Sagovornici Demostata, doktori i medicinski tehničari zaposleni na Vojnomedicinskoj akademiji koji su zamolili da ostanu anonimni, nezadovoljni su opštom situacijom u toj ustanovi, a pored manjka kadrova, među najveće probleme ubrajaju duge liste čekanja, povremeni nedostatak lekova i sanitetskog materijala, niske plate, lošu komunikaciju sa Ministarstvom odbrane…

Oni ističu da ne postoji briga države za VMA i jasan plan za budućnost te bolnice koja, kako navode, ima i finansijske probleme.

Plate lekara i medicinskih radnika nisu zadovoljavajuće, ali to nije osnovni razlog zbog kog vrhunski stručnjaci odlaze sa VMA, tvrde zaposleni sa kojima smo razgovarali.   

Naime, kako navodi iskusni doktor specijalista, doktori srednjih godina u najboljoj snazi odlaze sa VMA ne samo zbog loših plata, već i zbog loših odnosa i zato što ne mogu da napreduju, ni kad je reč o stručnom usavršavanju ni u vojničkoj hijerarhiji. 

Najveću odgovornost za to, ocenjuje naš sagovornik, snosi uprava VMA na čelu sa načelnikom,  pukovnikom prof. dr Miroslavom Vukosavljevićem.  

„Na VMA se skoro više i ne zapošljavaju specijalisti sa dugogodišnjim stažom koji su se iskazali u nekim drugim civilnim zdravstvenim ustanovama, ali zato sa VMA odlazi ko god može”, navodi on. 

Različiti aršini Uprave VMA za doktore pred penzijom  

Ipak, pojedini doktori koji su ispunili uslove za penziju nerado odlaze. 

Neki od njih bi, prema rečima drugog doktora sa kojim smo razgovarali, želeli da nastave rad na VMA na ugovor o delu ili privremenim i povremenim poslovima, ali im to, kako tvrdi, „ne dozvoljava rukovodstvo”. 

„Ako nisi podoban za aktuelno rukovodstvo, moraš u penziju. Ako klimaš glavom, onda možeš da ostaneš. A na mesto nepodobnih dolaze podobni. O tome se odlučuje na osnovu ličnih stavova prvog čoveka VMA i pojedinaca iz njegovog okruženja. VMA je toliko urušen, da je sad pitanje kome ćete pasti u ruke ako se razbolite”, tvrdi naš sagovornik.

On dodaje da je načelnik VMA napravio krug svojih ljudi, a da su oni koji ne pripadaju tom krugu nepodobni, nebitni ili zastrašeni. 

Kardiohirurg, doktor Svetislav Tišma, koji je na VMA radio oko 30 godina, a sada je u penziji, kaže za Demostat da je činjenica da pojedini doktori, iako žele, ne mogu da dobiju pravo da nastave da rade nakon što ispune uslove za penziju.  

Naglašava, međutim, da ima i kolega koji vrlo brzo dobiju to rešenje ili čak i pre ispunjenja uslova za penziju znaju da će nastaviti da rade. 

Kako objašnjava, konačnu odluku o produženju radnog odnosa potpisuje ministar odbrane, ali do tog potpisa se dolazi preko odluka više instanci koje mogu da opstruišu proces, među kojima su i načelnik klinike, te načelnik VMA. 

„Da li su razlozi lični animoziteti ili jednostavno smatraju da mlađi ljudi treba da dođu na ta mesta, verovatno je od slučaja do slučaja”, naveo je doktor Tišma. 

Zaposleni na VMA preopterećeni, nedostaju kadrovi 

Doktor Tišma ističe da Vojnomedicinskoj akademiji nedostaju svi medicinski kadrovi, od medicinskih tehničara do doktora specijalista, kao i da su sve klinike preopterećene. 

„Zaposleni u angio-sali dolaze i kada nisu u smeni da bi odradili posao”, navodi doktor Tišma. 

Kad je reč o novim kadrovima, doktor Tišma kaže da među njima ima vrhunskih profesionalaca, ali i neadekvatnih ljudi i onih koji dolaze preko veze.

Ipak, Tišma ocenjuje da sada sa VMA kadrovi u najvećoj meri odlaze iz ekonomskih razloga i činjenice da mogu da se zaposle na boljim mestima, sa manje pritisaka. 

Država nema strategiju za VMA 

Osim kadrova, veliki problemi na koje ukazuju zaposleni na VMA su i povremene nestašice sanitetskog materijala i lekova, odnosno činjenica da pacijenti nekada moraju sami da kupuju lekove, duge liste čekanja, kao i zaostajanje po pitanju tehnike i inovativnih terapija.

Sagovornici sa VMA koji su želeli da ostanu anonimni tvrde da Uprava VMA nema kvalitetnu komunikaciju sa Ministarstvom odbrane, a da država nema jasan plan i strategiju i da neguje „maćehinski odnos” prema VMA, te da se zato ustanova nalazi u procepu, a da zaposleni ne znaju da li će opstati ili će se ugasiti. 

Na pitanje zašto je tako, naši sagovornici odgovaraju „zbog pogrešnih ljudi na pogrešnom mestu” jer, kako ocenjuju, nedovoljno stručni i kvalifikovani ljudi rade na odgovornim pozicijama, zbog čega trpe i zaposleni i pacijenti koji se leče na VMA.

„Na glavne pozicije treba da dođe neko ko je odgovoran, ko bi VMA shvatio kao svoju drugu kuću, a ne kao kuću za ličnu promociju i nipodaštavanje ljudi ispod njega”, kaže jedan od sagovornika, dugodišnji doktor specijalista. 

Penzionisani doktor Tišma, pak, ocenjuje da je jedan od osnovnih uzroka problema činjenica da VMA nema dovoljnu samostalnost i svoj račun, sa kojeg bi ustanova mogla da podiže sredstva za hitne nabavke, te apeluje da se to u narednom periodu promeni. 

I on smatra da država nema plan za budućnost VMA i da zaposleni već dugo vremena ne znaju na čemu su. 

Deo odgovornosti za to snosi načelenik VMA, deo ministar vojni i država, kaže doktor Tišma. 

On rešenje vidi u tome da se na odgovorne funkcije postave ljudi koji nemaju drugi interes do napretka VMA, da dobiju šira ovlašćenja, da VMA ima svoje finansije i svoj račun za hitne slučajeve, ali i internu kontrolu. 

Bez odgovora Uprave za vojno zdravstvo i načelnika VMA 

Vojnomedicinska akademija osnovana je 1949. godine i od tada do danas je promenila šest lokacija.  

Zgrada VMA na Banjici je počela sa radom 1. januara 1982. kao jedna od najmodernijih klinika na svetu i brzo postala simbol Beograda, ali i simbol za vrhunsku medicinsku instituciju sa odličnom međunarodnom reputacijom. 

Današnja zgrada VMA planirana je i građena za potrebe tadašnje SFRJ, koja je, ilustracije radi, prema rezultatima poslednjeg popisa iz 1991. godine, brojala 23,5 miliona stanovnika i nakon čijeg raspada je nastalo šest novih država. 

Naši sagovornici kažu da je VMA najbolje funkcionisao pre raspada SFRJ, a da je nakon toga ciklično bilo uspona i padova, ali da sve u svemu VMA polako tone. 

^{Foto: Printscreen Youtube (Nova S)} 

Demostat nije dobio odgovore na pitanja koja smo postavili načelniku VMA, pukovniku profesoru dr Miroslavu Vukosavljeviću i Upravi za vojno zdravstvo pri Ministarstvu odbrane, koja je zadužena za VMA.

Između ostalog, pitali smo da li treba zadržati iskusne lekare koji ispunjavaju uslove za penziju, ali žele da nastave da rade, posebno sada kada je u Srbiji izražen deficit iskusnih kadrova. 

Pitali smo i da li je tačno da sa VMA odlaze vrhunski doktori i medicinski radnici i šta će institucija uraditi da to predupredi. 

Postavili smo pitanja koji je plan države za VMA u narednom periodu, da li se planiraju nova ulaganja u kadrove, infrastrukturu, tehniku, dokle se stiglo sa najavljenom rekonstrukcijom…

Odgovore na pitanja nismo dobili, ali je pet dana nakon što smo ih poslali načelnik VMA dao veliki intervju listu Politika. 

U tom intervjuu, dr Vukosavljević je, između ostalog, naveo da se liste čekanja na intervencije svode na minimum, da je u ovoj godini planiran prijem novog medicinskog kadra, da je već „realizovan prijem gotovih lekara specijalista izuzetno deficitarnih u proteklom periodu, kao što su ortopedi, kardiohirurzi, anesteziolozi, oftalmolozi…”, kao i da se kadeti Medicinskog fakulteta VMA primaju na specijalizacije. 

Kratko se osvrnuo i na rekonstrukciju zgrade VMA, navodeći da ide po planu i da se nada skorom početku radova.

U međuvremenu je VMA ponovo počela sa dopunskim radom koji omogućuje civilima i stranim državljanima da bez uputa, uz plaćanje, obave potrebne preglede i intervencije. 

Nema dovoljno mladih da zamene starije lekare?

Nije poznat tačan broj lekara specijalista koji rade u civilnim bolnicama širom Srbije, a stekli su uslove za penziju. 

To pitanje aktuelizovano je krajem prošle godine, kada je ministarka zdravlja Danica Grujičić naložila da se u zdravstvenim ustanovama naprave spiskovi zaposlenih koji su stekli uslov za penziju i na čije mesto treba postaviti mlade doktore.

Međutim, u Srbiji nije urađena strategija razvoja kadrovskog plana, pa stručnjaci smatraju da, ako bi starije kolege otišle u penziju, ne bi bilo dovoljno mladih lekara koji bi ih zamenili, posebno u unutrašnjosti zemlje.