Nakon izrazito tenzičnih odnosa u poslednjih šest meseci čini se da ponovo plivamo u mirnim vodama, bar na oficijalnom nivou. Teško je i očekivati da se rodi velika ljubav između vladajućih struktura u Beogradu i Skoplju, jer je sve započelo u prilično neprijateljskoj atmosferi. Prvo, vlasti u Srbiji su održavale dobre odnose sa prethodnim vlastima u Skoplju, pa nekako kao da nisu priželjkivali pobedu Zaeva. Sa druge strane, Zoran Zaev još u svojstvu vođe makedonske opozicije okarakterisao vladajuću elitu u Srbiji kao nacionalističku.

Nakon toga u svu ovu priču uključile su se i obaveštajne službe sa obe strane granice. Pripadnik srpskih obaveštajnih službi se našao u makedonskoj skupštini u najgorem trenutku. Pripadnik srpskih službi prisustvovao je nemilom događaju kada je masa građana Makedonije ušla u zgradu parlamenta da zaustavi izbor Talata Džaferija za predsednika makedonskog sobranja. Odjednom su sve mediji preneli ovu vest. Dok su se makedonski političari prepucavali oko toga da li je prisustvo stranog obaveštajnog pripadnika odobreno ili neodobreno od strane makedonskih institucija, vlasti u Skoplju i Beogradu tiho su umirili strasti recipročnim povlačenjem te vrste osoblja iz svojih ambasada. I ponovo se krenulo ispočetka.

Međutim, nije dugo trebalo da bi se ovi odnosi ponovo pogoršali. Vlasti u Beogradu odjednom su povukle svo diplomatsko osoblje iz Ambasade Srbije u Skoplju. Beograd je optužio Skoplje za agresivno obaveštajno delovanje nasuprot interesima Srbije, dok su makedonski zvaničnici izjavljivali da se radi o nesporazumu. Još jedna odlična prilika za medije. Naslovi tipa „Skoplje i Beograd su na ivica rata“ okružili su ceo region.

A šta se ovde zaista zbivalo? Jel možemo govoriti o neoružanom sukobu koji je trajao manje od 48 sata? Ili je to bio još jedan u nizu politički marifetluk? Javnost nije dobila odgovor na ovo pitanje. Iako se sa obe strane granice govori o demokratskim sistemima, građani Makedonije i Srbije su bili još jednom izigrani informacijama koje su ostale iza vela javnosti. Srpski predsednik i makedonski premijer razrešili su i ovaj slučaj u samo jednom telefonskom razgovoru. Politika je još jednom zablistala na površini. A koliko sve ovo delegitimiše ovdašnje službe kao da nikoga nije briga. I onako ovdašnji političari umeju sve da razreše, od političkih, preko ekonomskih, pa sve do bezbednosnih pitanja.

I nakon ovoga odnosi između Makedonije i Srbije verovatno su krenuli pravim smerom. Ministri spoljnih poslova su ostvarili srdačan susret u Nišu, dok su se premijeri sastali u Draču i dogovorili upravo realizovanu posetu. Međutim, sve je to čini se nekako na deklarativnom nivou. Ništa suštinsko, pa čak ni poseta Zaeva. Dok je Skoplje već realizovao zajedničku sednicu vlade sa vlastima iz Sofije i utvrdilo termin za zajedničku sednicu sa vlastima u Tirani, ovaj nivo odnosa još uvek nije dostignut sa Beogradom. Zajednička sednica Makedonije i Srbije je odložena za proleće 2018. godine, a kako će se razvoj odnosa odvijati do tada ostaje da vidimo, ali samo u svojstvu slepih posmatrača. Jer nikoga nije briga za interese građana.

Poseta je završena bez ikakve pompeznosti. I pitanje oko eventualnog glasanja Makedonije za prijem Kosova u UNESCO-u ostaje otvoreno. Zaev je rekao da je sve to u rukama dijaloga Beograda i Prištine, dok je srpska premijerka Ana Brnabić napomenula da se otvorena pitanja rešavaju dijalogom i da ne treba da očekujemo nestanak nesuglasica.

Ekonomija je još jednom ostala na marginama. Iako su se obe strane složile oko neophodnosti ekonomske integracije na zajedničkom putu ka EU, ništa konkretno nije preduzeto. Olakšanje carinskih procedura sa obe strane granice i gasna interkonekcija između Vranja i Kumanova su teme koje su otvorene tokom ove posete, međutim i dalje bez preciznih aktivnosti. Verovatno će ekonomska pitanja biti u fokusu u doglednoj budućnosti, ili tek kada ćemo konačno shvatiti da je ekonomija determinator dobre politike, a do tada ostaje da se igramo dnevnim „politikanstvom“, odnosno onim od čega nema hleba.