Opštine spremne da pomognu porodicama u usklađivanju rada i roditeljstva

Danas se obeležava Međunarodni dan žena, pitanja rodne ravnopravnosti i ženskih prava čine se aktuelnijim nego ikad

Opštine spremne da pomognu porodicama u usklađivanju rada i roditeljstva

Opštine spremne da pomognu porodicama u usklađivanju rada i roditeljstva

Danas se obeležava Međunarodni dan žena, pitanja rodne ravnopravnosti i ženskih prava čine se aktuelnijim nego ikad

autor teksta
Ivana Nikoletić | Demostat | Beograd 12. Mar 2021 | U fokusu

- Iako trenutno tek svaka peta opština u Srbiji ima definisane aktivnosti za pomoć porodicama sa decom u lakšem usklađivanju poslovnih i privatnih obaveza, veliki procenat lokalnih samouprava razmišlja o obezbeđivanju takvih olakšica u budućnosti

- Fleksibilno radno vreme, preraspodela obaveza ili rad od kuće, kao primeri dobre prakse poslodavaca u svetu, kod nas nisu dovoljno zastupljeni

- Troškove lečenja deteta refundira 76 odsto opština, a najmanje ih  izdvaja za jednokratnu pomoć za polazak deteta u školu, što praktikuje svega 16 odsto lokalnih samouprava koje su učestvovale u istraživanju 

Međunarodni dan žena, koji se danas slavi širom planete, prvi put je kao ideja pomenut u Americi još početkom 20. veka, 8. marta 1909. godine, a kao internacionalni praznik konačno prihvaćen 1975, kada su Ujedinjene nacije počele službeno da ga obeležavaju. Tog dana se slave ekonomska, politička i društvena dostignuća pripadnica ženskog pola. Počeo je kao pobuna radnica zbog loših uslova rada, a tokom decenija ženski, uglavnom socijalistički pokreti, izborili su se za kraće radno vreme, veće plate i pravo glasa. Neprekidna borba za emancipaciju, ravnopravnost među polovima i poboljšanje položaja žena u društvu nastavila se tokom čitavog 20 veka. Danas, kada smo zakoračili već u treću deceniju novog milenijuma, pitanja rodne ravnopravnosti i ženskih prava čine se aktuelnijim nego ikad. Osnaživanje žena i njihovo veće angažovanje na poslovima i funkcijama koji su se doskora smatrali samo „muškim“, učinilo je žene finansijski samostalnijim. Međutim, patrijarhalni obrasci društva, duboko ukorenjeni, još uvek ženu postavljaju i kao kamen temeljac kuće i porodice. Od žene se sada očekuje da bude uspešna na poslu, predana u materinstvu, angažovana u domaćinstvu. To znači da svaku ženu, po povratku sa posla, u kući očekuje niz porodičnih i roditeljskih obaveza i poslova, neretko uz malu ili čak nikakvu pomoć partnera. O samohranim majkama, ne zanemarujući ovde ni još teži položaj samohranih očeva u našem društvu, da i ne govorimo. To za posledicu ima sve više žena koje moraju da se opredeljuju između posla i porodice, karijere i braka, društvenog položaja i materinstva. Logičan sled je i sve veći broj žena koje, iako to žele, ne osnivaju porodicu, ne ulaze u brak i partnerstva i ne odlučuju se za rađanje dece. Druge to odlažu „za neko bolje vreme“, ili se opredeljuju za manji broj dece, što pokazuju i rezultati istraživanja predstavljenog u ovom tekstu. Tome svakako ne doprinose ni uslovi pojedinih poslodavaca koji prednost pri zapošljavanju daju upravo mladim ljudima koji još nisu niti planiraju da osnuju porodicu u skorije vreme. Cilj kojem bi svako društvo trebalo da teži jeste obezbeđivanje ravnoteže i sklada profesionalnog i privatnog života, koji nikako ne bi smeli da isključuju jedan drugog. Podrška usklađivanju rada i roditeljstva, kako ženama tako i muškarcima, morala bi da dolazi iz svih segmenata društva, ali je neophodno da konkretna pomoć na prvom mestu dođe iz institucija države, ukoliko ona teži skladnoj populacionoj politici i boljoj demografskoj slici, kakva je našoj zemlji svakako potrebna.   

U Srbiji, tek svaka peta opština ili grad imaju definisane aktivnosti, u saradnji sa lokalnim poslodavcima, usmerene na pomoć porodicama sa malom decom, samohranim roditeljima ili mladim bračnim parovima, a koje bi im omogućile bolje usklađivanje rada i roditeljstva. Međutim, u jedinicama lokalne samouprave itekako se razmišlja o takvim olakšicama, jer čak 43 odsto upitanih opština koje se trenutno ne bave strateškim pravcima u ovoj oblasti, ipak planira da se ubuduće aktivno uključi u afirmaciju roditeljstva, i iznađe i primeni rešenja koja omogućavaju lakše usklađivanje posla i privatnog života. Time bi lokalne samouprave potpomogle i društvene ciljeve, strateški zacrtane, a vezane za podsticanje rađanja i poboljšanje demografske slike Srbije. Ipak, mnogi od vidova pomoći koji se uveliko koriste u razvijenijim zemljama, još se nisu odomaćili kod nas, bilo da je prepreka nedostatak novca u lokalnim budžetima, ili manjak inicijative u opštinskim organima i institucijama, pa svaka spremnost da se na lokalu razmišlja u tom pravcu, ohrabruje. Ovakve rezultate pokazalo je Istraživanje o usklađivanju rada i roditeljstva u jedinicama lokalne samouprave (JLS) koje je sprovelo Ministratsto za brigu o porodici i demografiji, za potrebe projekta „Jednaki – ka uspostavljanju rodne ravnopravnosti usklađivanjem radnog i porodičnog života zaposlenih”.

- S obzirom na činjenicu da je lokalna samouprava odgovorna za kvalitet života građana na svojoj teritoriji i da najbolje može prepoznati potrebe roditelja, neophodno je da aktivno bude uključena u gorući problem društva koji se odnosi na rehabilitaciju rađanja i roditeljstva. Zato je neophodno strateško delovanje JLS sa jasno definisanim akcionim planom, merama i aktivnostima koje će u dužem periodu obezbediti održivo reproduktivno ponašanje stanovništva, navodi demograf Gordana Bjelobrk, koordinator na projektu. 

Na osnovu rezultata istraživanja, nastavlja Bjelobrk, može se zaključiti da fleksibilno radno vreme, kao jedna od najkorišćenijih modela olakšica poslodavaca u svetu, kod nas još uvek nije dovoljno zastupljeno.

- Većina opština ni u narednom periodu nije spremna da uloži dodatne napore i sagleda koliki bi značaj za zaposlene roditelje bilo postojanje različitih opcija fleksibilnog radnog angažovanja koje sve više postaje odlika savremenog i društveno odgovornog ponašanja samih poslodavaca. Fleksibilno radno vreme je primer dobre prakse u zemljama koje su postigle uspeh na polju usklađivanja rada i roditeljstva. Odgovorni poslodavci su sve češće svesni činjenice da primena nekog oblika fleksibilnog radnog vremena ima pozitivan uticaj na produktivnost rada zaposlenih i neposredno utiče na bolje poslovne rezultate. U Srbiji, svega 13,5 odsto opština obezbeđuje klizno radno vreme kao jedan od oblika fleksibilnog radnog vremena za zaposlene roditelje sa predškolskom i mlađom školskom decom. Većina opština ne obezbeđuje klizno radno vreme, ali polovina njih je spremna da ubuduće obezbedi ovaj vid fleksibilnog radnog angažovanja, ukoliko proces rada to dozvoljava, objašnjava Bjelobrk.

Međutim, preraspodela radnog vremena (različiti broj sati rada po danima u toku jedne radne nedelje) je zastupljena u samo u 16,2 odsto opština. Većina opština nije prepoznala ovaj vid fleksibilnog radnog angažovanja, koji uključuje i opciju „rada od kuće” koja je bila veoma zastupljena tokom pandemije prouzrokovane virusom Covid-19. 

- Manje od polovine (41,9 odsto) opština koje sada ne obezbeđuje ovaj vid fleksibilnog radnog vremena spremne su da ubuduće obezbede zaposlenim roditeljima da organizuju svoju radnu aktivnost kako bi uskladili radne i porodične obaveze, navodi Bjelobrk.

S druge strane, većina opština, njih 78,4 odsto, svesno je potrebe da svim zaposlenim obezbedi institucionalne uslove za usklađivanje rada i roditeljstva i da na taj način poveća njihovu produktivnost, što za krajnji rezultat ima ostvarivanje boljih poslovnih rezultata JLS. Tako su opštine i gradovi izneli spremnost za osnivanje predškolskih ustanova u okviru poslovnog okruženja ili u neposrednoj blizini firme. Ipak, očito da su finansije jedna od ključnih prepreka u ostvarivanju takvih ciljeva, jer bi većina JLS takve poteze preuzimala ukoliko dobije i podršku države. 

Iz manje razvijenih lokalnih samouprava sa skromnijim budžetima, koje u Srbiji preovlađuju, generalno se ne izdvaja dovoljno novca za jednokratne vidove novčane podrške porodicama sa decom. Opštine su najizdašnije kada je u pitanju jednokratna finansijska pomoć za rođenje deteta, i nju obezbeđuje čak 78,4 odsto JLS. Iako svaka peta opština ne izdvaja sredstva za tu pomoć, tri četvrtine ih je spremno da ih ubuduće obezbedi, dok četvrtina to roditeljima neće moći da priušti. 

Ipak, kada je u pitanju jednokratna finansijska pomoć za polazak deteta u školu, nju obezbeđuje svega 16 odsto opština. Većina opština, njih 84 odsto, ne obezbeđuje ovu vrstu finansijske pomoći, ali je 71 procenat njih spreman da u budućnosti poradi na tome. 

Najznačajniji vid podrške, refundiranje troškova za lečenje deteta, zastupljeno je u oko 76 odsto opština. Takođe, i ostale su u velikom procentu spremne da u budućnosti deo budžetskih sredstava usmere na tu vrstu pomoći roditeljima u nevolji.

Kako naša sagovornica objašnjava, istraživanje je organizovano s ciljem da se prikupe informacije o problemima s kojima se svakodnevno suočavaju jedinice lokalne samouprave (JLS) i zaposleni roditelji koji pokušavaju da usklade svoje radne i porodične obaveze, ali i informacije o stavovima lokalne samouprave i njihovoj spremnosti i društvenoj odgovornosti prema najbitnijim članovima društvene zajednice kroz podršku zaposlenim roditeljima s malom decom.

- Svesna svih negativnih demografskih trendova, Vlada Republike Srbije donela je odluku da aktivnije deluje na polju populacione politike, kako bi stvorila i uslove za postepeni demografski oporavak zemlje. Stoga marta 2018. godine donosi strateški dokument usmeren na podsticanje rađanja sa opštim ciljem održivog demografskog razvoja Srbije – stacionarno stanovništvo, uz prethodno ostvarenje osam posebnih ciljeva, među kojima su i Usklađivanje rada i roditeljstva, Očuvanje i unapređenje reproduktivnog zdravlja i Aktiviranje lokalne samouprave, kojima smo se posebno bavili, navodi Bjelobrk.

Istraživanja o usklađivanju rada i roditeljstva u jedinicama lokalne samouprave, čiji je samo deo predstavljen u ovom tekstu, sproveli su u partnerstvu Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju i Fondacija Ana i Vlade Divac, u okviru projekta „Jednaki – ka uspostavljanju rodne ravnopravnosti usklađivanjem radnog i porodičnog života zaposlenih” Projekat se realizuje uz finansijsku podršku Evropske komisije iz programa Evropske unije „Prava, jednakost i državljanstvo (2014-2020).”

Istraživanje je sprovedeno u oktobru i novembru prošle godine, a prilikom odabira okvira jedinica lokalne samouprave, od kojih je slučajnim uzorkom izdvojeno njih 37 za anketu, vodilo se računa da budu zastupljene JLS različitog stepena razvijenosti iz četiri regiona Republike Srbije (Vojvodine, Beogradskog,  Šumadije i Zapadne Srbije i Regiona Južne i Istočne Srbije). 

DISCLAIMER:

Ovaj tekst je izrađen uz finansijsku podršku Evropske komisije. Za sadržaj teksta isključivo su odgovorni Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju i Fondacija Ana i Vlade Divac i ne može se ni pod kojim okolnostima smatrati da ovaj tekst predstavlja stavove Evropske komisije. Projekat „Jednaki - ka rodnoj ravnopravnosti usklađivanjem radnog i porodičnog života zaposlenih“ finansiran je iz programa Evropske unije „Prava, jednakost i državljanstvo (2014-2020)“.

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

U fokusu
Timoti Les: Balkanu su potrebne nacionalne države
Timoti Les: Balkanu su potrebne nacionalne države

Slovenački dokument je važan i konstruktivan napor da se prevaziđe problem st...

Šta bi Srbiji doneo novi izborni zakon, koji nagoveštava ministarka Tatjana Matić
Šta bi Srbiji doneo novi izborni zakon, koji nagoveštava ministarka Tatjana Matić

Osnovna ideja koju spominje ministarka Matić je izneta još u predlogu po...

Dijalog, protesti,pa izbori
Dijalog, protesti,pa izbori

TRI KOLONE Prema analizama Demostata, jezgro „bojkot opozicije“ či...

Kako bolje uskladiti radni i porodični život zaposlenih
Kako bolje uskladiti radni i porodični život zaposlenih

*Poslodavac treba da zna i razume potrebe svog zaposlenog, kao i da da pozitivan...

Odlazak dobrog rođaka i iskrenog prijatelja
Odlazak dobrog rođaka i iskrenog prijatelja

Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar, Princeza Katarina i čitava Kraljevska por...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

2021. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti