Rekonstrukcija pruge Beograd-Bar pod znakom pitanja

Iako je rekonstrukcija prve deonice pruge Beograd – Bar u Srbiji završena još 2017. godine na nastavak modernizacije te saobraćajnice do granice sa Crnom Gorom putnici će čekati još najmanje dve godine.

Rekonstrukcija pruge Beograd-Bar pod znakom  pitanja
Ilustracija: Demostat

Rekonstrukcija pruge Beograd-Bar pod znakom pitanja

Iako je rekonstrukcija prve deonice pruge Beograd – Bar u Srbiji završena još 2017. godine na nastavak modernizacije te saobraćajnice do granice sa Crnom Gorom putnici će čekati još najmanje dve godine.

autor teksta
Gojko Vlaović | Demostat | Beograd 26. Dec 2020 | U fokusu
  • U septembru u Beogradu sa ruskom kompanijom RŽD Internešnl  potpisan ugovor o izradi projektno-tehničke dokumentacije za rekonstrukciju barske pruge od Valjeva do granice sa Crnom Gorom

  • Nakon rekonstrukcije, prosečna brzina vozova na barskoj pruzi kroz Srbiju biće oko 100 kilometara na sat. Poređenja radi, trenutno od Beograda do granice sa Crnom Gorom vožnja traje sedam i po sati

  •  Projekat rekonstrukcije pruge Beograd – Bar neće biti okončan u dogledno vreme jer ni Srbiji ni Crnoj Gori to u ovom trenutku nije prioritet, smatra stručna javnost

Iako je rekonstrukcija prve deonice pruge Beograd – Bar u Srbiji završena još 2017. godine na nastavak modernizacije te saobraćajnice do granice sa Crnom Gorom putnici će čekati još najmanje dve godine.

Da se taj proces odvija sporije nego što je planirano najilustrativnije pokazuje izjava Zorane Mihajlović, tadašnje ministarke saobraćaja Srbije iz jula 2018. godine prilikom potpisivanja memoranduma o razmevanju i saradnji vlada Srbije i Crne Gore na realizaciji infrastrukturnih projekata  u Podgorici, da će Srbija do 2021. godine rekonstruisati čitavu prugu Beograd – Bar na svojoj teritoriji. S obzirom da je do tog termina preostalo još svega petnaestak dana jasno je da se to predviđanje Zorane Mihajlović koja je u međuvremenu preuzela upravljanje Ministarstvom rudarstva i energetike neće ostvariti.

Kako je Demostatu rečeno u preduzeću Infrastruktura železnice Srbije ono je sa ruskom kompanijom RŽD Internešnl 21.septembra u Beogradu potpisalo ugovor o izradi projektno-tehničke dokumentacije za rekonstrukciju deonice barske pruge Valjevo-Vrbnica-državna granica sa Crnom Gorom, dugačkom 210 kilometara. Vrednost tog ugovora je oko 20,94 miliona evra, a finansiranje je obezbeđeno iz novog ruskog kredita za modernizaciju srpskih železnica vrednog 230 miliona evra. Izrada projektno-tehničke dokumentacije za rekonstrukciju i modernizaciju pruge Valjevo-Vrbnica-državna granica jedan je od tri projekta koji će se finansirati iz tog kredita.

Projektno-tehnička dokumentacija obuhvata izradu idejnog rešenja, geotehničko i geodetsko istraživanje, idejni projekat i projekat za izvođenje. Dosad je urađen opšti projektni zadatak za rekonstrukciju te deonice barske pruge, izvršen je njen obilazak i završena priprema posebnih projektnih zadataka za svaku od sedam deonica, jer će se projekat realizovati fazno. Rok za izradu projektno-tehničke dokumentacije za rekonstrukciju i modernizaciju pruge Valjevo-Vrbnica-državna granica sa Crnom Gorom iznosi dve godine. Tek po završetku projektno-tehničke dokumentacije znaće se koliko će koštati rekonstrukcija tog dela barske pruge kroz Srbiju kao i koliko će trajati radovi, navode u Infrastrukturi železnice Srbije. Procena je da bi vrednost radova sa projektovanjem mogla biti oko 450 miliona evra.

Nakon rekonstrukcije pruge Valjevo-Vrbnica, prosečna brzina vozova na barskoj pruzi kroz Srbiju biće oko 100 kilometara na sat. Poređenja radi, vozovi danas između Valjeva i Vrbnice saobraćaju prosečnom brzinom od oko 40 kilometara na sat, a po redu vožnje na ovoj relaciji putuju oko šest sati i 15 minuta, dok od Beograda do granice sa Crnom Gorom vožnja traje sedam i po sati – kažu u Infrastrukturi železnice Srbije.

U tom preduzeću podsećaju da je deonica barske pruge od Resnika do Valjeva, duga  77,6 kilometara, rekonstruisana 2017. godina, zahvaljujući sredstvima iz ruskog kredita od 79,9 miliona dolara, nakon čega je brzina vozova na ovoj relaciji povećana na 100 kilometara na sat.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić smatra da  projekat rekonstrukcije pruge Beograd – Bar neće biti okončan u dogledno vreme a da je osnovni razlog za to što ni Srbiji ni Crnoj Gori tako nešto u ovom trenutku nije prioritet.

Pruga Beograd – Bar je pravljena u potpuno drugačije vreme i u drugačijim uslovima nego što je to sada slučaj. U vreme kada je ona bila aktuelna postojala je zajednička država. U to vreme predstavljala je izlazak Srbije na more, u okviru Jugoslavije, i pravac kojim su turisti iz tih krajeva odlazili na crnogorsko primorje. U međuvremenu je  zajednička država prestala da postoji čime su se i prioriteti promenili. Verujem u to da će u budućnosti Srbija završiti sa projektom rekonstrukcije i modernizacije pruge Beograd – Bar. Međutim, u ovom trenutku to je nešto u šta ne želi da se, između ostalog zbog troškova tog posla, upušta ni Beograd ni Podgorica. Za Srbiju su u ovom trenutku važniji neki drugi putni pravci. Aktuelizovano je pitanje takozvanog malog Šengena čime sve više na značaju dobija putni pravac ka Albaniji preko Kosova. U tom smislu se govori o izgradnji ne samo auto-puta ka Tirani već i pruge koja bi išla istom trasom. Takođe, sve je veće interesovanje turista za letovanje na albanskom primorju dok crnogorsko za njih nije više tako značajno kao nekad. Sve su to razlozi da Srbija drugačije razmišlja o svojim prioritetima kada je reč o infrastrukturi što uslovljava da rekonstrukcija pruge Beograd – Bar nije nešto što je u planu za brzu realizaciju – naglašava Savić. On ističe da bi potpuno drugačija situacija bila da je Srbija kupila Luku Bar o čemu se svojevremeno pričalo ali na kraju do takve investicije ipak nije došlo.

Ekonomista Milan R. Kovačević turbulentne političke odnose između Srbije i Crne Gore vidi kao jedan od razloga što je rekonstrukcija pruge Beograd – Bar daleko od svog kraja.

- Veliki problem je što je pogrešno postavljen i redosled kojim se odvijaju radovi na tom projektu. Umesto da se prvo uradi studija izvodljivosti koja bi opravdala realizaciju tog posla, nakon toga nađe izvođač radova pa potom osmisli način finansiranja projekta u konkretnom slučaju je sve urađeno naopako.  Prvo je saopšteno da će posao biti izveden i u vezi toga precizirani određeni rokovi a onda je odobren i povučen kredit za taj cilj i izabrana ruska firma koja će to raditi. Tek na kraju je urađeno ono što je trebalo uraditi prvo a to je studija izvodljivosti koja bi trebalo da bude osnovna  stvar kada je reč o projektu – ističe Kovačević i dodaje da sve nabrojano utiče na to da se posao prolongira.

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

U fokusu
Fizinger: Može se očekivati nastavak politike koju je vodila Angela Merkel
Fizinger: Može se očekivati nastavak politike koju je vodila Angela Merkel

On je na početku obraćanja preko video-linka poručio da mu je žao što...

Orlović: Većina Evropljana bi na hipotetičkim izborima, za fiktivnog predsednika EU izabrala Merkel pre Makrona
Orlović: Većina Evropljana bi na hipotetičkim izborima, za fiktivnog predsednika EU izabrala Merkel pre Makrona

Profesor Orlović u svom obraćanju obradio je temu da li promena nemačkog kanc...

Plan Britanije da migrante pošalje u Albaniju
Plan Britanije da migrante pošalje u Albaniju

Edi Rama, albanski premijer, insistirao je na tome da njegova zemlja neće biti ...

Tajms: Kineski radnici kidnapovani iz rudnika zlata u Kongu
Tajms: Kineski radnici kidnapovani iz rudnika zlata u Kongu

Naoružani napadači kidnapovali su pet kineskih državljana iz rudnika zlata na...

Kakva je bila kampanja kompanije Rio Tinto u Srbiji?
Kakva je bila kampanja kompanije Rio Tinto u Srbiji?

Prema oceni marketinškog stručnjaka Igora Avžnera, poslednje što...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

2021. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti