Održana panel-diskusija "Srbija i NATO - Nova Vlada(e) - Novi trendovi?" u okviru međunarodne konferencije "8. Beogradska NATO nedelja"

Prema istraživanju koje je radio CEAS, 35 posto naših građana čak i ne zna koliko je zemalja Evropske unije koje su članice NATO-a, što je veoma važan podatak. Mislim da svi treba da radimo na tome da više komuniciramo sa našim građanima u tom pravcu. Jedan od razloga za ovakvo javno mnjenje je instrumentalizacija emocija građana Srbije u propagandne svrhe - poručila je Vesna Marković, zamenica predsednika odbora Narodne skupštine Republike Srbije za spoljne poslove i poslanica Srpske napredne stranke, jedna od govornika na panelu "Srbija i NATO - Nova Vlada(e) - Novi trendovi?" u okviru međunarodne konferencije "8. Beogradska NATO nedelja", pod sloganom "Ovo smo mi", u organizaciji Centra za evroatlantske studije (CEAS).

Marković je ukazala da pojedine organizacije, političke stranke i mediji koji su bliski geopolitičkim konkurentima NATO-a manipulišu tom temom.

- Odgovornost medija je velika, ali ne samo medija. Velika je odgovornost i svih nas koji se bavimo politikom i javnim poslom, da upoznamo građane šta su to naši glavni strateški spoljnopolitički ciljevi. To je svakako članstvo u Evropskoj uniji. Smatram da u nekim slučajevima treba da ostavimo emocije po strani i da se vodimo svojim interesima i benefitima koje imamo od saradnje, konkretno, u ovom slučaju pričamo o NATO alijansi - istakla je Marković.

On je kazala da je prva asocijacija na NATO alijansu u Srbiji 1999. godina i dodala da čak i nakon 21 godine sam pomen NATO-a izaziva negativne emocije kod građana naše zemlje, bez obzira na to što smo u poslednje dve decenije imali brojne zajedničke i pozitivne aktivnosti, koje se ne odnose samo na vojne vežbe, jer je NATO i politička alijansa.

- Postavlja se pitanje zašto je to još uvek tako. U trenutku bombardovanja Srbije u sastavu NATO alijanse bilo je 19 zemalja. Sada ih je 30. NATO nema svoju vojsku, već je to vojska država njegovih članica koje učestvuju u zajedničkim operacijama. Neke od tih zemalja mi doživljamo kao veoma prijateljske, kao što je na primer Italija, a čija je vojska učestvovala u bombardovanju. Sa druge strane, i dalje imamo negativan stav prema NATO alijansi - navela je Marković.

Ona je podsetila na činjenicu da najveću spoljnotrgovinsku razmenu, sa preko 60 posto, i najveće investicije, Srbija ima sa zemljama Evropske unije, a većina tih zemalja je članica NATO-a. Marković je dodala da upravo te zemlje građani Srbije vide kao idealna mesta za život i školovanje svoje dece.

-  Posebnu pažnju treba da posvetimo podizanju svesti stanovništva o važnosti međunarodne i regionalne saradnje zbog stabilnosti i bezbednosti. Smatram da je od obostranog interesa, kako za državu Srbiju, tako i za NATO, saradnja pre svega u borbi protiv terorizma, iregularnih migracija, sajber napada i upravljanju vanrednim situacijama, a u ovom trenutku se dešava jedna od njih, to je pandemija koronavirusa. Brojni su razlozi za unapređenje naše saradnje i ja verujem a ćemo mi nastaviti da je razvijamo - naglasila je Marković.

Ona se osvrnula i na Vašingtonski sporazum jer, prema njenoj oceni, on predstavlja novu fazu u odnosima Srbije i Sjedinjenih Američkih Država.

- Otvorena je nova stranica u odnosima naše dve države. Mislim da su SAD prepoznale Srbiju kao kredibilnog partnera na Balkanu, samim tim što su otvorile fond za razvoj u Beogradu. Međutim, Vašingtonski sporazum je uneo potpuno novu dimenziju i komponentu u odnose između Beograda i Prištine i dijalog, a to je ekonomska saradnja, za koju mislim da je izuzetno značajna za zbližavanje ljudi i životni standard svih građana na ovom prostoru. Stvaranje zajedničkog ekonomskog prostora, "Mini Šangena", koji znači slobodan protok ljudi, kapitala, roba i usluga, će direktno uticati na stabilnost i bezbednost u našem regionu - zaključila je Marković.

Konferencija je deo CEAS-ovog redovnog programa Beogradska NATO nedelja, koji od samog početka pre osam godina uživa podršku NATO odeljenja za javnu diplomatiju (NATO PDD).