija na raspolaganju.

Jedna vlada je bila postavljena u Belorusiji i u njenom centru je bio Viktor Janukovič. Avion bivšeg predsednika Ukrajine je 7. marta sleteo u Minsk i Janukovič je ubrzo potom objavio otvoreno pismo Zelenskom u kojem je rekao da je „njegova dužnost da zaustavi krvoproliće i da pregovara o miru po svaku cenu“. U narednim danima Janukovičev šef bezbednosti razgovarao je tri puta sa visokim zvaničnikom ukrajinskog odeljenja FSB-a, prema informacijama koje su presrele ukrajinske obaveštajne službe.

Foto: Kremlin.ru, CC BY 4.0, via Wikimedia Commons

Druga vlada, u kojoj su bili brojni članovi bivšeg Janukovičevog kabineta, okupila se na jugoistoku Ukrajine, na teritoriji koju su u prvim danima rata okupirale ruske snage. Među njima je bio i Oleg Carov, nekada jedan od vodećih ljudi Janukovičeve Partije regiona. On je na Telegramu objavio da se nalazi u Ukrajini, napisavši da će Kijev biti oslobođen fašista.

Kako su sve obaveštajne službe pogrešile u proceni

Rusija je prošle godine ubrzala vojnu mobilizaciju, što je podstaklo zapadne bezbednosne službe da reaguju. Direktor CIA Vilijam Berns je 12. januara stigao u Kijev sa detaljnim dosijeom o planovima Rusije, kako bi ubedio Zelenskog i njegov najuži krug da je rat neizbežan. Međutim, pripadnici ukrajinske bezbednosne službe su smatrali da Rusi ne planiraju rat velikih razmera. Poslednje nedelje pre invazije bile su obeležene nizom kontradiktornih obaveštajnih izveštaja i zbunjujućih signala evropskih zvaničnika. Britanska vlada je dva dana nakon posete direktora CIA objavila da ima informacije da Rusija hoće da instalira proruskog lidera u Kijevu i da razmatra okupaciju ili invaziju. U isto vreme, ukrajinske službe bezbednosti su dobile indikacije da su operativci FSB direktno komunicirali sa ruskom vojnom avijacijom, što je bilo veoma indikativno. Ispostavilo se, tačno, jer je vojna avijacija odigrala značajnu ulogu tokom prvih dana invazije, u zauzimanju aerodroma u Hostomelu, u predgrađu Kijeva, koji je trebalo da bude ključno čvorište za napad na prestonicu. Međutim, bilo je obaveštajaca koji su verovali da Rusija nije spremna za rat punog obima, dok su i evropski zvaničnici bili skeptični.

Skoro sve svetske službe bezbednosti napravile su pogrešne procene. Američke špijunske agencije bile su pronicljive u vezi sa Putinovim namerama, ali su potcenile sposobnost Ukrajine da izdrži napad - greška koja je doprinela početnom oklevanju Sjedinjenih Država da pošalju teško i sofisticirano oružje. Ukrajinske službe su, sa druge strane, smatrale da su ruske snage nepripremljene za borbu u punom obimu. Ruski obaveštajci su imali nepouzdane izvore i nisu iznosili Putinu činjenice o situaciji u Ukrajini. U materijalima postoje dokumenta koja dodatno doprinose misteriji pogrešnih proračuna Rusije. Naime, ankete sprovedene za FSB pokazuju da je veliki deo ukrajinskog stanovništva bio spreman da se odupre ruskom napadu i da je zapravo bilo neosnovano očekivanje da će ruske snage biti dočekane kao oslobodioci. Uprkos tome, kako su za Vašington post rekli zvaničnici, FSB je nastavio da prenosi Kremlju ružičaste procene da bi narod u Ukrajini pozdravio dolazak ruske vojske.

Ima li posledica za FSB zbog loše procene

Teško je utvrditi da li bilo ko iz ruske službe trpi posledice zbog loše procene uoči rata u Ukrajini. Američki i drugi obaveštajci su skeptični kad je reč o izveštajima da je Beseda, odgovoran za ukrajinsku direkciju FSB-a, degradiran ili čak uhapšen. Nema informacija koje sugerišu da se bilo koji od šefova ruskih špijuna suočio sa takvim posledicama.