Prema istraživanju Unicefa iz 2018. godine, deca su veoma rano izložena digitalnim sadržajima, a kako vreme prolazi, ta granica se polako snižava, rekla je Tanja Ranković u emisiji Pola sata Demostata.

“U tom trenutku, 2018. godine, deca od tri godine su bila izložena Jutjubu, dok su deca u uzrastu osnovne škole provodila sate na digitalnim sadržajima”, navodi ona.

Istraživanje je tada pokazalo i da su sedmogodišnjaci i osmogodišnjaci internet počeli da koriste sa pet godina, dok su trogodišnjaci i četvorodišnjaci koristili internet i pre treće godine.

Kako je navela Ranković, roditelji tada nisu imali jasnu percepciju koliko može da se dobije od digitalnih tehnologija ako se koriste zajedno sa decom za učenje i istraživanje, ali i koliko su deca izložena raznim opasnostima u onlajn svetu.

“Nije postojala perspektiva da onlajn i oflajn okruženje za decu jedno, da je to njihov svet i da moramo tako da razmišljamo o njima”, navela je Ranković. 

Ranković je prenela i rezultate istraživanja iz 2019. godine o medijskim navikama mladih od 15 do 19 godina.

To istraživanje je pokazalo da je tada 70 odsto mladih koristilo Instagram, 59 odsto nije čitalo novine, oko 60 odsto je pratilo televiziju i radio. Od sadržaja ih je najviše interesovala zabava, zatim vesti, a gledali su i tutorijale. 

Ona navodi da deca najčešće gledaju klipove, jutjub, fotografije, slušaju muziku, fotografišu, snimaju i igraju video igrice. 

Evropsko istraživanje “EU kids online” iz 2019. godine, u kojem je učestovao i UNICEF, pokazalo je da deca veruju da su apsolutno digitalno vešti, ali da zapravo najveći broj njih ne zna ni da zaštiti fotografiju na internetu.

“To što su oni digitalni urođenici ne znači da su digitalni eksperti”, podvlači Ranković. 

Dodaje da je to istraživanje pokazalo da je 86 odsto mladih koristilo internet svaki dan, preko radne nedelje tri do četiri sata, a vikendom četiri do sedam sati.

Medijska pismenost treba što ranije da se uvodi u škole kao međupredmetna tema

Ranković je u emisiji Pola sata Demostata rekla da je medijska pismenost veoma bitna kompetencija koja zaslužuje da bude deo velikog broja školskih predmeta na organizovan način, te da je potrebno da se što ranije uvodi kao međupredmetna tema.

Upitana da li ima prostora da medijska pismenost uđe u školske kurikulume kao obavezan predmet, Ranković navodi da je 2018. i 2019. godine uveden izborni predmet jezik, mediji, kultura u gimnazije u Srbiji, dok je 2021. i 2022. medijska pismenost predviđena kao jedna od slobodnih aktivnosti u osnovnoj školi. 

Takođe, kako kaže, građansko vaspitanje u velikoj meri pokriva teme koje se odnose na medijsku pismenost.

Ona navodi da istraživanja u evropskim državama pokazuju da se medijska pismenost uvodi rano kao kroskurikularni predmet, jer je postala osnov demokratskog građanstva i bivstvovanja u građanskom svetu.

“Pojam pismenosti je toliko evoluirao u poslednjih 30 godina otkad su se pojavili digitalni mediji, tako da govorimo o jednom sasvim novom konceptu pismenosti. Medijska pismenost uključuje i digitalnu pismenost i kritičko razmišljanje”, navela je ona i podsetila da se u 20. veku na popisima osoba koja je znala da se potpiše u statistici vodila kao pismena osoba. 

Na pitanje da li državne institucije u Srbiji prepoznaju da je potrebno raditi na medijskoj pismenosti, Ranković navodi da se poslednjih godina mnogo radilo, da je medijska pismenost deo zakona i strategija, kao i da se oko 30 odsto ishoda obrazovanja, koji su u srži obrazovnog procesa, odnosi na medijsku pismenost ili je u vezi sa tim.

Ona navodi da su elementi medijske pismenosti srž obazovnog procesa. 

“Oni se tiču toga da bi učenik trebalo da ume da izrazi i tumači ideje, misli, činjenice, da ume da prikuplja i analizira, organizuje i kritički procenjuje informacije, da efikasno koristi naučena i tehnološka saznanja, da ume da razlikuje činjenice od interpretacije, da pouzdano i odgovorno koristi digitalne tehnologije, to su sve elementi medijske pismenosti, to je srž obrazovnog procesa”, kaže Ranković.
 

Prepoznato je da nastavnici u velikoj meri mogu da utiču na podizanje medijske i digitalne pismenosti kod dece. 

Ona je navela da je još 2017. godine Srbija bila jedna od prvih zemalja koja je napravila okvir digitalnih kompetencija kod nastavnika, koji se u međuvremenu menjao i usavršavao i da on predstavlja bazu za profesionalni razvoj nastavnika. 

Prema njenim rečima, upravo su kompetencije roditelja i nastavnika, učitelja i vaspitača, veliki izazov jer odrasli moraju da nauče i pomognu deci da balansiraju prednosti i rizike koji se javljaju u digitalnom svetu.

Dodaje da ima puno obuka za nastavnike kako bi koristili digitalne tehnologije u procesu učenja. 

Kad je reč o opremi, navodi da je 2018. počela kampanja opremanja učionica u škoili sa najnovijim digitalnim uređajima, te da Unicef vodi računa o prevenciji digitalnog jaza u 21. veku.

Na PISA testu ispod proseka 

Upitana da li se u srpskim školama neguje kritičko mišljenje, Ranković navodi da školski udžbenici podstiču kritičko mišljenje i razmišljanje.

“Sve postoji kao okvir, kako će da se primenjuje u nastavi zavisi od nastavnika, postoje nastavnici koji su sjajni, puno primera dobre prakse, kad gledate poslednje PISA rezultate mi i dalje zaostajemo za prosekom”, navodi Ranković. 

Ona navodi da je građansko vaspitanje i medijska pismenost kao vannastavna aktivnost dobri koraci, ali da bi trebalo krenuti ranije. 

“Kad pogledete PISA zadatke, vi vidite da su to pitanja sva kritičkog razmišljanja, sve je vezano za to da sam prosudiš. Memorijska saznanja su izgubila na značaju onog trenutka kada možete da ih nađete na guglu”, rekla je Ranković. 

Medijska pismenost je tu da bi deca znala šta je relevantno, šta nije, koji izvor je bitan, šta su činjenice, a šta mišljenje, to su bitne stvari, a škola bi morala da pomogne, zaključila je Ranković. 

Kad je reč o predškolskom uzrastu, Ranković navodi da novi program “Godina uzleta” neguje kreativno mišljenje, stvaralaštvo i timski rad, kao i smisleno korišćenje digitalnih tehnologija.