Podrška NATO-u u Srbiji je u poslednjih 20 godina pala sa više od 20 odsto na 4-5 odsto, retorika protiv alijanse je povećana 800 odsto od početka ruske invazije na Ukrajinu. Sa druge strane, Srbija i NATO imaju formalnu saradnju o kojoj se u javnosti retko govori, ali se uvek ocenjuje pozitivnim ocenama. O odnosima Srbije i NATO u kontekstu rata u Ukrajini, ulozi NATO misije KFOR na Kosovu, ali i bezbednosnoj situaciji u regionu razgovarali smo sa Havijerom Kolominom, zamenikom pomoćnika generalnog sekretara NATO-a za politička pitanja i bezbednosnu politiku, koji je u ponedeljak boravio u zvaničnoj poseti Beogradu.

European Western Balakns: Kako procenjujete bezbednosnu situaciju na Zapadnom Balkanu u promenjenim geopolitičkim okolnostima izazvanim ruskom invazijom Ukrajine?

Havijer Kolomina: Pre svega, želim da kažem da je neopravdana i brutalna agresija Rusije na Ukrajinu uništila mir i potpuno promenila naše bezbednosno okruženje. Ona je dovela do ogromnih promena u bezbednosnoj slici Evrope. Brutalna i nezakonita invazija Rusije, učestala kršenja međunarodnog humanitarnog prava i užasni napadi i okrutnosti doveli su do neslućene patnje i uništenja.

Imajući to u vidu, NATO ima dvostruki pristup. Pružamo podršku Ukrajini bez uključivanja u konflikt, čime sprečavamo dalju eskalaciju rata izvan granica zemlje. Članice NATO-a su do sad zajedno pružile oko 120 milijardi dolara u vidu vojne, humanitarne i finansijske pomoći. Istovremeno smo unapredili naše kolektivno odvraćanje i odbranu, čime smo jasno stavili do znanja da je naših 30 članica u potpunosti posvećeno zaštiti i odbrani svakog pedlja teritorije NATO-a.

Pored toga, region Zapadnog Balkana je daleko napredovao od sukoba 90-ih godina, ali u poslednje vreme svedoci smo obnavljanja tenzija, između ostalog na Kosovu i u Bosni i Hercegovini, uz agresivniju retoriku, obustavljanje reformi i delovanje stranih aktera sa ciljem podrivanja napretka. Viđamo i sajber napade, dezinformacije, prisilu, kao i druge destabilišuće aktivnosti, poput mešanja u domaće procese. Negativne posledice ruske invazije na Ukrajinu osećaju se u mnogim regionima, među kojima je i Zapadni Balkan, a neki naši partneri su izloženi većem riziku od štetnog pritiska i prinude.

NATO već dugo pruža podršku miru i stabilnosti na Zapadnom Balkanu. Našim novim Strateškim konceptom odobrenim na samitu NATO-a u Madridu prošlog juna ponovo je potvrđen strateški značaj ovog regiona za naš savez. U prilog tome govore naša mirovna misija KFOR na Kosovu i aktivnosti naših kancelarija u Sarajevu i Beogradu.

Naša saradnja sa Evropskom unijom i drugim slično orijentisanim partnerima je i dalje od presudnog značaja. Nastavićemo da radimo zajedno na očuvanju stabilnosti i pružanju podrške reformama u regionu, zato što su bezbednost i stabilnost na Zapadnom Balkanu važni za NATO, kao i za mir i stabilnost u Evropi.

EWB: Kakva je saradnja Srbije i NATO-a od početka rata u Ukrajini? Da li je neutralni stav Srbije uticao na odnose Srbije i NATO-a?

HK:Još od 2006. imamo dugoročno partnerstvo sa Srbijom. To partnerstvo nastavlja da se razvija uz potpuno poštovanje proklamovane politike vojne neutralnosti Srbije, uz dobar stepen političkog dijaloga i praktične saradnje, i odnosi NATO-a sa Beogradom će nastaviti da se razvijaju u tim okvirima.

U isto vreme, mi smo dosledni i jasni kada su u pitanju Rusija i stabilnost širom regiona Zapadnog Balkana. Pozivamo Rusiju da igra konstruktivnu ulogu na Zapadnom Balkanu. Nažalost, redovno vidimo da Rusija radi upravo suprotno. Vidimo hakerske aktivnosti, dezinformacije, pretnje, kao i druge destabilišuće aktivnosti. U potpunosti poštujemo suvereno pravo svake zemlje da bira sopstvene političke i bezbednosne aranžmane. Pozivamo Rusiju da radi isto.

EWB: Saradnja Srbije i NATO-a je postala praktično nevidljiva za javnost u 2022. zbog fokusa na rat u Ukrajini. Da li je percepcija odnosa Srbije i NATO-a u javnosti nešto o čemu ćete pričati sa predstavnicima Srbije?

HK: Cenim otvorene i iskrene razgovore koje uvek imam sa srpskim sagovornicima, u kojima razmatramo sve aspekte našeg partnerstva, među kojima su i pitanja na kojima treba raditi, kao što je percepcija odnosa Srbije i NATO-a u javnosti. U tom pogledu, važno je naglasiti da se naše partnerstvo, a naročito njegova praktična dimenzija, razvilo tokom godina, u skladu sa suverenom odlukom Srbije. Trenutno se naše partnerstvo realizuje u više domena, krojeno prema potrebama Srbije.

Radili smo zajedno kako bismo bili spremniji za vanredne situacije poput poplava i šumskih požara. Pomažemo Srbiji na reformama njenih bezbednosnih snaga i institucija. NATO obučava srpske vojnike za učešće u mirovnim misijama, i ulažemo milione evra kako bismo pomogli Srbiji da uništi stotine tona zastarele municije.

Pored toga, sa Srbijom imamo dugoročnu naučnu saradnju kroz naš program Nauka za mir i bezbednost. Ona uključuje oblasti poput energetske i ekološke bezbednosti, borbe protiv terorizma i sajber odbrane. Srbija i NATO su radili zajedno i na obuci iračkih vojnih lekara.

Koristi naše saradnje su mnogobrojne. Uvek smo otvoreni za komunikaciju sa građanima Srbije kako bismo razgovarali o našem značajnom partnerstvu, kao i perspektivi za njegov dalji razvoj. Komunikacija sa javnošću predstavlja vrlo važan deo odnosa NATO-a i Srbije. U tom pogledu, naša Vojna kancelarija za vezu u Beogradu, čiji je šef italijanski brigadni general Đampjero Romano, igra ključnu ulogu.

EWB: Kako vidite trenutnu bezbednosnu situaciju na Kosovu, imajući u vidu bezbednosni vakuum do kog je doveo izlazak Srba iz institucija na Kosovu? Da li KFOR ima kapacitet da garantuje bezbednost na severu Kosova?

HK: Misija NATO-a KFOR je najopipljiviji dokaz dugoročne posvećenosti NATO-a trajnoj bezbednosti na Kosovu, kao i na celom Zapadnom Balkanu. Naša misija KFOR je u potpunosti sposobna da nastavi da izvršava svoj mandat UN, koji se zasniva na Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija iz 1999, a to je da garantuje sigurno i bezbedno okruženje i slobodu kretanja za sve zajednice na Kosovu. KFOR doprinosi bezbednosti na Kosovu sa preko 3.700 pripadnika iz 27 zemalja, među kojima su kako članice, tako i partneri NATO-a.

Snage KFOR-a su u potpunosti spremne da intervenišu ukoliko dođe do ugrožavanja stabilnosti, bezbednosti i slobode kretanja. Od oktobra, KFOR je povećao svoje prisustvo na severu Kosova, između ostalog u vidu dodatnih snaga i patrola. Dakle, naša posvećenost KFOR-u i njegovom mandatu je čvrsta. Komandant KFOR-a je u bliskom kontaktu sa svojim glavnim sagovornicima, među kojima su predstavnici kosovskih institucija i bezbednosnih organizacija, Generalštaba Vojske Srbije, kao i Misije Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu (EULEX) i međunarodne zajednice.

Sada je važno da sve strane pokažu političku volju i jaku posvećenost u cilju pronalaženja održivog političkog rešenja kroz dijalog. Ovo je od ključnog značaja za trajnu bezbednost na Kosovu, kao i za stabilnost širom regiona. NATO u potpunosti podržava napore u okviru dijaloga pod okriljem EU za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. Preneo sam istu poruku svim mojim sagovornicima u Beogradu.

EWB: Poslednjih godina često se spekuliše da će doći do smanjenja brojnog stanja KFOR-a. Da li se vode razgovori o promeni broja njegovih pripadnika?

HK: Mi smo čvrsto posvećeni KFOR-u. Sve promene našeg stava zasnivaće se na uslovima na terenu, a ne na unapred određenim rokovima, a sve prema jednoglasnim odlukama Severnoatlantskog saveta, organa NATO-a za donošenje odluka.

EWB: Nakon prošlogodišnjeg samita NATO-a u Madridu, u deklaraciji sa tog samita se izričito spominje bezbednosna situacija u Bosni i Hercegovini. Šta vidite kao glavne bezbednosne izazove u toj zemlji?

HK: Bosna i Hercegovina je jedan od naših dugoročnih partnera, koji se još 2006. učlanio u program Partnerstvo za mir. Naša posvećenost ovom partnerstvu je čvrsta, što je potvrđeno i tokom navedenog samita u Madridu prošlog juna, kao i na sastancima ministara odbrane članica NATO-a u oktobru i ministara spoljnih poslova u novembru. Ovo pitanje je ponovo potvrđeno ove nedelje na sastanku ministara odbrane članica NATO-a u Briselu.

Čvrsto podržavamo suverenitet i teritorijalni integritet ove zemlje, i posvećeni smo njenim evroatlantskim težnjama, za dobrobit svih građana Bosne i Hercegovine. Prošlogodišnje usvajanje Programa reformi od strane Veća ministara predstavlja vrlo važan korak u jačanju odnosa Bosne i Hercegovine sa NATO-om i unapređenju našeg partnerstva.

Povećavamo nivo političke i praktične podrške Bosni i Hercegovini, u skladu sa odlukom koju su na samitu u Madridu doneli šefovi država i vlada članica NATO-a. Jedan od vidova ove podrške je pružanje pomoći BiH na modernizaciji struktura odbrane i bezbednosti. Takođe bismo mogli da unapredimo našu saradnju u borbi protiv krijumčarenja oružja, borbi protiv terorizma, upravljanju krizama i sajber bezbednosti. Nameravamo da našem Štabu u Sarajevu pružimo dodatno osoblje i resurse, u cilju pružanja podrške posetama ekspertskih timova zemlji i borbi protiv dezinformacija.

EWB: Možemo li očekivati približavanje članstvu Bosne i Hercegovine u NATO-u u skoroj budućnosti?

HK: Brzina i opseg partnerske saradnje NATO-a i Bosne i Hercegovine se na kraju dana i dalje zasniva na suverenim odlukama državnih organa Bosne i Hercegovine

^{Izvor: europeanwesternbalkans.rs}