Vlasti koje je Moskva instalirala na okupiranim teritorijama Ukrajine otvorile su 10. marta rano glasanje za predsedničke izbore u Rusiji.

Novinska agencija TASS, bliska Kremlju, izvestila je tog dana da je počelo rano glasanje u okupiranom regionu Donjecka, ali je napomenula da je rano glasanje u područjima blizu fronta u toku još od 25. februara.

Kritičari aktuelnog režima u Moskvi prognoziraju da Kremlj ima nameru da falsifikuju glasove podrške predsedniku Vladimiru Putinu i izmisli veliku izlaznost birača, u pokušaju da legitimizuju okupaciju Ukrajine pred međunarodnom zajednicom.

Veruje se, na osnovu dosadašnje prakse, da će ruske vlasti sakriti detalje elektronskog glasanja, odnosno da će još jednom biti falsifikovani izborni rezultati jer je činjenica da vlasti u potpunosti kontrolišu proces glasanja i mogu da izvuku bilo koji broj.

Postoje i tvrdnje da ruske okupacione vlasti primoravaju građane Ukrajine, stanovnike privremeno okupiranih teritorija, da učestvuju na ruskim izborima.

Kao sredstva za to, koriste se ucene, zastrašivanja, prisilno izdavanje pasoša, zamena ukrajinskih identifikacionih dokumenata ruskim.

Oko 2.600 zvaničnika takozvane izborne komisije “Luganske Narodne Republike” poslednjih 20 dana vrši kampanju od vrata do vrata.

Prema podacima ruskog Ministarstva unutrašnjih poslova, u privremeno okupiranim teritorijama Ukrajine ima oko 2,8 miliona stanovnika koji sada imaju ruske pasoše.

Međutim, Rusija uslovljava građane da uzmu ruske pasoše pristupom uslugama, poput socijalne zaštite i zdravstvenog osiguranja. 

Oni koji odbiju ruski pasoš postaće strani državljani ili osobe bez državljanstva počev od 1. jula 2024.

Postoji realna mogućnost da će pojedinci biti deportovani ili će se suočiti sa policijskim zadržavanjem nakon ovog datuma ako nemaju ruske pasoše, što je nemilosrdan pokušaj rusifikacije građana u okupiranim teritorijama.

Foto: Yuri Kadobnov/BETA

Primoravanje Ukrajinaca koji žive u privremeno okupiranim teritorijama da učestvuju na ruskim izborima je još jedan korak ka nelegalnom uključivanju zarobljenih teritorija Ukrajine u Rusiju.

Održavanje izbora za Ukrajinsku nacionalnu izbornu komisiju u Ruskoj Federaciji je u suprotnosti sa normama međunarodnog prava i Ustavom Ukrajine, te se smatra da međunarodna zajednica ne bi trebalo da prizna rezultate tako organizovanog glasanja, niti bi EU trebalo da šalje posmatrače na izbore za predsednika Rusije na okupiranim teritorijama, budući da se tu ne može govoriti o demokratiji.

Ukrajinci smatraju da njihovo učešće u ruskim izborima nema nikakve veze sa izražavanjem volje i da je pravno gledano ništavni akt.

Osobe koje učestvuju u organizaciji i sprovođenju nelegalnih izbora u teritorijalno okupiranim teritorijama ili javno pozivaju na njihovo održavanje snosiće odgovornost u skladu sa Krivičnim zakonikom Ukrajine po članu o kolaboracionizmu.

Istovremeno, trenutni zakoni Ukrajine ne predviđaju krivičnu odgovornost za čin glasanja na izborima, uključujući i prisilno glasanje.

Kremlj želi što veću izlaznost na izborima, a Putin očekuje da će glasati više od 70 odsto Rusa, a da će on osvojiti više od 75 odsto glasova.

Zbog toga se ništa ne prepušta slučaju – vlasti imaju punu kontrolu nad sistemom predlaganja kandidata za predsedničke izbore, te kritičari smatraju da su ovo izbori bez izbora, odnosno imitacija volje građana.

Putin je četiri puta biran na mesto predsednika Rusije – 2000, 2004, 2012. i 2018. godine, a nakon usvajanja amandmana na Ustav Ruske Federacije dobio je pravo da se kandiduje i na izborima 2024. godine. 

Pored Putina, kandidati za predsednika Rusije su i lider Komunističke partije Nikolaj Karitonov, lider Nove narodne partije Vladislav Davankov, kao i lider Liberalno-demokratske partije Leonid Slutski.