On je predstavio nalaze o tome kome su građani Beograda i Srbije skloni kada je reč o izborima, tačnije, u glavnom gradu na izborima za skupštinu grada, parlamentarnim i predsedničkim, a na nivou zemlje glasanju za parlament i predsednika. 

Kada je reč o izbornim opredeljenjima građana, uporedo za uzorak Beograda i Srbije, Mihailović je rekao da su ispitanicima postavili pitanje kako bi glasali da je sledeće nedelje treći april 2022. godine, to jest dan predstojećih izbora. Prema njegovim rečima, prvo pitanje odnosilo se na to da li je ispitanicima važno ko je na vlasti u Srbiji.  

Mihailović je naveo da je istraživanje pokazalo da je za blagu natpolovičnu većinu važno ko je na vlasti, ali i da su za okvirno jednu petinu ispitanika izbori nevažni. On je govorio o nalazima kako se opredeljulju građani na izborima za Skupštinu Beograda, prema podacima iz beogradskog uzorka. 

- U gruboj podeli, kada delimo ispitanike na one koji podržavaju partije na vlasti i one koji ih ne podržavaju, odnos je 46 za vlast i 54 posto za opoziciju. Generalno, u Beogradu opozicija ima većinu. To ne znači da istraživanje pokazuje da će opozicija da pobedi. Pobeda opozicije zavisi od konstelacije odnosa unutar opozicije, jer, u toj opoziciji, imamo i 10 posto ispitanika koji su pristalice opozicije, ali kao partije za koje bi glasali navode one koje ne mogu da pređu cenzus - navodi Mihailović i pojašnjava da to znači da su deset odsto glasova u Beogradu takozvani "bačeni glasovi". 

Prema njegovim rečima, da li će to ostati tako, zavisi od toga da li će te partije naći dovoljno razloga da se ujedine, približe jedna drugoj i da li će imati zajedničku listu ili neće, te da li će se priključiti nekoj od postojećih koalicija. 

- Ovo ne znači da kada bi se sve ove partije koje nisu za SNS, SPS i slične, ujedinile, da bi one osvojile većinu. Mi smo u istraživanju naišli na podatke koji kazuju da izlazak na izbore u jednoj koloni, ili velikom političkom savezu gde je sva opozicija, ne bi doneo onoliko glasova koliko iznosi zbir pojedinačnih, jer, građani Srbije ne bi glasali za koaliciju u kojoj se nalaze partije sa kojima se oni ideološki ne slažu. To je jedna činjenica - ukazuje Mihailović i dodaje da su građani Srbije većinski za dogovor opozicije, a ne za jednu kolonu. 

Na osnovu uzorka na nivou Srbije, gde su ispitivani samo izborno opredeljeni ispitanici, kako je naveo Mihailović, virtualni odnos partija vlasti i opozicije, za parlamentarne izbore, u novembru mesecu ove godine, iznosi 55 prema 45 odsto u korist partija vlasti. 

- Gledano pojedinačno, partije oko Stranke slobode i pravde, Demokratske stranke, Narodne stranke i Pokreta slobodnih građana, imaju oko 16 posto izbornih pristalica. "Zeleno-leva" koalicija, Ne davimo Beograd i Ćuta imaju devet posto glasova. DSS-POKS sedam posto, Dveri i Zavetnici pet posto, ostale stranke osam odsto - naveo je Mihailović. 

Glavni urednik Demostata Zoran Panović ukazao da je da su dve stvari veoma bitne: da je istraživanje rađeno pre aktuelnih protesta i trenutne situacije, kao i da kada se govori o rejtinzima i rezultatima, podrazumeva se da izbori budu regularni. 

- Ono što je jako bitno ovde je pitanje percepcije. Mi jednostavno, često i vlast i opozicija, barataju sa percepcijama realnosti, a ne sa stvarnom realnošću. Otuda vlast ima tu jasnu strategiju: "zlatno doba", usput propagandu i širenje lažnih informacija o političkim protivnicima. S druge strane i opozicija ima svoju vrstu percepcije stvarnosti, da je u Srbiji nikad gore, da ništa ne valja, ali realan život pokazuje nešto sasvim drugačije. Znači, treba u istraživanjima javnog mnjenja isto ići da se utvrdi realnost, ali kalkulisati kako birači odlučuju, jer odlučuju ne samo po realnosti, već i po svojoj percepciji - objasnio je Panović.