Rat u Ukrajini se pokazao kao preskup poduhvat za Rusiju.

Iako se ruske vlasti i dalje pretvaraju da je sve pod njihovom pažljivom kontrolom i pokušavaju da ubede domaću publiku i svet u celini da pritisak sankcija nema značajnog uticaja na rusku ekonomiju, zemlja nije bila spremna za dugotrajan rat i međunarodnu izolaciju.

Mit da sankcije nisu uzdrmale rusku ekonomiju ruši se zajedno sa samom ekonomijom.

Trenutno je Rusija neosporno lider po broju sankcija koje su joj uvedene.

Već je prestigla Severnu Koreju i Iran, koji su decenijama bili na tim listama.

Invazija velikih razmera na Ukrajinu od strane Rusije transformisala je zemlju u primarnu metu globalnih sankcija, budući da se trenutno više od 40 zemalja pridružilo sankcijama Rusiji.

Čak i države koje nisu deo "sankcione koalicije" često oklevaju da krše ograničenja, plašeći se sekundarnih sankcija ili problema u odnosima sa drugim zemljama.

Stalni i sveobuhvatni pritisak na Rusiju da oslabi agresora je u interesu civilizovanog sveta.

Odgovor na ruske ratne zločine trebalo bi da bude pooštravanje pritiska kad je reč o sankcijama od strane međunarodne zajednice.

Ranije uvedene sankcije su efikasne, ali nisu dovoljne.

Režim sankcija je daleko od iscrpljenosti i zahteva stalna ažuriranja i poboljšanja.

Trenutno, zemlje članice Evropske unije aktivno razgovaraju o novom, dvanaestom paketu sankcija Rusiji, zbog njene invazije na Ukrajinu u punom obimu.

Jedna od glavnih tema o kojoj se razgovara su mere koje će poboljšati efikasnost prethodnih sankcija.

Zabrana ruskih dijamanata trebalo bi da postane "zvezda” 12. paketa sankcija Rusiji.

Novi paket sankcija mogao bi biti bolniji za Rusiju, jer su dijamanti jedna od njenih glavnih izvoznih roba.

Rusija je najveći svetski proizvođač dijamanata.

Trgovina dragim kamenjem je važna industrija i značajan izvor prihoda za Rusiju.

Prema različitim procenama, izvoz dijamanata donosi Kremlju oko četiri i po milijarde dolara godišnje.

Stoga, uvođenje sankcija protiv trgovine ruskim dijamantima ima za cilj da liši Rusiju važnog izvora prihoda za finansiranje rata.

„U procesu smo pripreme 12. paketa sankcija. Posebno, tražimo kako da smanjimo preostale prihode koje Rusija ostvaruje od izvoza dijamanata u Evropu“, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u Briselu.

Pokušaji da se osujeti snadbevanje ruskim dijamantima su složeni zbog sposobnosti Moskve da zaobilazi sankcije.

Otprilike trećina svetske ponude dijamanata, za koju se procenjuje da vredi oko četiri i po milijarde evra, dolazi iz sibirskih kamenoloma.

^{Izvor: Getty Images Free Stock}

Druge potencijalne mete novih ograničenja mogle bi da budu ruske nuklearne tehnologije, rudarska industrija i IT sektor.

Nove mere će se baviti nizom pitanja u vezi sa slabljenjem ruskog energetskog i tehnološkog sektora.

Detaljne predloge o ovom pitanju iznele su Poljska i baltičke zemlje.

Poljska predlaže zabranu novih transakcija sa Rosatomom, kupovinu ruskog uranijuma, tečnog gasa i čelika, kao i blokiranje pružanja IT usluga ruskim kompanijama.

Estonija, generalno, traži potpuni trgovinski embargo protiv Rusije.

Očekuje se i prezentacija načina profitiranja od zamrznute ruske imovine, namenjene podršci Ukrajini.

Dvanaesti paket će verovatno uključivati i dalje korake za zatvaranje rupa koje Rusija koristi da bi zaobišla sankcije.

Pored toga, EU će proširiti listu robe zabranjene za uvoz u Rusiju, koja bi mogla da se koristi u vojne svrhe.

Novi paket sankcija trebalo bi da ograniči mogućnost Rusije da uvozi komponente za rakete i dronove preko trećih zemalja.

Antiruske sankcije su višestruke i imaju dalekosežne potencijalne posledice.

Dalji koraci ka novim sankcijama moraju se preduzeti odlučno i  sveobuhvatno, kako bi se obezbedio maksimalan uticaj i sprečilo izbegavanje sankcija.

Glavni cilj je ostaviti agresora bez sredstava za nastavak rata.

Sve ovo će pomoći da što pre dođe do pobede Ukrajine, posebno uz aktivnu podršku međunarodne zajednice, da se ubrza okončanje rata i obnovi mir u Evropi.

Članak je objavljen 30. oktobra, 2023.