Ako se posmatra kupovna moć stanovništva lako se da utvrditi da Srbija, po tom kriterijumu, spada u najsiromašnije zemlje Evrope. Da je situacija zaista takva nepogrešivo pokazuje statistika kojom se procenjuje materijalno bogatstvo domaćinstava. 

Snaga kupovne moći pokazuje potrošački potencijal, odnosno nivo standarda građana u jednoj zemlji i statistički se do nje dolazi podelom ukupnog BDP po glavi stanovnika. Drugim  rečima, kroz per capitu, kako se još naziva BDP po glavi stanovnika,  jasno se definiše koliko prosečan stanovnik u jednoj zemlji ima novca na raspolaganju i koliki je njegov realni kvalitet života. Kada je reč o Srbiji, možemo da konstatujemo da ti podaci nisu ni malo dobri.

Naime, ako posmatramo BDP po glavi stanovnika kod nas, njegov procenat iznosi svega 52 odsto, u odnosu na 100 odsto koliko iznosi prosek Evropske unije. Koliko smo slabašni na tom planu najbolje ilustruju podaci ds Luksemburg beleži procenat od 277 odsto, Irska 221 odsto, Danska 133 odsto, Holandija 132 odsto, Švedska 123 odsto, Belgija 122 odsto, Austrija 121 odsto, Nemačka 119 odsto i tako dalje.

Od Srbije su uspešnije i zemlje regiona, članice Evropske unije, poput Slovenije koja ostvaruje procenat od 90 odsto, Rumunije sa procentom od 73 odsto i Hrvatske sa procentom od 70 odsto. Od stanovnika Srbije veću kupovnu moć imaju i građani Crne Gore, koja nije članica Evropske unije, sa procentom od 61 odsto. Jedina zemlja EU sa kojom Srbija koliko toliko može da se meri, iako je slabije plasirana i od nje, je Bugarska sa 55 odsto, koja inače važi za najsiromašniju zemlju članicu tog bloka. Kada je reč o potrošnji po glavi stanovnika statistika sa druge strane pokazuje da je ona u Srbiji veća nego u zemljama našeg regiona kao što su Makedonija 44 odsto, Bosna i Hercegovina 43 odsto i Albanija sa prosekom 40 odsto u odnosu na prosek Evropske unije.

To što Srbija spada u najsiromašnije zemlje na „Starom kontinentu“ ne treba da čudi ni malo. Naime, čak oko 700 hiljada zaposlenih prima minimalnu zaradu čija je vrednost oko 35.000 dinara.  Koliko je to malo pokazuje podatak da minimalna potrošačka korpa u Srbiji iznosi oko 42 hiljade dinara. Skoro polovina zaposlenih u Srbiji prima plate koje su manje od 50.000 dinara, što je znatno niže od zvanične prosečne plate u zemlji procenjene na oko 600 evra. Procenjuje se da u ovom trenutku u Srbiji ima oko pola miliona nezaposlenih. Takođe, raspon najvećih i najmanjih ličnih dohodaka u Srbiji je ogroman. Sve to utiče na to da naša zemlja spada u red onih u Evropi u kojima vlada najveća socijalna nejednakost.

Predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije Petar Bogosavljević kaže da su podaci o kupovnoj moći stanovništva naše zemlje alarmantni ali i da se pribojava da će situacija na tom planu biti još lošija.

- Jedan od osnovnih problema, koji izaziva slabu kupovnu moć naših domaćinstava, je i taj što je u Srbiji razmer između najvećih i najmanjih plata veoma veliki, odnosno daleko veći nego što je to slučaj u zemljama Evropske unije. Upravo je to razlog zbog koga je siromašan građanin u Srbiji u još težem položaju od onog koji ima takav status u državama Evropske unije - objašnjava Bogosavljević.

Prema njegovim rečima, da bi se izašlo iz tako nezavidne situacije potrebno je preduzeti dva važna koraka.

- U Zakonu o zaštiti potrošača prepoznata je kategorija ugroženog potrošača. Ono što je potrebno je da se pređe sa reči na dela i da Vlada Srbije nakon što se konstituiše donese niz mera kojima bi popravila njegov položaj odnosno kojima bi omogućila da on uživa niz povlastica shodno položaju u kome se nalazi. Druga stvar koju treba preduzeti je povećavanje minimalne cene rada u Srbiji. Ona naime mora da dostigne nivo minimalne potrošačke korpe – navodi naš sagovornik.

Predsednik Udruženih sindikata Srbije „Sloga“ Željko Veselinović kaže da sumnja da je realna kupovna moć u našoj zemlji još i niža od one koju pokazuju statistički podaci.

- Poznato je da razne statističke podatke vlast pogrešno prikazuje i namešta ih onako kako njoj to odgovara i ne bih se začudio da je takav slučaj i kada je reč o BDP po glavi stanovnika odnosno kupovnoj moći građana naše zemlje. Činjenica je da mi godinama tavorimo na tom planu i da smo u društvu država na samom dnu lestvice po siromaštvu u Evropi poput Makedonije, BiH i Albanije. Jedina zemlja EU koju smo koliko toliko dostigli je Bugarska ali ona spada u red najsiromašnijih zemalja u toj uniji tako da nije reprezentativna za poređenje. Crna Gora je pak uspešnija od nas u ovom segmentu a razlog je veoma jednostavan. Ta država je promenila svoju poresku politiku i podigla je minimalnu zaradu na nivo od 450 evra. Ne verujem da će vlast u Srbiji bilo šta uraditi da se situacija popravi već sam uveren da će nastaviti sa preduzimanjem demagoških i pogrešnih mera i poteza a jedan od njih je i netačno prikazivanje statističkih podataka, poput ovog o realnoj kupovnoj moći stanovništva - zaključuje naš sagovornik.