srpski english deutsch

U fokusu / Mandić: Sporazum po modelu Išinger plus – konkretna ,,šargarepa” za Beograd

Francusko-nemački predlog dokumenta za rešenje pitanja Kosova, koji su objavili pojedini strani i domaći mediji, nije autentičan, kaže osnivač Demostata, Milomir Mandić, i ističe da će predloženi sporazum biti povoljniji po Beograd. Naime, sporazum ne predviđa međusobno priznanje niti da Beograd na bilo koji način omogući članstvo Prištine u UN, ali predviđa jasniju perspektivu punopravnog članstva u EU, značajnu ekonomsku pomoć, zaštitu prava Srba po modelu Ahtisari plus, kao i pomoć Srbiji da se oslobodi energetske zavisnosti od Rusije. Svi politički činioci koji iskreno vide Srbiju u EU trebalo bi da podrže takav sporazum, smatra Mandić. Profesor Centra za geopolitiku Univerziteta u Kembridžu, Timoti Les, ima drugačiji stav i ne vidi da predlog nemačkog kancelara Olafa Šolca i francuskog predsednika Emanuela Makrona ima budućnost. On navodi da je jasno da SAD i Evropska komisija nisu saglasne sa francusko-nemačkim planom, što se, kako navodi, vidi i iz njihove podrške Briselskom sporazumu. Les sumnja da će se na tome i završiti francusko-nemačka ideja, koju je, kako on smatra, Beograd sada otvoreno odbacio, a kojom ni Priština nije oduševljena.

Mandić: Sporazum po modelu Išinger plus – konkretna ,,šargarepa” za Beograd

U fokusu / Mandić: Sporazum po modelu Išinger plus – konkretna ,,šargarepa” za Beograd

Francusko-nemački predlog dokumenta za rešenje pitanja Kosova, koji su objavili pojedini strani i domaći mediji, nije autentičan, kaže osnivač Demostata, Milomir Mandić, i ističe da će predloženi sporazum biti povoljniji po Beograd. Naime, sporazum ne predviđa međusobno priznanje niti da Beograd na bilo koji način omogući članstvo Prištine u UN, ali predviđa jasniju perspektivu punopravnog članstva u EU, značajnu ekonomsku pomoć, zaštitu prava Srba po modelu Ahtisari plus, kao i pomoć Srbiji da se oslobodi energetske zavisnosti od Rusije. Svi politički činioci koji iskreno vide Srbiju u EU trebalo bi da podrže takav sporazum, smatra Mandić. Profesor Centra za geopolitiku Univerziteta u Kembridžu, Timoti Les, ima drugačiji stav i ne vidi da predlog nemačkog kancelara Olafa Šolca i francuskog predsednika Emanuela Makrona ima budućnost. On navodi da je jasno da SAD i Evropska komisija nisu saglasne sa francusko-nemačkim planom, što se, kako navodi, vidi i iz njihove podrške Briselskom sporazumu. Les sumnja da će se na tome i završiti francusko-nemačka ideja, koju je, kako on smatra, Beograd sada otvoreno odbacio, a kojom ni Priština nije oduševljena.

autor teksta
Ivana Petronijević Terzić | Demostat | Beograd 14. Nov 2022 | U fokusu

Dokument koji će se naći na stolu ne može se u potpunosti poistovetiti sa modelom „dve Nemačke” koji je 2007. godine ponudio nemački diplomata Volfgang Išinger, već bi bio bliži odrednici „Išinger plus”, kaže Mandić, pozivajući se na izvore u Briselu i Vašingtonu. 

On smatra da su Beograd i Priština bliži sporazumu, bez obzira na trenutna dešavanja na Kosovu i Metohiji i poslednje tenzije do kojih je došlo zbog spora u vezi sa tablicama. Ističe i da su pozicije Srbije trenutno solidne, za razliku od Prištine gde postoji mogućnost i vanrednih izbora u zavisnosti od ponašanja Aljbina Kurtija, ali i stavova opozicije, pre svega Demokratske partije Kosova, Demokratske lige Kosova i Alijanse za budućnost Kosova. 

„Bez obzira na komunikaciju sa domaćom javnošću po pitanju pregovora, predsednik Srbije Aleksandar Vučić vrlo dobro razume trenutne pozicije svih aktera, ali i geopolitički trenutak, i to je poznato i evropskim i američkim partnerima”, ističe Mandić. 

 

Foto: Medija centar Beograd

On objašnjava da je dokument Pariza i Berlina za Srbiju konkretnija „šargarepa” od do sada ponuđenih predloga. U njemu će se videti jasnija perspektiva punopravnog članstva Srbije u EU, kao i konkretnija i značajnija ekonomska pomoć. Što se tiče prava Srba na KiM, predviđeno je rešavanje pitanja po modelu Ahtisari plus. 

Mandić navodi da je Zapadu i saveznicima, usled rata i aneksije Krima i četiri oblasti u Ukrajini, što pre potreban sporazum Beograda i Prištine. Nakon što je Rusija okupirala četiri ukrajinska regiona, prioritet Zapada i saveznika je sporazum Beograda i Prištine kakav ne postoji između Kijeva i anektiranih i okupiranih, odnosno separatističkih područja. Iako se dokument formalno naziva nemačko-francuski, imaće podršku i SAD i Velike Britanije, ističe Mandić. 

Zadatak izaslanika Francuske i Nemačke, Emanuela Bona i Jensa Pletnera, jeste sporazum koji ne predviđa međusobno priznanje, koje je ranije pominjao nemački kancelar Olaf Šolc. Naime, cilj je da Srbija sporazumom ne samo eksplicitno ne prizna državu Kosovo, već i da tim potpisom ni na koji način ne omogući članstvo Prištine u UN, koje uostalom i ne zavisi od Srbije. 

„Kako sam razumeo svoje kolege iz Brisela i Vašingtona, dokument se ne može u potpunosti poistovetiti sa Išingerovim planom po modelu dve Nemačke, već bi bio bliži odrednici ,,Išinger plus’’”, navodi Mandić.

Jasna EU perspektiva i značajna ekonomska pomoć

Mandić ističe da se u razgovoru sa sagovornicima iz Vašingtona i Brisela uverio da će Srbija predloženim sporazumom dobiti dobru „šargarepu”, odnosno jasnu EU perspektivu i značajnu ekonomsku pomoć, kroz donacije i povoljne kredite. Zatim, kako navodi, predviđeno je da se Srbiji pomogne da se oslobodi energetske zavisnosti od Rusije, otvaranjem novih koridora snabdevanja poput gasnog interkonektora između Srbije i Bugarske koji će biti završen sledeće godine, uz druge snabdevače nafte, kao i revitalizacijom EPS-a, uz podršku za projekte poput Đerdapa 3 i Bistrice. 

Po procenama stručnjaka, ta pomoć neće predstavljati problem za Zapad, jer je Srbija mala zemlja sa relativno malom privredom.

„Sada se tek pokazuje koliko je Srbija sebe učinila zavisnom od Rusije upravo svojim nečinjenjem kad je u pitanju diversifikacija i razbijanje monopola na svom tržištu”, rekao je Mandić. 

Ukoliko Srbija pokaže volju da se jasno svrsta na stranu zapadnih saveznika može računati ne samo na pomoć u energetici, već i ostalim oblastima privrede, ističe Mandić, i podseća da je od potpisivanja Briselskog sporazuma 2013. godine do danas u Srbiju ušlo više od 20 milijardi evra stranih direktnih investicija iz zemalja Zapada.

ZSO i zaštita srpskog verskog i kulturnog nasleđa

Kad je reč o zaštiti Srba koji žive na KiM, sporazumom je predviđeno da Kosovo isporuči Zajednicu srpskih opština, kao i zaštitu srpskog verskog i kulturnog nasleđa, što predviđa i plan Ahtisari plus. 

„Srbija će ovim ublažiti pritisak kad je uvođenje sankcija u pitanju, jer je Rusima očito to suštinski važnije od bilo kakvog sporazuma Beograda i Prištine u momentu kada se predsednik Rusije Vladimir Putin poziva na kosovski presedan”, rekao je Mandić. 

Jedna od glavnih tačaka potencijalnog sporazuma jeste garant da će biti sproveden, pre svega od strane Prištine. Zato je aktivna uloga Sjedinjenih Američkih Država od presudnog značaja za njegovu implementaciju, dodaje Mandić. 

Preliminarni dokument bi trebalo da bude oročen implementacionim rokovima radi upoznavanja javnosti, što će biti obaveza obe strane. 

Potpisivanjem sporazuma bio bi olakšan put regiona u EU, a Evropska unija i Vašington žele napredak u rešavanju tog problema jer je konstantan izvor tenzija i nestabilnosti. 

Mandić zaključuje da bi svi politički činioci koji iskreno vide Srbiju u EU trebalo da podrže takav sporazum. 

„Sve vlade od 2000. godine, pa tako i ova nova, makar i deklarativno su opredeljene za članstvo Srbije u EU. Veliki problemi kad je u pitanju stanje demokratije, slobode medija, vladavine prava i ostalog što je navedeno u poslednjem izveštaju EK jesu nešto što ovo društvo svaki dan udaljavaju od najrazvijenije zajednice naroda EU. Ipak, vreme u kome se nalazimo i kritički osvrt u prošlost – na Vens-Ovenov plan, Karingtonov plan, Z4, Dejton, Rambuje - nam jasno sugerišu da bi podrška jednom ovakvom sporazumu bila značajna od svih političkih činilaca koji iskreno vide Srbiju u EU”, zaključuje Mandić. 

Les: Neslaganje zapadnih partnera o Kosovu 

Profesor Centra za geopolitiku Univerziteta Kembridž, Timoti Les, u izjavi za Demostat ocenjuje da je sve jasnije da među zapadnim akterima postoji neslaganje oko taktike u vezi sa pitanjem Kosova, iako je njihov željeni ishod isti – srpsko priznanje Kosova kako bi se neutralisala potencijalna tačka zapaljenja nestabilnosti, kao i smanjenje uticaja Rusije na Balkanu.

Foto: Demostat

Linija razdora postoji između Nemačke i njenih zapadnih partnera, što se trenutno odnosi i na druga međunarodna pitanja, kao što su energetika, Ukrajina i odnosi sa Rusijom i Kinom, navodi Les.  

„Nisam ubeđen da Francuska igra aktivnu ulogu u ovoj inicijativi jer nikada nije bila previše zainteresovana za Balkan, a svakako ni za integraciju regiona u EU, a verovatno ju je Nemačka kooptirala, uglavnom da bi inicijativi dala međunarodni karakter”, rekao je Les.

On ističe da je jasno i da SAD i Evropska komisija ne podržavaju francusko-nemački plan, s obzirom na njihove afirmacije podrške Briselskom sporazumu i Miroslavu Lajčaku poslednjih dana. 

„Sumnjam da će se na tome verovatno završiti francusko-nemački plan, koji je Srbija sada otvoreno odbacila i za koji Kosovo nije baš oduševljeno. Ako je tako, to bi moglo dovesti do toga da se Nemačka na neko vreme povuče od kosovskog pitanja i izbegne unilateralizam u drugim delovima Balkana”, smatra Les.

On, međutim, ističe da se pitanje Kosova približava trenutku istine, zbog rata u Ukrajini i obnovljenih napora međunarodnih aktera da pokušaju da reše problem. Dodaje da se pitanje Zajednice srpskih opština više ne može ignorisati i da postoje dve opcije - ili da Priština pristane na formiranje ZSO, čime bi se izvršio pritisak na Srbiju da prizna Kosovo u postojećim granicama, ili da odbije ZSO, što otvara novi set mogućnosti .

„Srbija je bacila rukavicu i sada je odgovornost na Prištini da odgovori. Kosovo očigledno ne želi da uspostavi Zajednicu srpskih opština i to je stav koji dele i njihova vlada i javnost. Međutim, Kosovo će verovatno biti pod rastućim međunarodnim pritiskom u narednih nekoliko nedelja da prizna ovu tačku i mogu postojati negativne posledice po kosovske političare ako vlada to ne učini. To je jasno iz reagovanja na bojkot Srba od strane američke ambasade i Evropske komisije, koje su dale oštre izjave u kojima se, po njihovim rečima, traži da Kosovo ispuni svoje obaveze”, navodi Les.

Poslednje tenzije na KiM nas približavaju podeli Kosova 

Les i dalje tvrdi da je podela Kosova jedini ishod koji je u skladu sa političkom realnošću na terenu, te dodaje da poslednje tenzije koje su nastale zbog registarskih tablica približavaju situaciju tom rešenju.

„Moram da kažem da ne mislim da je neposredni cilj srpske vlade da podeli Kosovo, već́ da izvrši pritisak na Prištinu da prihvati ZSO i spoljne aktere da se fokusiraju na Briselski sporazum i ubiju francusko-nemački plan. Nijedan od glavnih međunarodnih aktera nije spreman da prihvati podelu Kosova, i neće biti sve dok se republikanci ne vrate na vlast u SAD”, navodi on.

Efekat srpskog bojkota je konsolidovanje odvajanja severa gde su se Srbi povukli, uz istovremeno slanje signala Prištini da će tako i ostati ako ne pristane na uspostavljanje ZSO, navodi Les. 

„Ako Kosovo uzvrati na bojkot Srba tako što će rasporediti policiju na sever, to bi moglo nenamerno da pokrene Kosovo ka podeli”, dodaje.

Na pitanje kako će se postojeća kriza rešiti, Les odgovara da će vlada Aljbina Kurtija možda odlučiti da odustane od izdavanja registarskih tablica kako bi kupila vreme, iako bi u tom slučaju Kurti pretrpeo politički udarac. Potencijalno bi Kurti mogao da raspiše izbore da bi stvari odložio na nekoliko meseci, u nadi da će se međunarodna politika u međuvremenu promeniti. 

Druga mogućnost je da Kurti nastavi svoju politiku pokušaja da potvrdi suverenitet Prištine nad severom tako što će angažovati etničku albansku policiju da ispuni ulogu koju više ne obavljaju Srbi. Međutim, kako ističe Les, takva politika bi nosila rizike, uključujući odmazdu Srbije i gubitak podrške spoljnih aktera, koji su već nervozni zbog provociranja Srba u trenutku kada su Bosna i Crna Gora nestabilne, a Zapad u sukobu sa Rusijom.

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

U fokusu
Jakšić: Opozicija da podrži Vučića u rešavanju kosovskog pitanja
Jakšić: Opozicija da podrži Vučića u rešavanju kosovskog pitanja

Novinar Boško Jakšić kaže da kosovski problem nije stranačko il...

Živulović: Vojna neutralnost je floskula, uskoro ćemo morati da se opredelimo
Živulović: Vojna neutralnost je floskula, uskoro ćemo morati da se opredelimo

Predsednik Atlantskog saveta Srbije kaže da vojna neutralnost Srbije nije ni me...

Kupovina "iz fotelje" definitivno jeftinija
Kupovina "iz fotelje" definitivno jeftinija

Čak i najistrajnije pristalice “klasičnog” načina kupovine, koji ...

Instrumentalizacija straha i manipulacija informacijama
Instrumentalizacija straha i manipulacija informacijama

Početak novembra u Srbiji obeležile su tenzije na relaciji Beograd-Priš...

Mandić: Sporazum po modelu Išinger plus – konkretna ,,šargarepa” za Beograd
Mandić: Sporazum po modelu Išinger plus – konkretna ,,šargarepa” za Beograd

Dokument koji će se naći na stolu ne može se u potpunosti poistovetiti sa mod...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

2022. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti