Talibani, koji su ponovo uspostavili vlast u Avganistanu, vladaju teokratsko-autokratski i, nažalost, moguća je „repriza“ 11. septembra 2001, poručio je Nil Ferguson, poznati britanski istoričar, pisac i predavač na prestižnim univerzitetima poput Harvarda, Oksforda i Stenforda. Takve konstatacije, koje predstavljaju aluziju na seriju simultanih terorističkih napada u Njujorku i Vašingtonu, on je izgovorio učestvujući u podkastu u organizaciji američkog Instituta Huver.

Prema Fergusonom mišljenju, odluka o povlačenju američkih i NATO trupa iz Avganistana, doneta  dve decenije od intervencije u toj državi, bila je pogrešna. Kako je obrazložio, Avganistan je zemlja koju su „različite imperije, maltene jedna za drugom, pokušavale da osvoje, ali u pitanju  je tribalno društvo, sa dubokim društvenim i etničkim razlikama, zbog čega je  svim zavojevačima bilo teško da ovladaju celom teritorijom  države“.

- Ako dignemo ruke od Avganistana, ceh postaje još veći nego kad pokušamo da ovladamo njime. I upravo je povlačenje Amerike izazvalo probleme, baš kao što se već događalo u prošlosti, recimo u Južnom Vijetnamu, kojim su zagospodarili komunisti, a to nije bilo dobro. Amerikanci kao da ne uče dovoljno na ranijim primerima iz istorije, to je ono što nazivam „deficit istorije“  -  ne vole da se osvrću na prošlost, i to je loše jer se ignorišu istorijska iskustva. Pored „deficita istorije“, aktuelna situacija u Avganistanu pokazuje i da je Amerika sklona „deficitu pažnje“, što znači da se posle intervencija u određenim zemljama SAD povuku  i fokusiraju se na neki drugi deo planete, objasnio je on.

S druge strane, Ferguson je istakao da intervencije SAD, poput one u Avganistanu, dovode do fiskalnih deficita, jer se „mnogo više troši na vojsku nego u normalnim okolnostima, a i logično je da je kod pripadnika američkih jedinica došlo do prezasićenja i mnogi su želeli da se vrate kući  iz Avganistana“.           

Kako je naglasio britanski istoričar, povlačenjem SAD bezbednosne snage Avganistana izgubile su oslonac, „postale su krajnje demoralisane“, zbog čega su odlučile da „polože oružje“ i predaju se talibanima.

- U ratu pobeđujete onda kada ubedite svog neprijatelja da je cena toga što će položiti oružje znatno manja nego što bi bio ceh dalje borbe. E, upravo to je pošlo za rukom talibanima, ali narod Avganistana će snositi najveće posledice svega navedenog. Mi ne možemo da se pravimo da ne vidimo načine na koji će talibani pokušati da se osvete, i to što će oni činiti avganistanskom stanovništvu jeste sramno, rekao je Ferguson.

Nil Ferguson prognozira da će se na udaru talibana naći svi - i žene, i muškarci i deca, ali da su „devojke i devojčice najranjivija kategorija“. U tom kontekstu, precizirao je da će devojčicama biti uskraćeno pravo na školovanje, te da će biti mnogo maloletničkih brakova, kao i venčanja „pod prinudom“.

- Povlačenje SAD iz Avganistana nije nikakvo rešenje, trebalo je da Amerika ostane posvećena toj zemlji, jer su istraživanja  sprovedena u proteklih nekoliko godina pokazala da, ma kako intervencije ne bile popularne, većina Avganistanaca smatra da im je život bolji od 2001, naveo je.

Govoreći na temu borbe protiv korone, Ferguson je ocenio da bi pobeda u tom „ratu“ nastupila kada bi „vakcinacija postala još masovnija“, jer bi se time dodatno smanjio broj hospitalizovanih i umrlih od posledica tog virusa.

- Situacija u vezi sa kovidom-19 jeste  povoljnija nego što je bila prošle godine, ali mogla bi da bude i još bolja ako bi veći broj ljudi pristao da primi vakcinu. Naravno da je značajno i nošenje zaštitnih maski, ali ništa nas ne može zaštiti kao vakcinacija jer je „delta soj“ veoma veoma rizičan. Ilustracije radi, u 19. veku je grip bio izuzetno rizičan, kao korona danas, ali zahvaljujući dugotrajnoj borbi uspeli smo da ga svedemo na sezonsku pojavu. Verujem da bi kada bi se vakcinacija omasovila i korona postala nešto poput „buke u pozadini“, ali ne bi više bila „vest sa naslovnih strana“. Zdravstveni stručnjaci i nadležni političari nisu, nažalost, uspeli da prenesu građanima važnost vakcinacije, a u februaru nas može očekivati novi soj ovog virusa, i pad imuniteta. Kovid je za nas ono što su male boginje bile u vreme osnivanja SAD, i stručnjaci za medicinu morali su da bolje objasne ljudima značaj vakcinacije, poručio je Ferguson.

Nil Ferguson je vakcine protiv kovida uporedio sa obukom vojnih jedinica. „Vakcinom trenirate vaše telo da se odupre neprijateljima, baš kao što vojska prolazi obuke da bude uspešna u borbama, jer nijedan komandant ne želi da u borbu vodi neobučene vojnike. E, to treba imati na umu i kada razmišljamo o borbi protiv korone, napomenuo je.

Dva scenarija „rata“ protiv korone

Ferguson tvrdi da postoje dva scenarija kada je reč o „dužini rata“ protiv korone. Kako je objasnio, prva opcija jeste da trenutna faza predstavlja „početak kraja epidemije“, dok, druga, „mračnija varijanta“ glasi da se i dalje nalazimo tek na početku borbe. „Prošle godine bio sam uveren da se epidemija bliži kraju, ali, tada sam pretpostavljao da će se mnogo više ljudi vakcinisati“, kazao je britanski istoričar.

^{Autorka je novinarka i Danasa}