Naš sagovornik objašnjava da je za april zakazano zasedanje Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, na kojem ċe se raspravljati o preporuci Odbora za politička pitanja i demokratiju Parlamenarne skupštine SE za prijem Kosova u Savet Evrope.

- Naravno, na toj instanci sve sem potvrde preporuke Odbora bi bila veliko iznenađenje jer je na tom nivou Kosovo veċ obezbedilo potrebnu podršku za članstvo, a ulozi odlučivanja na tom nivou nemaju karakter strateških političkih odluka. Najvažniji i konačni korak je Komitet ministara Saveta Evrope, koji ċe zasedati u maju, i čija je odluka biti presudna za članstvo. Iako se to u javnosti uzima kao “svršena stvar”, postoje izvesne naznake da ċe vodeċe zapadne diplomatije od Kosova zahtevati jasne garancije da ċe ozbiljno raditi na ispunjenu uslova za članstvo, preciznije uslovu o formiranju Zajednice srpskih opština, precizira Marinković.

Kako on precizira, takve garancije su potrebne “jer je kredibilitet trenutne kosovske vlade i njenog lidera Aljbina Kurtija ozbiljno poljuljan serijom jednostranih poteza u procesu normalizacije odnosa Kosova i Srbije”.

- Zbog toga postoje snažni glasovi unutar Komiteta ministara da se od Prištine zahtevaju konkretni koraci ka formiranju Zajednice, a to očekivanja ċe najverovatnije biti predočena u uslov da do majskog zasedanja Komiteta ministara Saveta Evrope, kosovska vlada uputi Ustavnom sudu Kosova predlog statuta Zajednice srpskih opština, koji je izradila EU, na ocenu ustavnosti. Iako je taj korak na prvi pogled proceduralne prirode i politički neobavezujuċi, te se čini da bi Vlada u Prištini mogla vrlo lako ispuniti taj uslov, stvari ni izbliza nisu tako jednostavne, precizira Marinković.

Sagovornik Demostata ističe da treba početi od činjenice da Kurtijeva vlada nema kontrolu nad Ustavnim sudom i da on deluje potpuno nezavisno, te nije isključeno da, vođen pravnim merilima, Ustavni sud da pozitivno mišljenje o statutu ZSO koji je predložila EU.

- A politička težina eventualne pozitiivne odluke Ustavnog suda je ogromna i može imati snažne posledice po Kurtijevu vladu. Pre svega, čak i simulacija kooperativnosti po pitanjima interesa Srba na Kosovu, može imati negativne posledice po njegovo biračko telo, godinama građeno i negovano na nacionalističkim narativima i antagonizmu prema Srbima. Pored toga, činjenica je da bi eventualna pozitivna ocena Ustavnog suda, izbila iz ruku glavni argurment Aljbina Kurtija protiv uspostavljanja ZSO, a to je da je taj predlog neustavan. Konačno, ukoliko bi Ustavni sud potvrdio ustavnost EU predloga statuta ZSO to bi značilo da je taj predlog konačan i da se o njemu više ne može pregovarati. A upravo je namera i taktika Kuritija da daljim pregovorima dodatno obesmisli prerogative koji se tim dokumentom garantuju srpskoj zajednici, smatra Miodrag Marinković.

Naš sagoornik tvrdi:”Bez obzira koliko se čini da je Prština u lagodnoj situaciji i da je njeno članstvo u Savetu Evrope puka formalnost, stvari nisu ni približno povoljne po vladu u Prištini”.

- Indikacije da ċe Komitet ministara zaista insistirati da Vlada Kosova pre dobijanja članstva pošalje zahtev Ustavnom sudu dolaze iz kredibilnih izvora unutar Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, i to zemlje članice koja tradicionalno podržava nezavisnost Kosova. U slučaju da se istraje sa tim zahtevima, odnosno da oni dobiju potrebnu veċinu u Komitetu Minstara u maju odluka može biti i odlaganje prijema Kosova u Savet Evrope, zaključuje Marinković.

Osnovni zadatak Saveta Evrope jeste unapređenje ljudskih prava, i vladavine prava na Starom kontinentu. SE je osnovan 1949, a sedište mu je u Strazburu.

Podsetimo, Odbor za politička pitanja i demokratiju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope prihvatio je na sastanku održanom 18. marta u Parizu preporuku da Kosovo bude pozvano u članstvo SE. Za tu odluku glasalo je 31 predstavnika zemalja, dok su protiv odluke bile predstavnici Crne Gore i BiH, kao i dve predstavnice Srbije Uzdržan je bio predstavnik Grčke. Glasanju je prethodio je izveštaj izvestioca PSSE za Kosovo Dore Bakojani, u kojem se od Prištine traži da ispuni određene uslove.  

Između ostalog, Parlamentarna skupština Saveta Evrope ocenila je da uspostavljanje ZSO predstavlja  važan korak i način da se poboljša demokratsko učešće i osnaživanje Srba na Kosovu i osigura zaštita njihovih prava. PS SE smatra da uspostavljanje Zajednice treba da bude deo budućeg razmatranja Komiteta ministara o zahtevu Kosova za pristupanje Savetu Evrope, kao obaveza Kosova nakon pristupanja. Takođe, od Prištine se očekuje da imovina Srpske pravoslavne crkve bude zaštićena, u potpunosti u skladu sa Ahtisarijevim planom. Ahtisarijev plan, koji je prenet u Ustav  Kosova, podrazumeva da se obezbede puna prava Srpskoj pravoslavnoj crkvi, da se zaštite svi njeni verski objekti, kao i duhovno i kulturo nasleđe Srba na Kosovu.

Naredni korak je plenarna debata PS SE, koja će se održati 18. aprila, kada će se glasati i o takozvanom “statutarnom mišljenju”, a potom bi Komitet ministara Saveta Evrope na sastanku u maju trebalo da odlučuje o pokretanju procedure za prijem Kosova.

Srpske vlasti formirale su 5. aprila Radnu grupu za sprečavanje prijema Prištine u Savet Evrope. Za rukovodica Radne grupe imenovan je ministar spoljnih poslova u tehničkom mandatu Ivica Dačić, a zamenik rukovodioca je direktor Kancelarije za KiM Petar Petković.