S obzirom da za potrebe predstojeće zimske sezone Elektroprivreda Srbije iz sopstvenih kopova ne može da obezbedi dovoljno uglja za proizvodnju električne energije prinuđena je da ga uvozi iz okruženja. To što EPS uvozi ugalj, znatno je povoljnija opcija od toga da uvozi struju u periodu kada je ona najskuplja, a to je zima, međutim i to  košta pa će tako električna energija proizvedena iz uvezenog uglja biti dva do dva i po puta skuplja nego da je korišćen samo ugalj sa površinskih kopova  u vlasništvu Elektroprivrede Srbije.

Podsećanja radi, Demostat je već pisao da je razlog za uvoz uglja taj što Rudarski basen „Kolubara“ u ovom trenutku daje za trećinu manje uglja neophodnog za zimu. Problem stvara i to što odlagač na kojem je prošle zime došlo do havarije još uvek nije u funkciji ali dobre vesti su da bi trebalo da bude operativan do kraja godine.  Zbog toga je Vlada Srbije odobrila EPS-u, čiji je vlasnik, da do kraja sledeće godine uveze četiri miliona tona uglja, kako bi se na taj način obezbedio nesmetan rad Termoelektrana „Nikola Tesla“, koje pokrivaju polovinu potreba za strujom u zemlji. 

Neodgovorno rukovođenje, zbog čega teren na kopovima RB „Kolubara“ nije blagovremeno pripremljen za iskopavanje uglja, u periodu dok je v.d. direktora EPS-a bio Milorad Grčić,  koji je u međuvremenu podneo ostavku na tu funkciju, preduzeće će kako tvrde upućeni koštati između 280 do 300 miliona evra. Toliko će naime EPS biti prinuđen da plati za uvoz uglja koji mu ne dostaje za proizvodnju struje tokom naredne dve zimske sezone.

Stručnjak za energetiku kompanije Dilojt Željko Marković kaže za Demostat da je bolje uvoziti ugalj nego struju ali i da je to znatno skuplje nego proizvoditi je iz sopstvenih resursa.

-  EPS ugalj uvozi, između ostalog, da bi na taj način popravio kvalitet sopstvenog u domaćim površinskim kopovima. Svakako je isplativije kupovati ugalj u inostranstvu nego struju tokom zimske sezone kada je njena cena najviša. Ipak i to je nešto što predstavlja skuplju varijantu. Naime, na cenu koju će EPS platiti za ugalj iz uvoza treba dodati i troškove transporta koji nisu ni malo jeftini. Kada se napravi kompletna računica ona pokazuje da će proizvodnja struje biti dva do  dva i po puta skuplja nego da je korišćen ugalj sa domaćih površinskih kopova - objašjava naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, nema bojazni da EPS neće moći da obezbedi dovoljne količine uglja iz okruženja ali da problem može biti to da li će tokom zime biti dovoljno struje koju bi preduzeće moglo da uveze u slučaju potrebe.

- Sve to zavisi od toga da li će se komplikovati situacija vezana za snabdevanje evropskih zemalja gasom preko gasovoda „Severni tok 1“. U slučaju da bude prepreka na tom planu javiće se nestašica gasa u Evropi. A to će se odraziti ne samo na cene struje već i na to da li će je biti dovoljno za prodaju na berzama. Ona bi naime u slučaju prestanka ili smanjenja obima rada „Severnog toka 1“ postala  deficitarna roba jer se velike količine električne energije u Evropskoj uniji proizvode iz gasnih elektrana - navodi Marković izražavajući nadu da do toga ipak neće doći te da će struje tokom naredne zimske sezone za potrebe potrošača u Srbiji biti dovoljno.

Radnik TENT-a i političko-sindikalni aktivista  Dragoslav Ljubičić kaže za Demostat da na kopovima Rudarskog basena „Kolubara“ i drugim, kao što je Kostolac, ove godine neće biti dovoljno kvalitetnog uglja.

- Upravo zbog nedostatka potrebnih količina, Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije je prinuđeno da pokuša da obezbedi ugalj iz inostranstva, pa se krenulo u realizaciju uvoza. Zasad se ugalj uvozi iz Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Takođe, za potrebe TE „Nikola Tesla“, sa kostolačkih kopova ugalj se baržama dovozi do naše najveće termoelektrane - ističe Ljubičić i dodaje da je zbog katastrofalnog upravljanja u poslednjih 10 godina EPS doveden u bezizlaznu situaciju. 

Prema njegovim rečima, došlo se do toga da se strahuje da li će biti dovoljno uglja čak i iz uvoza. On je mišljenja da se u uslovima visokih cena električne energije, više isplati uvoz uglja, za koji napominje  da takođe ima visoku cenu, ali znatno nižu od struje iz uvoza.

- EPS pored proizvodnje struje, tehnološke pare za grejanje  i uglja ima i obavezu koja proističe iz funkcije javnog snabdevača, da svojim korisnicima isporučuje dovoljne količine struje. Preduzeće će tu svoju obavezu moći da izvrši samo pod uslovom da je na tržištu električne energije u Evropi bude u dovoljnim količinama to jest da određeni proizvođači imaju viškove na svojim konzumima. Taj potencijalni uvoz će dodatno opteretiti EPS, jer će morati da uvozi struju po enormnim cenama, često i većim od 500 evra za megavat sat, a istu će prodavati svojim korisnicima po desetostruko nižoj ceni - navodi Ljubičić i dodaje da je „upravljanje elektroenergetskim sistemom u Srbiji, od strane vladajuće koalicije SNS-SPS školski primer izdaje nacionalnih interesa i dovođenje građana u položaj  zavisnosti u delu u kome su postojali uslovi za potpunu nezavisnost“.

Inače, u Rudarskom basenu „Kolubara“ do kraja leta trebalo bi da se kopa 80.000 tona uglja dnevno. To je ipak nedovoljno zbog čega je uvoz neophodan. Za proizvodnju jednog megavat - sata struje u proseku je potrebno 1,6 miliona tona uglja. Shodno tome ugovoren je uvoz 300 hiljada tona uglja iz Pljevalja u Crnoj Gori i 100 hiljada iz Banovića u Bosni i Hercegovini. Taj ugalj je kvalitetniji od onog koji se proizvodi u našim površinskim kopovima što će obezbediti podizanja kvaliteta EPS-ovog uglja i smanjiti upotrebu mazuta. Takođe, razmišlja se i o uvozu uglja sa Kosova. U opticaju je i nabavka tog energenta iz Rumunije i Bugarske, ali problem u tom slučaju predstavlja transport koji povećava troškove uvoza.