U fokusu / Makronova, Sančezova, Micotakisova partija za međunarodnu istragu izbora u Srbiji

Poslanici stranke francuskog predsednika Emanuela Makrona, grčkog premijera Kirijakosa Micotakisa, španskog premijera Pedra Sančeza, kao i kancelara Austrije Karla Nehamera, glasali su za rezoluciju Evropskog parlamenta kojom se traži međunarodna istraga izbora u Srbiji, kao i zamrzavanje evropskih fondova ukoliko do nje ne dođe. Za međunarodnu istragu su se izjasnili i poslanici nemačkog CDU, poput Dejvida Mekalistera, GERB-a bivšeg premijera Bugarske Bojka Borisova, kao i stranke bugarskog predsednika Rumena Radeva. 

Makronova, Sančezova, Micotakisova partija za međunarodnu istragu izbora u Srbiji
Makron/Foto: Omar Havana (BETA), Micotakis/Foto: European Peoples Party, Sančez/Foto: European Parliament, Nehamer/Foto: Cenbutz2 (crop) Wikimedia Commons

U fokusu / Makronova, Sančezova, Micotakisova partija za međunarodnu istragu izbora u Srbiji

Poslanici stranke francuskog predsednika Emanuela Makrona, grčkog premijera Kirijakosa Micotakisa, španskog premijera Pedra Sančeza, kao i kancelara Austrije Karla Nehamera, glasali su za rezoluciju Evropskog parlamenta kojom se traži međunarodna istraga izbora u Srbiji, kao i zamrzavanje evropskih fondova ukoliko do nje ne dođe. Za međunarodnu istragu su se izjasnili i poslanici nemačkog CDU, poput Dejvida Mekalistera, GERB-a bivšeg premijera Bugarske Bojka Borisova, kao i stranke bugarskog predsednika Rumena Radeva. 

autor teksta
Ivana Petronijević Terzić | Demostat | Beograd 9. Feb 2024 | U fokusu

Evropski parlament čini 705 poslanika izabranih u 27 država članica Evropske unije.

Sednici na kojoj se glasalo o predloženoj rezoluciju o Srbiji prisustvovalo je 557 poslanika, od kojih je za glasao 461 poslanik, protiv je bilo 53 poslanika, a uzdržanih 43. 

Za rezoluciju nisu glasala samo tri poslanika najbrojnije političke grupacije u Evropskom parlamentu, Evropske narodne partije (EPP), čiji je SNS pridruženi član i koja je do sada “čuvala leđa” predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. 

Iz te grupe je, od poslanika koji su bili prisutni, protiv rezolucije glasao samo jedan poslanik iz Češke, dok su dva Rumuna bila uzdržana. 

Rezoluciju su, s druge strane, podržali aktuelni izvestilac EP za Srbiju Vladimir Bilčik, kao i nekadašnji izaslanik za Srbiju, Dejvid Mekalister. 

Dokument u kojem se traži međunarodna istraga izbora u Srbiji, kao i zamrzavanje evropskih fondova ukoliko do nje ne dođe, podržali su i pojedini poslanici koji dolaze iz stranke grčkog premijera Kirijakosa Micotakisa, Nove demokratija, koji takođe pripadaju EPP.  

Podržali su je i poslanici Austrijske narodne stranke, čiji je predsednik aktuelni kancelar Austrije, Karl Nehamer.

Kad je reč o grupi Evropskih konzervativaca i reformista, protiv rezolucije se izjasnio samo grčki poslanik Emanuil Fragkos, kao i rumunski konzervativac Kristijan Tehres, dok je uzdržano bilo 14 poslanika, među kojima su i članovi stranke italijanske premijerke Đorđe Meloni, Braća Italije.

Svi poslanici grupe Socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu koji su bili u sali glasali su za usvajanje rezolucije, uključujući i poslanike stranke premijera Španije, Pedra Sančeza, inače zemlje koja nije priznala nezavisnost Kosova. 

Poslanici stranke francuskog predsednika Emanuela Makrona, “Preporod”, koji u Evropskom parlamentu pripadaju grupi Obnovi Evropu (Renew) takodje su glasali za predloženu rezoluciju, kojom se traži međunarodna istraga. 

U okviru grupe Obnovi Evropu, protiv rezolucije o srpskim izborima su bili poslanik danske Liberalne partije Erik Pulsen i finske Narodne stranke Nils Torvards, dok su tri poslanika češke ANO 2011 bili udržani. 

Ostali poslanici te poslaničke grupe glasali su za. 

Svi poslanici evropskih Zelenih koji su bili u sali glasali su za rezoluciju o Srbiji. 

Četiri poslanika evropske Levice glasalo je protiv, dok su dva bila uzdržana. 

Nijedan poslanik poslaničke grupe evroskeptične desnice “Identitet i demokratija” nije podržao Rezoluciju o Srbiji. 

Najveći broj poslanika te grupe glasao je protiv, dok je ostatak, uključujući i predsedavajućeg, bio udržan. 

Grupa Identitet i demokratija ima poslanike iz osam država članica, pri čemu većinu čine poslanici italijanske stranke Liga, krajnje desničarskog Nacionalnog okupljanja u Francuskoj i krajnje desne Alternative za Nemačku.

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

U fokusu
Ljudi koji isključivo prate RTS su bazično dezinformisani
Ljudi koji isključivo prate RTS su bazično dezinformisani

Igor Božić, programski direktor televizije N1, u emisiji Pola sata Demostata i...

Odloženo ukidanje autonomije univerziteta
Odloženo ukidanje autonomije univerziteta

Povlačenje najavljenih izmena Zakona o visokom obrazovanju samo je pokuš...

Hiljadu dana borbe
Hiljadu dana borbe

Datum 19. novembar 2024. postao je tragičan i istovremeno herojski, danas se ob...

Građani su u pravu, institucijama ne veruju
Građani su u pravu, institucijama ne veruju

Septembarsko istraživanje Demostata potvrdilo je da tek 14 odsto ispitanih u an...

Trampov plan je da Ukrajina preživi, a Putin pobedi
Trampov plan je da Ukrajina preživi, a Putin pobedi

“Što se tiče nada u Trampa, trampista u Srbiji, samo podsećam, po...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

Gde u Evropi ima litijuma i zašto se ne eksploatiše?
Gde u Evropi ima litijuma i zašto se ne eksploatiše?

Cilj EU je jasan – neophodno je smanjiti zavisnost Evrope od Kine kada je ...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

2024. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

UŽIVO
Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti