Pet meseci od početka ruske invazije na Ukrajinu mnogi političari i analitičari sa zapada pokazuju zapanjujući nedostatak razumevanja dimenzija rata i njegovog uticaja na ekonomsko pozicioniranje Rusije, kako na domaćem, tako i na globalnom nivou. Međunarodne sankcije i odlazak stranih kompanija iz Rusije imaju razarajući efekat na rusku ekonomiju. To što nesporazumi o efektu sankcija i dalje postoje nije sasvim iznenađujuće, s obzirom da nisu dostupni svi podaci o ruskoj ekonomiji. Zapravo, mnoge preterano optimistične analize, prognoze i projekcije koje su se umnožile poslednjih meseci imaju ključnu metodološku manu - crpe većinu podataka, ako ne i sve, iz periodičnih izveštaja ruske vlade. Brojke koje objavljuje Kremlj duži vremenski period su smatrane kredibilnim, ali to više nije slučaj. 

Izveštaji Kremlja o ruskoj ekonomiji su delimični i nepotpuni, jer se svi nepovoljni podaci izbacuju. Ruska vlada krije sve veći broj ključnih statističkih podataka koji su se pre rata ažurirali na mesečnom nivou, uključujući sve spoljno-trgovinske podatke. Među njima su statistike koje se odnose na izvoz i uvoz, posebno sa Evropom, podaci o mesečnoj proizvodnji nafte i gasa, količine izvezene robe, prilivi i odlivi kapitala, finansijski izveštaji velikih kompanija, koje su ranije i same objavljivale, te podaci o centralnoj banci, podaci o stranim direktnim investicijama, podaci o kreditima. Čak je i Rosavijacija, ruska Federalna agencija za vazdušni saobraćaj, iznenada prestala da objavljuje podatke o broju putnika u avio kompanijama i na aerodromima.

Otkako je Kremlj prestao da objavljuje ažurirane izveštaje, ograničavajući dostupnost ekonomskih podataka na koje istraživači mogu da se oslone, pojedine preterano ružičaste ekonomske prognoze koristile su podatke iz ranih dana invazije, kada sankcije i povlačenje kompanija nisu u potpunosti stupili na snagu. Čak i oni povoljni statistički podaci koji su objavljeni su sumnjivi, s obzirom na politički pritisak Kremlja.

^{Foto: manhhai/Flickr}

Tim stručnjaka Forin polisija (Foreign policy) objavio je sveobuhvatnu analizu koja meri trenutku rusku ekonomsku aktivnost, pet meseci nakon početka invazije. Analiza pokazuje da povlačenje stranih kompanija iz Rusije i međunarodne sankcije kratkoročno i dugoročno urušavaju rusku ekonomiju. Na osnovu analize, Forin polisi osporava devet široko rasprostranjenih, ali obmanjujućih mitova o navodnoj ekonomskoj otpornosti Rusije.

Mit 1: Rusija može da preusmeri izvoz gasa i da ga prodaje Aziji, a ne Evropi.

Ovo je jedan od Putinovih omiljenih mitova. Ali, istina je da se prirodni gas, kao izvozni proizvod, ne može tako lako zameniti. Manje od 10 procenata ruskih gasnih kapaciteta je tečni prirodni gas, tako da ruski izvoz i dalje zavisi od sistema fiksnih cevovoda koji ga transportuju. Ogromna većina ruskih gasovoda teče ka Evropi. Ti gasovodi, koji počinju u zapadnoj Rusiji, nisu povezani sa posebnom mrežom gasovoda u nastajanju koji povezuju istočni Sibir sa Azijom, a koji sadrže samo 10 odsto kapaciteta evropske mreže gasovoda. Zaista, 16,5 milijardi kubnih metara gasa koje je Rusija izvezla u Kinu prošle godine predstavljalo je manje od 10 odsto od 170 milijardi kubnih metara prirodnog gasa koje je Rusija poslala u Evropu.

Dugo planirani projekti azijskih gasovoda koji su trenutno u izgradnji još su godinama udaljeni od toga da postanu operativni. Pored toga, finansiranje ovih skupih projekata gasovoda je sada poseban problem za Rusiju.

Sve u svemu, Rusiji su potrebna svetska tržišta mnogo više nego što su svetu potrebne ruske zalihe, ocenjuje FP. Evropa je primila 83 procenta ruskog izvoza gasa, ali je 2021. crpila samo 46 procenata sopstvenog snabdevanja iz Rusije. Uz ograničenu povezanost gasovoda sa Azijom, sve više ruskog gasa ostaje u zemlji. Podaci ruske državne energetske kompanije Gasprom pokazuju da je proizvodnja ovog meseca već opala za više od 35 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine. Putin ucenjuje Evropu, ali po cenu velikih troškova za svoju državu.

^{Foto: Printscreen Youtube (NBC News)}

Mit 2: Putin može da prodaje više nafte zemljama u Aziji.

Putinov smanjeni ekonomski i geopolitički uticaj vidi se i na izvozu nafte. Prepoznajući da Rusija nema gde drugo da se okrene, i imajući u vidu da imaju više opcija za kupovinu nego što Rusija ima kupaca, Kina i Indija dobijaju neviđeni popust od približno 35 dolara po barelu na kupovinu ruske nafte sa Urala. Pored toga, ruskim naftnim tankerima je u proseku potrebno 35 dana da stignu do istočne Azije, u odnosu na dva do sedam dana koliko je potrebno da dođu do Evrope, zbog čega je do sada samo 39 odsto ruske nafte išlo u Aziju, naspram 53 odsto, koliko je bilo namenjeno Evropi. 

Rusija je i dalje proizvođač sa relativno visokim troškovima u odnosu na druge velike proizvođače nafte u svetu. Ruska industrija se dugo oslanjala na zapadnu tehnologiju, što u kombinaciji sa gubitkom nekadašnjeg primarnog tržišta Rusije i smanjenim ekonomskim uticajem dovodi do toga da čak i rusko ministarstvo energetike revidira svoje projekcije dugoročne proizvodnje nafte naniže. Nema sumnje da, kao što su mnogi stručnjaci za energetiku predviđali, Rusija gubi status energetske supersile, uz nepovratno pogoršanje strateške pozicije nekada pouzdanog snabdevača robom.

Mit 3: Rusija nadoknađuje izgubljene poslove i uvoz sa zapada tako što ih zamenjuje uvozom iz Azije.

Uvoz igra važnu ulogu u ruskoj domaćoj ekonomiji i potreban je zemlji, uprkos Putinovim zabludama o samodovoljnosti. Poslednjih meseci, uvoz je u Rusiji pao za 50 procenata. Kina nije zauzela rusko tržište u meri u kojoj su se mnogi plašili. Prema najnovijim mesečnim izveštajima kineske Generalne uprave carina, kineski izvoz u Rusiju je opao za više od 50 odsto od početka godine do aprila, odnosno pao je sa više od 8,1 milijarde dolara mesečno na 3,8 milijardi dolara. Uzimajući u obzir da Kina izvozi sedam puta više u Sjedinjene Države od Rusije, čini se da čak i kineske kompanije više brine moguće suočavanje sa američkim sankcijama od gubitka marginalnih pozicija na ruskom tržištu.

Mit 4: Ruska domaća potrošnja je i dalje stabilna.

Neki od sektora koji najviše zavise od međunarodnih lanaca snabdevanja su pogođeni inflacijom koja se kreće od 40 do 60 procenata, uz izuzetno nisku prodaju. Na primer, prodaja stranih automobila u Rusiji pala je u proseku za 95 procenata. 

Usled nestašice ponude, rastućih cena i slabog interesovanja potrošača, nije iznenađujuće što je Indeks menadžera nabavke (PMI), koji se smatra dobrim parametrom ekonomskog zdravlja, pao u poređenju sa prošlom godinom. Pala je i potrošnja u maloprodaji za 20 odsto u poređenju sa prošlom godinom. Podaci aplikacije Yandex i iz prodavnica širom Moksve pokazuju strmoglavi pad potrošnje i prodaje, bez obzira na to šta Kremlj kaže.

Mit 5: Strane kompanije se nisu zaista povukle iz Rusije, dok je odlazak stranog kapitala, biznisa i kadrova iz zemlje preuveličan.  

U stranim kompanijama u Rusiji radilo je oko 12 odsto ukupne radne snage, otprilike oko pet miliona ljudi. Više od 1000 kompanija, čiji udeo u BDP-u je bio oko 40 procenata, prekinulo je poslovanje u zemlji, a time i tri decenije razvoja stranih investicija. Iz Rusije je otišao kapital, a samim tim i kadrovi, posao je izgubilo oko pola miliona ljudi, koji su mahom visokoobrazovani i tehnički kvalifikovani radnici. Ruska ekonomija ne može sebi da priušti takve gubitke. Čak je i gradonačelnik Moskve priznao da je očekivan veliki gubitak radnih mesta.

Mit 6: Rusija ima suficit u budžetu zahvaljujući visokim cenama energije.

Rusija je zapravo na putu da 2022, posle mnogo godina, ostvari budžetski deficit u visini 2 procenta BDP, što je potvrdio i ruski ministar finansija. Budžet će biti u deficitu uprkos visokim cenama energije, i to zahvaljujući neodrživoj potrošnji. Osim dramatičnog povećanja vojne potrošnje, Putin pribegava očigledno neodrživoj, dramatičnoj fiskalnoj i monetarnoj intervenciji. Putinova nepromišljena potrošnja očigledno stavlja finansije Kremlja pod ogromno opterećenje.

Mit 7: Putin ima stotine milijardi dolara u fondovima za krizne dane.

Najočigledniji izazov sa kojim se suočavaju ruski fondovi za crne dane je činjenica da je od oko 600 milijardi dolara deviznih rezervi, akumuliranih od višegodišnjih prihoda od nafte i gasa, polovina zamrznuta i van domašaja jer Sjedinjene Države, Evropa i Japan ograničavaju pristup novcu. Bilo je nekoliko poziva da se tih 300 milijardi dolara zapleni, kako bi se od tog novca finansirala rekonstrukcija Ukrajine.

Putinove preostale devizne rezerve se smanjuju alarmantnom brzinom, za oko 75 milijardi dolara od početka rata. Kritičari ističu da se zvanične devizne rezerve centralne banke tehnički mogu smanjiti samo zbog međunarodnih sankcija koje su uvedene centralnoj banci, te sugerišu da bi nesankcionisane finansijske institucije poput Gasprombanke i dalje mogle da akumuliraju devizne rezerve umesto centralne banke. Iako ovo može biti tehnički tačno, istovremeno ne postoje dokazi koji bi ukazivali da Gasprombank zapravo to i čini.

Štaviše, iako je ministarstvo finansija planiralo da ponovo uspostavi dugotrajno rusko budžetsko pravilo da višak prihoda od prodaje nafte i gasa treba da bude kanalisan u državni fond, Putin je sasekao ovaj predlog, kao i prateće smernice koje upućuju kako i gde se sredstva iz Fonda za nacionalno bogatstvo mogu potrošiti. Inače, ministar finansija je izneo ideju da se iz fonda povuče trećina sredstava i to za plaćanje budžetskog deficita. Ako Rusija ima budžetski deficit koji zahteva povlačenje trećine njenog državnog fonda, a još uvek relativno dobre prihode od gasa i nafte, onda to ukazuje da Kremlj može ostati bez novca mnogo brže nego što se inače procenjuje.

Mit 8: Rublja je najjača svetska valuta ove godine

Jedna od Putinovih omiljenih propagandnih priča je jaka rublja, koja je, zapravo, odraz drakonske kontrole kapitala – koja se svrstava među najrestriktivnije na svetu. Ograničenja praktično onemogućavaju bilo kom Rusu da legalno kupuje dolare ili čak pristupi većini svojih depozita u dolarima. Istovremeno se veštački pumpa potražnja putem prinudnih kupovina od strane velikih izvoznika.

^{Foto: Pixabay}

Zvanični kurs je u svakom slučaju nerealan, pošto se rublja, što ne iznenađuje, trguje u dramatično smanjenom obimu u poređenju sa onim pre invazije. Prema mnogim izveštajima, veći deo ovog nekadašnjeg trgovanja prešao je na nezvanična crna tržišta. Čak je i Banka Rusije priznala da je devizni kurs više odraz vladine politike, a ne likvidnih deviznih tržišta na kojima se slobodno trguje.

Mit 9: Implementacija sankcija i povlačenje biznisa iz Rusije su u velikoj meri završeni i više nije potreban ekonomski pritisak zapada.

Ruska ekonomija je ozbiljno oštećena, ali još ima prostora za uvođenje novih sankcija. Kijevska škola ekonomije i Međunarodna radna grupa Jermak-Mekfol predložili su dodatne sankcije za pojedince, kao i u oblasti energetike i finansija. Forin polisi ocenjuje da za Rusiju nema izlaza iz ekonomskog zaborava sve dok savezničke zemlje ostanu jedinstvene po pitanju sankcija. 

Defetistički naslovi u medijima da se ruska ekonomija oporavila jednostavno nisu tačni. Činjenica je da, po bilo kom pokazatelju i na bilo kom niovu, ruska ekonomija posrće i sada nije vreme da zapad povuče kočnicu, zaključuje Forin polisi.