Prema najnovijem izveštaju rejting agencije Standard & Poors, Srbija se nalazi na korak do prelaska u donju zonu investicionog ranga. Kreditni rejting je i dalje BB+, ali ovog puta sa pozitivnim izgledima. To signalizira da su odškrinuta vrata za prelazak u višu zonu kreditnog rejtinga tokom 2025. godine.

Popravljeni izgledi rangiranja Srbije, odnosno njene ekonomije na medjunarodnoj finansijskoj mapi, proizilaze iz kredibilnih makroekonomskih parametara. Prisutan je zakonomeran rast bruto domaćeg proizvoda, koji bi u 2024. godini mogao da završi na 3,5%, a prema prognozama Medjunarodnog monetarnog fonda, ta stopa rasta bi u 2025. godini mogla da bude i čak 4,5%.

Veoma je dinamičan i intenzivan priliv stranih direktnih investicija, koje su u 2023. godini iznosile oko 4,5 milijardi evra, što je za 2% više nego godinu dana ranije. To značajno nadilazi deficit tekućeg platnog bilansa, čemu je pomoglo i osetno manje izdvajanje sredstava za uvoz energenata. Tako je u 2023. godini za potrebe nabavki energije iz inostranstva potrošeno 5,1 milijardi evra, ili za čak 25% manje nego u 2022. godini. Inače, decicit tekučeg paltnog bilnsa dosta je nizak i iznosio je 2,6% bruto domaćeg proizvoda.

Usled rastuće dinamike BDP-a, te stabilnih deviznih rezervi i deviznog kursa, ukupan javni dug Srbije je pod punom kontrolom. Istina, on će, zbog potreba realizacije velikih projekata, kao što je BelExpo 27, dodatno rasti, a kvantitativni odnos javnog duga i BDP-a se pogoršavati. No, ne očekuje se da će preći granicu od 60% BDP-a tokom realizacije navedenog projekta.

Fiskalni deficit je u 2023. godini iznosio 2,2% BDP-a, ili u apsolutnom iznosu 179,3 milijarde evra. To je poboljšanje u odnosu na planiranih 2,8% BDP-a.

Dakle, svi parametri su stabilni i pod kontrolom, a računa se da će i inflacija do kraja 2024. godine ući u planiranu zonu od 3% sa odstupanjima od 1,5% na više. To bi onda otvorilo prostor za relaksiranje kreditno-monetarne politike i pojeftinjenje novca. 

Medjutim, ostaju izazovi na strani nekomercijalnog rizika. Primarno se odnose na politički teren unutar same Srbije. Postizborna kriza, iako prigušena, i dalje traje, sa neizvesnim epilogom. U zavisnosti od scenarija razrešavanja te krize, zavisiće i visina političkog rizika u zemlji, a to će onda imati svoje reperkusije po kreditni rejting zemlje. U tom sklopu, posmatra se i rad regulatornih tela i drugih nezavisnih instutucija, jer i oni predsatvljaju ambijent za ocenu poslovanja na srpskom tržištu.

Dakle, iako je investicioni kreditni rejting na dohvat ruke, on može lako da se izjalovi i krene i silaznom putanjom, jer u uslovima naglašene autokratije, i naglašene političke turbulencije postaju realna opcija. Takodje, postoji i faktor na koji Srbija ne može uticati, a on se odnosi na geopolitiku i eventualno neka nova energetska kriza, koja bi pogurala cene svih energenata na više, ugrožavajući stavljanje inflacije pod kontrolu i usporavajući dinamiku privrednog rasta.

Autor je urednik "Strateo"