Poslednji pokušaj izmene nacrta medijskih zakona, do kojeg je došlo naprasno, nakon završene javne rasprave i uoči samog usvajanja, još jednom je pokazao da vlast ima potrebu da kontroliše svaki aspekt medijske delatnosti i da potpuno uguši medije koji nisu pod njihovom kontrolom.

Država je, ubacivanjem spornih stavova u Nacrt zakona o elektronskim medijima, praktično pokušala da uvede praksu “reketiranja operatora”, tako što bi uredila da emituju kanale i to po ceni koju bi sama odredila, što bi u perspektivi, zbog velikih troškova, moglo da dovede do odluke privatnih operatora da prestanu sa radom, zbog čega televizije u vlasništvu Junajted grupe ne bi imale gde da se emituju.

Televizije u vlasništvu Junajted grupe nemaju nacionalnu pokrivenost, a pristup njima ima samo oko trećine teritorije Srbije.

Vlast je praktično posredno pokušala da i tom delu građana onemogući da prate kanale preko kablovske televizije.

Naime, bilo je predviđao da su svi kablovski operatori obavezni da u svojoj ponudi imaju pored javnog servisa i programe privatnih televizija sa nacionalnim frekvencijama i da im plaćaju po ceni koju će određivati REM, bez mogućnosti da ih ukinu.

Taj stav je na sastanku do kojeg je došlo na inicijativu OEBS-a, a nakon što su se pobunila medijska udruženja, novinari i pojedine organizacije civilnog društva, izbrisan.

Za drugi stav, koji je takođe naknadno dodat, a prema kojem je trebalo da se na prva dva mesta kod svih operatora nalaze programi javnih servisa, a potom nacionalne televizije Pink, Hepi, B92 i Prva, pronađeno je kompromisno rešenje.

Naime, dogovoreno je da će operatori na nultom kanalu imati servisne informacije, na broju 1 Javni servis, na broju 2 Radio televiziju Vojvodine, a potom će određivati raspored kanala u skladu sa dogovorom sa pružaocima medijskih usluga.

Da je predviđena stavka ušla u predlog zakona, kanali sa nacionalnom pokrivenošću bi bili favorizovani, samim tim što su zakonski na prvim mestima kod svih operatora, jer su programi na nižim pozicijama uvek gledaniji zbog navike gledalaca.  

Tokom sastanka je takođe uklonjena odredba o obaveznoj registraciji medija, dok je definicija medija i civilnog društva u skladu sa onim što je predložila radna grupa.

^{Izvor: Getty Images Free Stock}

Vlada je nakon sastanka saopštila da su se svi učesnici sastanka saglasili da su tekstovi nacrta zakona, koji su finalno usaglašeni na sastanku u OEBS-u, korak u pravom smeru.

„Uz određene rezerve pojedinih medijskih i novinarskih udruženja, prema pojedinim predloženim rešenjima, dogovoreno je da se oba nacrta zakona proslede na usvajanja na narednoj sednici Vlade Srbije“, saopšteno je iz vlade.

Međutim, u Nacrtu zakona ostala je odredba po kojoj državni teleoperator, Telekom Srbija, može da osniva i bude vlasnik medija.

Prvobitno je čak bilo planirano da i lokalne samouprave i druga državna preduzeća imaju mogućnost da budu vlasnici medija.

Država je po tom pitanju od početka imala tvrd stav i nije dopuštala mogućnost da ta odredba ne uđe u zakon.

Time se praktično samo legalizovalo postojeće stanje srpske medijske scene, budući da Telekom Srbija već ima svoje kanale.

Predloženi nacrti zakona naći će se sada pred Vladom Srbije, koja bi trebalo da ih usvoji.

Zatim će se zakoni naći pred Skupštinom Srbije, gde takođe mogu biti promenjeni amandmanima.

Članak je objavljen 18. oktobra, 2023. godine.