Klaus Fizinger: Nije nam namera da nastupamo kao učitelji, već kao partneri Srbije

Regionalni direktor Fondacije Hans Zajdel za jugoistočnu Evropu govori za Demostat

Hans Zajdel fondacija pozdravlja i podržava svaki vid aktivnosti šest zemalja Zapadnog Balkana koje su usmerene ka unapređenju regionalne saradnje, pomirenju i razvoju i koje su posvećene “agendi konektivnosti” koja proizilazi iz “Berlinskog procesa”. Prema mom mišljenju tu spada i trilateralna “Open-Balkan” inicijativa Srbije, Albanije i Severne Makedonije usmerena na trgovinu i mobilnost, ukoliko se koristi kao priprema za kasnije članstvo u EU, u skladu sa principima Višegodišnjeg akcionog plana za regionalni ekonomski prostor.

Klaus Fizinger: Nije nam namera da nastupamo kao učitelji, već kao partneri Srbije
Foto: Tanjug / Dimitrije Goll

Klaus Fizinger: Nije nam namera da nastupamo kao učitelji, već kao partneri Srbije

Regionalni direktor Fondacije Hans Zajdel za jugoistočnu Evropu govori za Demostat

Hans Zajdel fondacija pozdravlja i podržava svaki vid aktivnosti šest zemalja Zapadnog Balkana koje su usmerene ka unapređenju regionalne saradnje, pomirenju i razvoju i koje su posvećene “agendi konektivnosti” koja proizilazi iz “Berlinskog procesa”. Prema mom mišljenju tu spada i trilateralna “Open-Balkan” inicijativa Srbije, Albanije i Severne Makedonije usmerena na trgovinu i mobilnost, ukoliko se koristi kao priprema za kasnije članstvo u EU, u skladu sa principima Višegodišnjeg akcionog plana za regionalni ekonomski prostor.

autor teksta
Demostat | Beograd 28. Aug 2021 | U fokusu

Hans Zajdel fondacija je od 2001. godine prisutna sa predstavništvom u Beogradu - dakle već dvadeset godina - i od tada organizacijom seminara i konferencija širom čitave zemlje pratimo Srbiju na njenom putu unutrašnjih reformi i ka članstvu u Evropskoj uniji. Kontinuirano, s puno istrajnosti i elana, hrabrosti i vere sprovodimo različite aktivnosti, s punim poverenjem u nesmanjenu ambiciju i želju naših domaćih partnera za reformama, kako u državnom tako i u sektoru civilnog društva, kaže u razgovoru za Demostat Klaus Fizinger, regionalni direktor Fondacije Hans Zajdel za jugoistočnu Evropu. Naš sagovornik rukovodi projektima ove Fondacije u Srbiji, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Bugarskoj i Albaniji.

*Koji su glavni projekti koje trenutno u Srbiji sprovodi Fondacija Hans Zajdel?

-Našim angažovanjem pre svega težimo da postignemo održivu konsolidaciju i prihvaćenost demokratskih, društveno-političkih i reformi u oblasti vladavine prava u skladu sa evropskim vrednostima. S tim u vezi je na primer i modernizacija javne uprave s ciljem da ona postane transparentnija i više okrenuta građanima. U saradnji sa našim partnerom u ovoj oblasti, Službom za upravljanje kadrovima Vlade Republike Srbije, analiziramo aktuelno stanje ali i pružamo aktivnu savetodavnu pomoć u stalnom ravnopravnom dijalogu. Nije nam namera da nastupamo kao učitelji, već kao partneri, kao prijatelji Srbije. Na isti način sarađujemo i sa drugim partnerima u zemlji, istakao bih Ministarstvo za evropske integracije, sa kojim nudimo obuke za državne službenike na teme koje se tiču pregovaračkog procesa sa Evropskom unijom, kao i Ministarstvo unutrašnjih poslova i različite linije rada policije, pošto je očuvanje unutrašnje bezbednosti države uz pomoć uniformisane policije bliske građanima takođe glavni preduslov postojanja vladavine prava i prihvatanja i poverenja građana Srbije u institucije države. Naš projekat u Srbiji odlikuje dvostruko usmerenje: s jedne strane naš rad se odnosi, kako je prethodno opisano, na pružanje podrške državnim i društvenopolitičkim reformama unutar zemlje, a s druge strane nastojimo da forsiramo dobrosusedski dijalog i regionalnu saradnju Srbije sa svim susednim državama. Konkretno sprovođenje osnovne zamisli „Berlinskog procesa“ putem aktivne regionalne saradnje usmerene na budućnost je za nas veoma važan poduhvat koji seže daleko izvan granica Srbije. U kooperaciji sa različitim naučno-istraživačkim organizacijama kao što su Centar za spoljnu politiku ili Institut za evropske studije iz Beograda, nastojimo da izrađujemo konkretna praktična rešenja i preporuke, koje zatim mogu da posluže kao pomoć donosiocima odluka u relevatnim državnim institucijama. U fokusu svih naših aktivnosti, bilo da su one usmerene na Srbiju ili se radi o prekograničnim merama, je pre svega omladina kao investicija u budućnost: zato što je važno pre svega mladima poboljšati uslove za život i time im pružiti perspektivu u državi i društvu, kako bi oni ostali u svojoj zemlji i koristili postojeće kapacitete, a ne stalno žudeli za emigracijom u zapadne zemlje. To važi naravno i za susede Republike Srbije. Upravo ovom temom se bavio seminar koji smo nedavno organizovali za studentkinje i studente iz Srbije i iz Crne Gore u saradnji sa Centrom za demokratiju Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu.

*Kako ocenjujete tempo implementacije reformi u Srbiji koje se odnose na poglavlja 23 i 24 u pregovorima o pristupanju naše države Evropskoj uniji?

-Pre svega želim da pohvalim to što Vlada Republike Srbije smatra punopravno članstvo u Evropskoj uniji jednim od najvažnijih spoljnopolitičkih prioriteta, a time i osnovnim ciljem. U januaru 2014. godine su započeli pristupni pregovori Srbije sa Evropskom unijom, 18 od 35 pregovaračkih poglavlja su otvorena, među njima i poglavlja 23 i 24 od 2016. godine, dva poglavlja su već privremeno zatvorena. Srbija je takođe prihvatila novu metodologiju proširenja Evropske unije, dakle grupisanje pregovaračkih poglavlja u klastere. Veoma mi je žao što pregovarački proces Srbije uprkos tome stagnira već više od godinu dana i što 12. međuvladina konferencija, održana 22. juna ove godine, nije donela bolje rezultate. Razlog tome su nažalost, prema oceni Evropske unije, nedovoljni pomace Srbije u oblasti vladavine prava, dakle deficiti u dva ključna poglavlja 23 i 24. Prošlogodišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije kao i “non-paper” iz juna ove godine nedvosmisleno su naveli manjkavosti u ključnim oblastima - pravosuđe, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala i sloboda izražavanja i medija. Ja ipak vidim pozitivne naznake, to su nedavni napori Vlade da smanji ove manjkavosti, na primer tekućim procesom ustavne reforme. Usvajanje propisa mora da prati i praktična primena u pogledu izrade i sprovođenja odgovarajućih podzakonskih akata. Pristupni proces na Srbiju svakako ima transformaciono dejstvo u institucionalnom I društveno-političkom smislu. Ne smemo ipak da zaboravimo da Srbija neophodne reforme u oblasti vladavine prava ne mora da sprovede radi Evropske unije već to radi za sebe, za svoj interes i za dobrobit svojih građanki i građana. Ono što važi za poglavlje 23, tiče se i oblasti “unutrašnje bezbednosti” koja je tematski pokrivena poglavljem 24. Srbija je upravo na polju policijske saradnje važan partner Nemačke. Uprkos trenutno slabije izraženim migratornim tokovima u odnosu na 2015. godinu, koji bi ipak usled veoma teške situacije u Avganistanu I mogli ponovo dramatično brzo da se aktiviraju, Srbija jeste i ostaće jedna od najvažnijih zemalja na takozvanoj Balkanskoj ruti. Zato treba naglasiti pozitivnu činjenicu da Srbija kao zemlja tranzita i dalje igra aktivnu i konstruktivnu ulogu u upravljanju mešovitim migratornim tokovima u sadejstvu sa Evropskom unijom, a naročito sa Nemačkom. Hans Zajdel fondacija se u saradnji sa domaćim partnerima fokusira na bitne elemente pregovaračkih poglavlja 23 i 24: jačanje i konsolidaciju demokratskih kapaciteta i vladavine prava, društveno-političko obrazovanje u cilju povećanja prihvaćenosti ovih neophodnosti od strane društva, a takođe i komplementarno pruža podršku bilateralnim i regionalnim aktivnostima i susretima policija i graničnih policija.

*Kako gledate na aktuelnu političku situaciju u Srbiji, uključujući međustranački dijalog o unapređenju izbornih uslova, koji se vodi uz posredovanje Evropskog parlamenta?

-Srbija se i 20 godina nakon pada Miloševićevog režima nalazi usred prelomne faze institucionalne i društveno-političke transformacije. Potpuno je razumljivo da tako temeljan reformski proces ne može da prođe bez prepreka i smetnji, da katkad vodi do usporavanja I frustracija, posebno kod mladih koji imaju veoma jasno isprofilisana očekivanja prema državi i ekonomiji. Zbog toga je upravo neophodno ne dozvoliti obeshrabrenje u naporima za ostvarenjem održivih reformi i konsekventno nastaviti reformski put. Ovo ne sme da se odnosi samo na rad vlade, već to mora da bude parlamentarni, opštedruštveni proces. S pažnjom pratimo i pozdravljamo međustranački dijalog za poboljšanje uslova održavanja parlamentarnih izbora uz posredovanje Evropskog parlamenta. Nadamo se da će preporuke ODIHR-a biti uvažene i primenjene i da će iz toga proizaći uspeh za sve strane, kako bi se našao izlaz iz trenutne situacije - Skupštine bez parlamentarne opozicije i vanparlamentarne opozicije za koju je legitimitet izabrane Skupštine upitan.

*Šta mislite o evropskom putu Srbije? Može li se, prema Vašem mišljenju, ovaj proces ubrzati?

-Grupisanjem 35 pregovaračkih poglavlja u šest klastera, koje je prihvatila Srbija kao i Crna Gora, treba da doprinese da se pregovaračkom procesu putem stvaranja sinergija koje nadilaze pojedinačna poglavlja da novi zamah. Ipak: tempo pregovora će, po mom mišljenju, i nadalje zavisiti od same Srbije. Kako sam na početku već pomenuo, upućujući na izveštaje Evropske komisije i Evropskog parlamenta, želim još jednom da naglasim: što brže budu napredovale reforme, pre svega u oblasti vladavine prava, dakle u oblasti pravosuđa, nezavisnosti medija, suzbijanja korupcije i organizovanog kriminala, to će brže teći pristupni pregovori. Očekujem da je Vlada Republike Srbije to prepoznala i da tako i dela. Jer, srpska Vlada zna: Nemačka, a time i Hans Zajdel fondacija, kao jedna od nekoliko nemačkih političkih fondacija koje su prisutne u Srbiji i koje se u saradnji sa domaćim partnerskim organizacijama trude da pruže doprinos relevantnom reformskom napretku zemlje, istrajno se zalaže za evropsku perspektivu Srbije. S velikom zabrinutošću konstatujem da podrška građana Srbije evropskim integracijama poslednjih nekoliko godina opada, naročito kada je reč o mladima. Prema izveštaju Krovne organizacije mladih Srbije, udruženju u kojem je trenutno 109 organizacija mladih, koje je sprovedeno 2021. godine, samo 45 procenata ispitanika smatra demokratiju najboljim oblikom političkog vladanja, a 39 procenata podržava članstvo Srbije u EU. To su alarmantni podaci. Prema našem mišljenju, budućnost Srbije i svih 6 država Zapadnog Balkana može da bude samo u Evropskoj uniji. Evropske integracije predstavljaju mnogo više od puke saradnje usmerene na ekonomski, naučni ili vojni sektor, kao što je to recimo slučaj kada je u pitanju odnos Srbije i drugih eksternih sila koje se angažuju na Zapadnom Balkanu, na primer Rusije ili Kine. Integracija ne znači samo zaključivanje ugovora ili preuzimanje pravnih tekovina, već prihvatanje normativnih vrednosnih predstava. Zato nam je ostvarenje postulata vladavine prava kao lajtmotiv kataloga vrednosti Evropske unije toliko značajno.

*Jačanje regionalne saradnje je jedan od glavnih prioriteta Evropske unije. Koje su najvažnije aktivnosti Hajns Zajdel fondacije u ovom domenu na prostoru Zapadnom Balkana?

-Hans Zajdel fondacija pozdravlja i podržava svaki vid aktivnosti šest zemalja Zapadnog Balkana koje su usmerene ka unapređenju regionalne saradnje, pomirenju i razvoju i koje su posvećene “agendi konektivnosti” koja proizilazi iz “Berlinskog procesa”. Prema mom mišljenju tu spada i trilateralna “Open-Balkan” inicijativa Srbije, Albanije i Severne Makedonije usmerena na trgovinu i mobilnost, ukoliko se koristi kao priprema za kasnije članstvo u Evropskoj uniji u skladu sa principima Višegodišnjeg akcionog plana za regionalni ekonomski prostor. U skladu sa postulatima Berlinskog procesa koji su tako upečatljivo još jednom potvrđeni na osmom, ovaj put nažalost samo virtualno održanom, samitu za zemlje Zapadnog Balkana u Berlinu, naše aktivnosti sa zemljama Zapadnog Balkana imaju dvojaki fokus: s jedne strane to su događaji koji imaju za cilj informisanje i pospešivanje motivacije za produbljivanje regionalne saradnje, kao što to činimo u saradnji na primer ovde u Srbiji sa Instititom za evropske studije ili sa Centrom za spoljnu politiku. S druge strane, težimo da podržimo aktivno stvaranje omladinskih mreža, kao što je to “Western Balkan Youth Cooperation Platform“ (WBYCP), koja godinama unazad uspešno funkcioniše. WBYCP je ispočetka bila koncipirana kao bilateralni projekat za unapređenje konektivnosti između Albanije i Srbije. Međutim, mladi „korisnici“ su tako široko prihvatili ovu platformu WBYCP da se ona sad može uporediti i komplementarno radi uz mehanizam RYCO. Jer jedno je jasno i nesporno: ono što svima nama treba jesu mir i stabilnost u čitavoj Jugoistočnoj Evropi, kako bismo pre svega mladima ponudili perspektivu vrednu života u ovom i dalje fragilnom regionu. Saradnje na institucionalnom nivou svakako umnogome doprinose ostvarenju ovog cilja, međuljudski kontakti jednako mnogo, ako ne i više.

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

U fokusu
Pretplatom  se finansiraju reprize i politička propaganda na RTS-u
Pretplatom se finansiraju reprize i politička propaganda na RTS-u

Osnovna delatnost RTS, koja je propisana Zakonom o javnim medijskim servisima, a...

Odustanite od dijaloga!
Odustanite od dijaloga!

Stranka slobode i pravde, Demokratska stranka, Pokret slobodnih građana, Ne dav...

Postavljanje kamera na biračka mesta - prednosti i mane
Postavljanje kamera na biračka mesta - prednosti i mane

Izbori 2022. godine sve su bliže, o konkretnim predlozima iz dijaloga vlasti i ...

Zašto Putinov "tabor" gubi popularnost?
Zašto Putinov "tabor" gubi popularnost?

Iako se očekuje da će Jedinstvena Rusija, stožerna stranka vlasti u toj drža...

Zašto RTS-u uopšte ne veruje 39 odsto građana Srbije?
Zašto RTS-u uopšte ne veruje 39 odsto građana Srbije?

Demostat je uradio istraživanje javnog mnjenja o poverenju u RTS, u okviru &sca...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

2021. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti